12:29 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik

    Gasne igre Rusije i ostatka sveta (audio)

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 481
    Pratite nas

    Novih gasnih koridora od Rusije ka Evropi će sigurno biti, samo je pitanje kada, saglasili su se profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Srećko Đukić i glavna urednica srpske redakcije Sputnjika Ljubinka Milinčić, podsećajući da je ukrajinski gasovod amortizovan, te da za remont Kijev nema para.

    Gostujući u „Energiji Sputnjika“, oni su se složili da je u vreme „Severnog toka 1“ bilo mnogo više komplikacija, a da je on ipak izgrađen. Zbog toga veruju da će i „Severni tok 2“ biti izgrađen jer je to pre svega potrebno velikim zapadnim zemljama ali i Rusiji.

    Sergej Lavrov
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    „U vreme ’Severnog toka 1‘ bio sam u Belorusiji i bilo je više komplikacija nego danas, a budući da se radi o velikom geostrateškom projektu verujem da će komplikacije biti prevaziđene. Zapadne kompanije nemaju načina da dođu do tako velikih količina gasa osim da uvoze iz Rusije i da sa Rusijom grade gasovode“, kaže Đukić, ali ističe da bi „Gasprom“ i sam mogao da izgradi „Severni tok 2“, budući da ide paralelno sa već izgrađenim „Severnim tokom 1“ i da bi koštao znatno manje.

    I Ljubinka Milinčić podseća na problem oko izgradnje „Severnog toka 1“. Ona takođe kaže da je „Severni tok“ interes i Nemačke i Rusije.

    „’Severni tok 2‘ je najprirodniji jer je najlakša i jeftinija varijanta i odgovara potrebama Evrope. Naravno i Rusiji odgovara jer je u njenom interesu da proširi tržište i proda gas kojeg ima puno“, kaže Milinčićeva.

    Sa „Severnim tokom 2“ Nemačka bi bila najveći distributivni centar gasa u Evropi od čega zaziru mnoge zemlje, pogotovu susedne. A to zašto se Rusija opredelila da ne gradi po kontinentu, već po dnu mora i da direktno izvozi svoj gas velikim potrošačima, bez posrednika i tranzitnih zemalja, naši sagovornici objašnjavaju iskustvom koje Rusija ima sa tranzitnim zemljama od raspada SSSR-a.

    „Ispostavilo se da su svi partneri nepouzdani i zato se ide ispod mora. Nema više sigurnih partnera, pa zato Rusija pokušava da ih izbegne. Setimo se samo da su i Bugarska i Turska u jednom trenutku izgledale ’sigurne‘, pa se preko noći sve promenilo“, kaže Milinčićeva, a na konstataciju da Evropa nije pokazala da ima adut da zameni isporuke ruskog gasa, ona kaže da su druge varijante skuplje.

    „Čak i kad bi se realizovali američki planovi o izvozu gasa u Evropu, to bi za njenu ekonomiju bila nepovoljna varijanta, a ekonomski interes je u Evropi presudan. Možda se zato SAD ne bune protiv izgradnje ’Severnog toka 2‘, možda je to prećutni dogovor sa Nemcima, koji mnogo gube zbog uvođenja sankcija Rusiji. Izgleda da zauzvrat moraju nešto i da dobiju“, kaže glavna urednica Sputnjika.

    Đukić kaže da je on uvek verovao da Rusi neće odustati od tranzita gasa preko Ukrajine, jer je to „način da Rusija ostane prisutna u Ukrajini“.

    „I kada bi izgradili sve te gasovode Rusija bi zadržala jedan deo preko Ukrajine. To je velika zemlja i politika za kojom ima potrebe“, kaže Đukić.

    Sagovornici Sputnjika ukazuju da je ukrajinski gasovod skoro potpuno amortizovan i zastreo. Imajući u vidu da je on izgrađen još za vreme SSSR-a osamdesetih godina prošlog veka i da od tada nije imao generalni remont, sada su potrebna ogromna ulaganja.

    „Ne vidim da je neko spreman da izdvoji tolika sredstva za remont. Čak su i Amerikanci videli koliko to košta i odustali su. Najbliža revitalizacija bila je za vreme predsednika Leonida Kučme, kada su se Gerhard Šreder, Vladimir Putin i Leonid Kučma dogovorili da Nemačka obezbedi novac, Rusija gas, a da se Ukrajina odrekne dela vlasništva. Međutim, Kijev je odustao i tako propustio šansu da ostanu glavni tranzitni pravac ruskog gasa za Evropu. Upravo je tada odlučeno da Rusija mimo tranzitnih zemalja ide u Evropu“, kaže Đukić.

    Potrebe za gasom se povećavaju, gas je energent 21. veka. Potrebe Centralne i Srednje Evrope su pokrivene, ali ne i Jugoistočne Evrope, a ako EU misli da Balkan bude njen deo i u ekonomskom smislu, on to ne može postati bez gasa. Zato će se gasovodi sigurno graditi, samo je pitanje kada i kojom trasom.

     

    Tagovi:
    gasovodi, Energija Sputnjika, Evropa, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga