20:54 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković

    Nema zime za Srbiju

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 780
    Pratite nas

    Kako će se Evropa i Balkan snabdevati ruskim gasom kada 2019. prestane tranzit ovog energenta preko Ukrajine? O tome da li evropskim zemljama, pa i Srbiji, preti gasna kriza, Jelica Putniković je u „Energiji Sputnjika“ razgovarala sa dr Milošem Zdravkovićem, stručnjakom za energetiku.

    Zdravković ne očekuje gasnu krizu u Evropi, ali veruje da će građani Ukrajine platiti visoku cenu nezrele politike rukovodstva te zemlje. On napominje da kroz gasne koridore Ukrajine prolazi 50 posto ruskog gasa namenjenog evropskim potrošačima, dok oko 30 procenata ruskog gasa ide kroz Belorusiju, a svega 16 procenata se transportuje „Severnim tokom“.

    Gasovod
    © Sputnik / Grigoriй Sыsoev

    „Da bi predupredila ukrajinske političare Evropska komisija je dozvolila ruskom ’Gaspromu‘ pristup gasovodu ’Opal‘, vertikali koja spaja sever sa jugom Evrope, pa smatram da će, ukoliko dođe do krađe gasa u ukrajinskom sistemu transporta, gasovod ’Opal‘ preuzeti tu funkciju, odnosno da će gasovod ’Severni tok‘ raditi punim kapacitetom. Zato ne mislim da će ostatak Evrope, osim Ukrajinaca, da pretrpi bilo kakve štete. Što se tiče Srbije, mi smo u malo povoljnijem položaju pre svega zbog skladišta gasa koje je u Vojvodini u vlasništvu ’Gasproma‘ i koji će insistirati da se gas tu dopremi“, kaže Zdravković.

    I Aleksandar Frolov, zamenik direktora Instituta nacionalne energetike smatra da nema bojazni da će Srbija 2019. godine ostati bez gasa i podseća da između „Srbijagasa“ i „Gasproma“ postoje ugovori koji su još uvek na snazi.

    „Gasprom još nijednom nije odustao od svojih ugovora ili drugu stranu ostavio na cedilu. Tehnička strana realizacije ugovora bi mogla da se odvija tako što bi bila izgrađena dva kraka ’Turskog toka‘, od kojih bi jedan snabdevao Tursku, a drugi krak bi snabdevao potrošače na Balkanu. Trebalo bi imati u vidu da sada postoji gasovod koji preko Bugarske snabdeva gasom Tursku ali on, nakon što proradi ’Turski tok‘, neće biti aktuelan kao tranzitni put. Sa druge strane, ovaj krak moći će da služi za reversne isporuke gasa iz Turske u Bugarsku i Srbiju. Ne bi trebalo zaboraviti da Srbija ima podzemno skladište gasa, koje bi moglo biti prošireno i modernizovano uz pomoć ’Gasproma‘, pa se Srbija, što se tiče Balkana, nalazi u privilegovanom položaju jer može i da skladišti i da čuva gas. Bugarska i Srbija sigurno neće ostati bez gasa, neće se smrzavati“, napominje Frolov.

    Miloš Zdravković ističe da Rusiju kao snabdevača gasom na kontinentalnom delu Azije i Evrope niko ne može da zameni i veruje da će „Turski tok“ biti izgrađen, kako bi snabdevao kako turske potrošače, tako i Evropu.

    „Ruski interes jeste da se napravi i druga cev Turskog toka i da gas preko Balkana krene ka srednjeistočnoj Evropi. To međutim zavisi od geopolitike i kakve će biti sfere uticaja. Ubeđen sam da će ruska vlada, bez obzira ko bude na vlasti posle 2019. godine u Kijevu, insistirati na diversifikaciji i gradnji ’Turskog toka‘, možda čak i na obnovi Južnog toka, mada je to sada političko pitanje. Evropa bi rado pristala da se izbaci Tursku iz igre i dozvolila gradnju Južnog toka, međutim Rusija uslovljava da tranzit ide preko Krima, što znači da evropske zemlje i SAD moraju da priznaju Krim kao sastavni deo Ruske Federacije“, objašnjava Zdravković.    

     

    Tagovi:
    Energija Sputnjika, gas, Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga