18:47 31 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik

    Može li EPS da povrati lidersku poziciju u regionu?

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    2131
    Pratite nas

    Dokle je EPS stigao sa restrukturiranjem i ima li šansu da ponovo postane lider u regionu? O ovoj temi, ali i o sektoru elektroenergetike u Rusiji Jelica Putniković razgovarala je u emisiji „Energija Sputnjika“ sa Aleksandrom Jakovljevićem, direktorom Sektora za strategiju EPS-a i Sergejom Pikinom, direktorom Fonda za energetski razvoj Rusije.

    Nije tajna da je EPS započeo reforme na kojima insistiraju MMF, Svetska banka i Energetska zajednica Jugoistočne Evrope, a da ovu godinu završava sa ostvarenim profitom.

    „Sa aspekta formalnih zahteva EU i Energetske zajednice, energetski sektor je reformisan u skladu sa zahtevima. Ono na čemu radimo i što treba unaprediti su organizacione i operativne performanse sistema, koje nisu vezane sa nekim striktnim direktivama ili načinima koje je Evropa predvidela. Mi tokom prethodne dve godine prolazimo kroz niz značajnih organizacionih promena i iz jednog sistema od 14 kompanija sada u Srbiji praktično imamo samo dve koje se bave poslovima koji su u nadležnosti EPS-a, a takođe imamo i proces unapređenja u operativnom smislu“, objašnjava Jakovljević.

    Prema njegovim rečima, EPS ima potencijala da vrati lidersku poziciju u regionu.

    „Razvijamo projekat vetroelektrane u Kostolcu, snage 60 megavata, što je najznačajniji projekat koji EPS planira u narednom periodu. Ono što bih naglasio je da, iako se hidroelektrane često ne doživljavaju kao obnovljivi izvor energije, zato što nemaju mogućnost dobijanja ’fiding‘ tarife, hidroenergija jeste obnovljiv izvor energije i mi ćemo biti fokusirani na revitalizaciju i obnovu naših kapaciteta u narednom periodu, imajući u vidu da oni proizvode jednu trećinu električne energije u Srbiji, pa ćemo upravo u sektoru hidroenergetike uložiti oko 500 miliona evra do 2025. godine“, napominje Jakovljević.

    On, međutim, kaže da je u Srbiji slabo interesovanje stranih investitora u ulaganje u klasične izvore snabdevanja energijom, a da je fokus širom sveta na investiranje u obnovljive izvore energije.

    Sergej Pikin, direktor Fonda za energetski razvoj Rusije, kaže da su u Rusiji sve kompanije koje proizvode električnu energiju u privatnom vlasništvu. Kako navodi, one su često u vlasništvu holdinga u kojima država Rusija ima kontrolni udeo, kao što je recimo, u slučaju „Gasproma“.

    Policija
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Pikin dodaje i da su u Rusiji trenutno prisutna tri strana investitora — iz Finske, Nemačke i Italije.

    „Kada je reč o proizvodnji struje, nema nikakvih prepreka za strane kompanije. Ukoliko bi sada neko od stranih investitora želeo da kupi aktive ruskih proizvođača električne energije, on bi sigurno našao nekoliko interesantnih ponuda, jer su sada određeni ulagači spremni da prodaju svoje aktive u ruskim kompanijama, ali ne zbog političkih okolnosti. Situacija na ruskom tržištu električne energije ne zavisi od politike, i u nekom smislu se ne razlikuje od, recimo, tržišta automobila — neko je uspeo, neko nije. Energetika je dugoročni posao, besmisleno je očekivati profit posle dve godine rada na ovom tržištu. To su investicije koje će se isplatiti za najmanje deset godina. Situacija na ruskom tržištu je stabilna, ona ne zavisi od pada cena nafte i drugih šokova, nego isključivo od situacije na unutrašnjem tržištu, koje je takođe stabilno“, objašnjava Pikin.

    EPS
    © Tanjug / DIMITRIJE GOL

    Iako se Srbiji spočitava korišćenje uglja u proizvodnji električne energije, Aleksandar Jakovljević napominje da su ugalj i voda resursi kojima Srbija raspolaže i koji su u ovom trenutku nezamenjivi.

    „Moramo uložiti napore kako da taj resurs, koji nam omogućava sigurnost snabdevanja stabilnost i u određenoj meri energetsku nezavisnost, iskoristimo na adekvatan način. Mi nemamo alternativu da se korišćenje uglja može u značajnoj meri smanjiti nekim drugim resursima, jer nemamo takve resurse u oblasti obnovljivih izvora energije. Mi ugalj moramo da koristimo na adekvatan način u skladu sa regulativom, ali naravno sa druge strane treba razmatrati i mogućnosti za neke druge mere, kao što možda smanjenje potrošnje kroz energetsku efikasnost, borba protiv klimatskih promena i dalje uključivanje obnovljivih izvora energije. Međutim, u jednom dužem vremenskom periodu ugalj sigurno ostaje primarni energent, jer nemamo alternativu“, ističe Jakovljević.

     

    Kada je reč o tome da li Rusija planira da proizvodnju električne energije iz uglja i nuklearki zameni proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije, Pikin kaže da Rusija ima planove za izgradnju vetroelektrana, kao i solarnih elektrana, a određeni broj ovakvih elektrana već funkcioniše.

    „Naravno da je nemoguće uporediti broj vetroelektrana i solarnih elektrana u Rusiji i u Evropi, Kini i SAD, ali Rusija ni ne planira da prestigne ove zemlje, nego pre svega želi da unapredi tehnologije i da ima jasnu koncepciju kakva će biti uloga ovakvih izvora u celokupnom energetskom sistemu zemlje. Zato što se svaka zemlja suočava sa činjenicom da je vrlo teško ’uklopiti‘ alternativne i tradicionalne izvore u jedan sistem. Stoga, trebalo bi pre svega da izradimo koncepciju zajedničkog korišćenja svih izvora, a onda da u punom kapacitetu koristimo obnovljive izvore energije“, objašnjava Pikin za Sputnjik.

    Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS-a
    © Sputnik
    Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS-a
    Tagovi:
    Pikin, Jakovljević, Energija Sputnjika, EPS
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga