04:18 27 Februar 2020
Slušajte Sputnik

    Bitkojn — prevara, ili budućnost finansijskog sveta

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    1721
    Pratite nas

    Reč je o valuti koja je neregulisana, jer ne postoji nijedno centralno telo koje bi vodilo računa o upotrebi te valute, pa su i takve transakcije visokorizične, kaže profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.

    Od oko 150 takozvanih kriptovaluta, u svetu je danas najpoznatiji bitkojn. O tome šta su zapravo kriptovalute i da li je reč o budućnosti u svetu finansija, ili novom vidu piramidalne prevare, u emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovarala je sa Ismailom Musabegovićem, vanrednim profesorom Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji i Markom Nikolićem, studentom Pravnog fakulteta, koji prati svet kriptovaluta.

    Profesor Musabegović objašnjava da je, za razliku od valuta koje su strogo regulisane i iza kojih stoje centralne banke, bitkojn potpuno novi fenomen u finansijama, koji se pojavio 2009. godine.

    „Reč je o valuti koja je neregulisana, jer ne postoji nijedno centralno telo koje bi vodilo računa o upotrebi te valute. To je virtuelna valuta, koja postoji i komunicira se kroz internet mrežu. Vi kao korisnik možete na tržištu da kupite bitkojn putem interneta. Suština njegove vrednosti je kao i kod drugih valuta — koju vrednost u razmeni možete da dobijete i da li za jedan bitkojn možete da kupite nešto“, kaže Musabegović.

    Na pitanje zašto nijedna zemlja nije prihvatila kriptovalutu kao oficijelni način plaćanja, profesor Musabegović objašnjava da se svaka država boji te ideje jer ne može da kontroliše tokove novca. Sličnog stava je i student Marko Nikolić.

    „Kriptovalute, a naročito bitkojn kao prva takva valuta, imaju veliku manu jer su transakcije potpuno anonimne i ne mogu se kontrolisati. Nemoguće je utvrditi ko je kome poslao novac, pa se priča da su čak terorističke akcije finansirane bitkojnima, kao i da se bitkojni koriste kod kupovine oružja, droge i tome slično“, kaže Nikolić.

    Neki ljudi, kao i neke organizacije, prihvataju plaćanje bitkojnima, i nije svaka trgovina u koju su uključene kriptovalute nelegalna aktivnost, kaže profesor Musabegović. Međutim, on napominje da se mora imati u vidu da je reč o visokorizičnim transakcijama.

    „Ako imate novca i karakter ste koji može da spekuliše sa velikim rizikom, dolazite u situaciju da možete bitkojn danas kupiti za 300 dolara, a sutra ga prodati za 600, ali može da se desi i da on sutra vredi svega 100 ili 10 dolara. Dakle, reč je o rizičnim transakcijama jer je u pitanju valuta na čiju vrednost utiče isključivo ponuda i tražnja“, objašnjava Musabegović.

    Neke velike banke, ali i milijarder Bil Gejts, najavili su uvođenje kriptovaluta u legalne finansijske tokove. Marko Nikolić kaže da je poenta kriptovaluta upravo u tome da se maksimalno približi običnom čoveku.

    „Ako ’Majkrosoft‘ ili velike banke zaista reše da organizuju svoju kriptovalutu, cela priča biće dovedena na daleko ozbiljniji nivo, a ovaj vid plaćanja će biti približen svim ljudima i biće jednostavniji za korišćenje“, kaže Nikolić.

     

    Slično:

    Bitkojni će pomoći da se iskoreni siromaštvo
    Tagovi:
    kriptovalute, Majkrosoft, Ismail Musabegović, Jelica Putniković, SAD, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga