08:30 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković

    Srpski seljaci se plaše da će završiti pod jednom šljivom

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4234
    Pratite nas

    Do pada agrarne proizvodnje u Srbiji došlo je iz više razloga, pre svega zbog toga što je poljoprivreda strateška grana samo u predizbornoj kampanji, a tome treba dodati i mala ulaganja, suše i poplave, kaže za Sputnjik novinar i publicista, član odbora za selo SANU i član Naučnog društva ekonomista Srbije Branislav Gulan.

    Seoskih domaćinstava u Srbiji sve je manje, sve su malobrojnija i sve starija, izumire i agrarna i stočarska proizvodnja, seljaci se plaše da će završiti pod jednom šljivom. Autorka emisije „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković o tome je razgovarala sa jednim od naših najboljih poznavalaca ekonomije sela, Branislavom Gulanom. 

    Tomislav Nikolić otvorio 44. Kosidbu na Rajcu
    © Tanjug / SLUZBA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA PREDSEDNIKA REPUBLIKE/ ANÐELA IVANOVIC

    On kaže da je Srbija seljačka zemlja, zemlja šljiva, samo u pričama i da srpsko selo, bez obzira što se trideset institucija i razni eksperti svakodnevno bave programima njegovog unapređenja, sigurno nestaje. Autori strategije razvoja poljoprivrede koju je Vlada usvojila pre dve godine koristili su netačne podatke, a vizija razvoja poljoprivrede je nelogična i besmislena, kaže Gulan. 

    „Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. To što oni projektuju još nijedna država nije uspela da ostvari, štaviše, bilo bi porazno za našu privredu da se one ostvare. Napisali su da će se srpska poljoprivreda razvijati po stopi od 9,19 odsto u narednih 10 godina. U prvoj godini primene imamo fizički pad proizvodnje od 8 i finansijski od 7,34 odsto. Istovremeno, funkcioneri tvrde da je agrarna proizvodnja vredna 6.6 milijardi dolara, to nije tačno. Ona je prošle godine vredela samo 4 milijarde i 750 miliona dolara“, precizira Gulan. 

    On objašnjava da je do pada agrarne proizvodnje došlo iz više razloga, pre svega zbog toga što je poljoprivreda strateška grana samo u predizbornoj kampanji, a tome treba dodati i mala ulaganja, suše i poplave. Prosečne subvencije po hektaru u EU su 368 evra, a u Srbiji ni 60 evra.

    Branislav Gulan je sa Miloradom Stamenovićem autor knjige „Obećanja i očekivanja“ u kojoj je obrađeno ekonomsko stanje u zemlji uz analizu foreks tržišta. Autori tvrde da je Srbija najsiromašnija zemlja bivše Jugoslavije i da joj ne treba saradnja sa MMF-om. Ko sarađuje sa tom organizacijom zapravo postaje jedna vrsta kolonije, dobrim vladama ne trebaju usluge MMF-a, kaže Gulan. Prema njegovom mišljenju, MMF ucenjuje vladu, državu i narod i dolazi samo tamo gde ima koristi.

    „Ne bi davali podršku našem premijeru da ne daje od pet do deset hiljada evra po radnom mestu stranim investitorima… Mi govorimo o stranim direktnim investicijama, od milijardu i dvesta evra početkom godine, na kraju milijarda i osamsto, dve, ali gde se to vidi? Mi stalno imamo veliki broj nezaposlenih i nije tačno da se taj broj smanjio i sad ih je više od 20 odsto, pokazuju se veštački podaci. MMF je ekonomski ubica, to su izuzetno dobro plaćeni profesionalci koji zemljama širom planete otimaju hiljade milijardi dolara. Njihova oruđa uključuju fabrikovane finansijske izveštaje, nameštene izbore, podmićivanje, iznuđivanje. Oni igraju igru koja postoji od kad postoje imperije, sa tom razlikom da je igra u vreme globalizacije dodatno usavršena, prešla je na zastrašujući nivo“, smatra Gulan.

    On dodaje da je cilj MMF-a da dužnici nikad ne počnu da vraćaju glavnicu, već da samo plaćaju kamate, tako ih drže pod kontrolom, pa je zato MMF projektovao BDP na viši nivo u Srbiji. Srbija, smatra on, može da izađe iz krize samo ako dobije vlast koja će da se okrene sebi, svom narodu i budućnosti. Narod ovoj vlasti veruje, ali to neće dugo trajati. Zapravo, ova vlast će najduže trajati, ali će nam naneti najviše štete, tvrdi Gulan, koji nije zadovoljan rezultatima vlade u sferi privrede.

    „Mi smo među najsiromašnijim zemljama u svetu, ne samo u Evropi. Vlast u javnost iznosi samo ono što je dobro, premijer kaže da imamo najniži PDV u Evropi, nije tačno, manji imaju Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina, to niko ne iznosi u javnost. Hvalimo se jakom i stabilnom privredom, ali zarade to ne pokazuju, sve se veštački prikazuje. Naše plate nisu ni na nivou od 200 evra. Stabilna privreda znači i stabilan dinar, konvertibilan. Dugo nismo čuli da neko govori o konvertibilnom dinaru“, primećuje on. 

    Gulan dodaje da, iako je Srbija u stalnim reformama, još od pre raspada Jugoslavije, rezultata nema, najsiromašnija smo zemlja po ostvarenim prihodima, a seljačka penzija je svega 10.800 dinara. U narednih deset do petnaest godina u Srbiji će nestati 1200 sela, procenjuje Gulan. U selu nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi, ali političari mogu da motivišu mlade da se vrate selu, svetao primer je Vojvodina, kaže sagovornik „Energije Sputnjika“. 

    „Tamo se mladima svake godine daju kuće na selu, ali to su zanemarive brojke. Vlast treba da kaže da hoće poljoprivredu, da želi da proizvodi hranu, da ti mladi ljudi dobiju novac od koga u selu mogu da žive“, zaključuje Branislav Gulan.

     

    Tagovi:
    izumiranje, selo, ulaganje, vlada, poljoprivreda, MMF, EU, Branislav Gulan, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga