00:01 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković

    Mediji hoće da unesu „disonantne tonove“ između mene i Vučića (video)

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6323
    Pratite nas

    Nadam se da će Srbija dobiti predsednika koji će moći da izađe na kraj sa ogromnim izazovima koji su pred nama, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, sa kojom je razgovarala Jelica Putniković u emisiji „Energija Sputnjika“. Ona je dodala da o svojoj eventualnoj kandidaturi nije ni sa kim razgovarala.

    Uz čestitke za Novu godinu ističe da je želela da dâ intervju za Sputnjik kao izraz podrške zbog rezolucije Evropskog parlamenta. 

    — Takve rezolucije nisu dobre ni sa čije strane, pa ni od strane EP. To je, između ostalog, jedan od razloga — ja sam želela da razgovaramo, da to bude neka vrsta podrške, zato što mislim da ne postoji medij koji bi smeo da bude tako tretiran. Ni u slučaju EP i njihove deklaracije ni u situaciji kada se neki drugi mediji, „zapadni“ mediji, takođe sklanjaju. Zašto? Mediji moraju da budu slobodni koliko god to mogu da budu i treba im omogućiti da se pojavljuju. A kvalifikovati na taj način i tretirati medije, kako su rekli u Deklaraciji, jednako kao Islamsku državu, mislim da je to samo slika EP i da govori mnogo više o EP nego o Sputnjiku. Mislim da vi radite dobro, i da je to svima već poznato. 

    Vi ste u 2016. bili dosta aktivni.

    — Da napravimo rezime? Godina je bila burna: imali smo i izbore, kampanju, ali s druge strane je bila godina koja je donela velike rezultate u kompletnoj privredi, ne samo u resorima koje ja vodim. Zaista sam ponosna na postojanje elektronske građevinske dozvole. Gotovo da niko nije verovao da će Srbija biti zemlja koja može da ima elektronsku građevinsku dozvolu, budući da svi znamo da građevinske dozvole prethodnih dvadesetak godina ili nismo nikad ni dobijali, ili smo ih čekali i po pet-šest godina. Posebno sam ponosna što se Srbija zbog toga našla u prvih deset zemalja po reformama u građevinarstvu koje meri Svetska banka. To ipak govori o drugačijem statusu Srbije kada je reč o uslovima poslovanja.

    Međutim, pretprošle i prošle godine sve deonice koje smo pustili na Koridoru 10 su rezultirale time da smo mi na tom koridoru imali milion i 700.000 automobila više koji su prolazili kroz Srbiju. To znači da je, budući da je Srbija zaista najkraća ruta između istoka i zapada, pa prema tome i najekonomičnija, najbrža, čim smo počeli da završavamo te deonice polako počeo saobraćaj da se vraća upravo preko naše zemlje. To je ono što Srbija stalno mora da radi — da koristi svoj tranzitni položaj, da tako ostvaruje prihode i privlači nove investicije. To je jako važno i za budućnost. Nama je ostalo da završimo još 27 kilometara Koridora 10. Nadam se da će to biti gotovo u ovoj godini i da konačno stanemo pred građane i kažemo: ovo je taj Skadar koji se gradio 30-40 godina. Evo završili smo ga, idemo sad dalje. Kad pričamo o tranzitu, tu je i tranzit železnicom.

    Zamenik premijera i ministar građevinarstva, prometa i infrastrukture Zorana Mihajlović
    © Sputnik / Radoje Pantović

    Kakva je situacija?

    — Popravila se, ali još ne onako kako svi mi želimo. Postoje i novi vozovi, 27 lokomotiva koje smo dobili iz ruskog kredita. Zatim i novi „Štedlerovi“ vozovi, 160 kilometara pruga koje smo modernizovali prošle godine. Nastavljamo da radimo. Nije to još dovoljno, Srbija ima 3.600 kilometara pruga, nije se ulagalo u železnicu. Kad sam počela da radim ovaj posao kao ministarka saobraćaja, prilično sam bila deprimirana kada je železnica u pitanju zato što gde god smo otišli, od staničnih zgrada do samih vozova, činilo mi se da nikad nećemo uspeti bar korak da napravimo. I zato mi je drago što smo i tu pokazali da je moguće. Kad se udružimo, i oni ljudi koji rade na železnici, i vlada, i lokalne samouprave, možemo da napravimo rezultat.

    Naš plan je da u naredne četiri godine imamo sve glavne železničke koridore potpuno modernizovane, a to znači prosečna brzina između 100-120 km na sat. Vrlo je važno za kargo upravo to što smo pričali oko tranzita. Mi smo, kao što smo rekli, najekonomičnija ruta, i svi upravo žele da prevoze robu i teret preko naše države, a mi moramo da stvorimo takve uslove. I naravno, gotovo nova železnica, između Beograda i Budimpešte. Nije bilo lako napraviti projekte koji se tiču brzine od 160 km na sat. Imali smo sreću u odnosu na mađarske kolege da jedan deo mi sada praktično finansiramo iz ruskog kredita. I ja se nadam da ove godine počinjemo sa ašovima da radimo na toj deonici, a po planu bi za dve-dve i po godine moralo da bude gotovo. 

    Znači do 2020. se možda možemo voziti do Budimpešte?

    — Jeste, to je plan i naše vlade, i mađarske, i kineske vlade. Tako smo se dogovorili. Do trenutka dok se ne krene na sam teren, dok ne počne izvođenje radova, puno je posla koji mora da se uradi: od prostorno-urbanističkih planova, planova posebne namene, projektno-tehničke dokumentacije, studije izvodljivosti. To sve traži vreme. Za nas to nije bilo jednostavno jer mi nikada nismo imali na ovim prostorima pruge te brzine. Tu su nam pomogle kineske i ruske kolege. RŽD je jedna od najboljih svetskih kompanija i zajedno sa njima smo praktično završavali dokumentaciju. Mi zapravo kao Srbija imamo dve velike zemlje kao saveznike kada je u pitanju saobraćaj tranzita koje su uključene: Kina radi na novom Putu svile kopnenom, Rusija je takođe zainteresovana da i ona ostane na tom putu.

    Koliko će nam to pomoći?

    — Mislim da nam već sada pomaže. U prethodnih 10-15 godina vlade nisu bile svesne koliko je važno da sve ono što dogovore sa zemljama zaista iskoriste. Govorim o novcu koji je dogovoren, raznim kreditima koje smo dobijali, a u svemu kasnili. Mi se trudimo da sve ono što se dogovorimo zaista ispunjavamo. Taj čuveni ruski kredit za Srbiju je veoma važan. Za nas to znači moderne deonice železničkih pruga na Koridoru 10, i na severu i na jugu. Za nas to znači dakle deonicu Beograd—Budimpšeta. Mi sada već razgovaramo sa ruskim partnerima o modernizaciji deonice Beograd—Niš, to je za nas od ogromnog značaja. S druge strane, od ruskog kredita i u dogovoru sa RŽD radimo dispečerski centar. Železnica nema dispečerski centar, tačnije ima, ali star gotovo 40 godina. A koliko su se tehnika i tehnologija promenile za ovih 40 godina. Radimo, dakle, nov, moderan dispečerski centar koji neće biti samo železnički, biće tu povezivanja sa putevima. To nam mnogo znači, ne samo zbog novca nego i zbog znanja novih tehnologija sa kojima se nismo susretali. 

    Koliko će sve ovo što ste naveli u sektoru infrastrukture doprineti razvoju srpske privrede?

    — Mi sada beležimo podatke koji kažu da je, kad govorimo o građevinarstvu i o saobraćaju, udeo u društvenom proizvodu pre dolaska vlade, pre dve godine, kod građevinarstva bio 4,5 posto, kod saobraćaja 4,6. Sada je već kod građevinarstva 5,5 posto. Naš plan je da do 2020. građevinarstvo ima blizu 7, a saobraćaj negde između 6 i 7 odsto. To su cifre koje ljudima mogu da znače ili ne, ali bez povoljnog ambijenta i dobre infrastrukture bilo da govorimo o domaćim ili stranim investitorima nije moguće uopšte očekivati da se razvija privreda. Ne govorim samo o izgradnji, govorim o malim i srednjim preduzećima, o velikim kompanijama koje će sad pored auto-puta moći da prave svoje logističke, distributivne centre, samim tim zapošljavaće ljude. To je za Srbiju korak po korak neka vrsta ubrzanog rasta. Vi ste građevinske firme stavili na bele i crne liste.

    Kakvi su rezultati toga?

    — Mislim da je to bilo dobro. To je inače bio predlog sindikata da imaju zdrave građevinske kompanije u trenutku kada se mnogo toga pojavljivalo na tržištu, i dobrog i lošeg… U dogovoru sa sindikatima sve građevinske kompanije smo tretirali kroz bele i crne liste. Mi to menjamo na mesec — mesec i po dana. Gledamo nekoliko kriterijuma: da li firma prijavljuje svoje radnike, da li plaća svoje radnike, da li ima teške ili lakše povrede na radu. Sada ubacujemo nove kriterijume kvaliteta radova, penala itd. Priznajem da se u početku mislilo da se neće voditi računa o tim crnim i belim listama. Sada smo uredili situaciju da to objavljujemo. A niko ne voli kad se objavi da je njegova kompanija imala teške povrede na radu, da se trenutno nalazi na crnoj listi.

    A drugo, sada smo takođe dogovorili da sav novac koji država investira u određene infrastrukturne projekte, da li iz kredita gde mi garantujemo, iz samog budžeta, kada se priprema javni tender treba da postoji neka vrsta ne obaveze, nego da se pogleda crna i bela lista. To će i dalje podsticati firme da vode računa o osnovnim stvarima: da li plaćaju svoje radnike, da li o njima brinu. Poprilično se napredovalo — ne pričom nego sprovođenjem propisa oko ozakonjenja bespravno izgrađenih objekata. To je peti zakon iz oblasti legalizacije nelegalno izgrađenih objekata. Doneli smo ga pre godinu dana, uradili smo satelitski snimak, obavezali smo lokalne samouprave da polako izvrše popis jer mi kao država praktično još ne znamo broj nelegalno izgrađenih objekata. Mi moramo to jednom da završimo, neće biti nekog drugog zakona i sada se ministarstvo uključilo i sa lokalnim samoupravama.

    Između 85 i 90 odsto onih koji su pravili nelegalno izgrađene objekte je to radilo iz dva razloga: ili zaista nisu mogli da dođu do dozvole zato što je sve to bilo nemoguće i prilično korumpirano, ili jednostavno nisu imali novca da plate dozvole i radili su za svoje potrebe. Nadam se da ćemo u naredne dve-tri godine uspeti da to potpuno završimo. Procene kažu da će lokalne samouprave time dobiti dosta novca, dakle, moći će dalje da ulažu u komunalnu infrastrukturu. Ljudi će dobiti papir da su vlasnici svojih porodičnih kuća i svojih stanova.

    I kad se to reši, katastar će biti mesto da se sagleda ko šta ima.

    — Tako je. Zakon o ozakonjenju, zakon o planiranju izgradnje gde smo uredili kako se dobija dozvola, a sa druge strane, sad radimo uporedo i reformu katastra i novi zakon o postupanju katastra. Sasvim je sigurno da ćemo sledeće godine u prvom tromesečju imati rezultate kada govorimo o samom katastru a da ćemo sada u prva tri meseca usvojiti taj zakon što znači sledeće: onaj opšti upravni postupak koji postoji i zbog čega nam često dokumenta u katastru stoje godinu-dve-tri, mi sklanjamo iz katastra. Katastar je taj koji će samo registrovati imovinu, a ukoliko postoje bilo kakvi problemi, može da se ide na sud.

    Da li biste posebno istakli nešto u planovima za 2017. u Vašem ministarstvu?

    — Nastavljamo da radimo istim tempom. Vrlo je važno da završavamo postojeće projekte, ali i da razmišljamo koji su to novi. Prvog dana građevinske sezone, 15. ili 20. marta počinjemo novu deonicu auto-puta Surčin—Obrenovac, to je taj Koridor 11. Ove 2017. imaćemo imati auto-put od Obrenovca do Preljine. Veliko parče puta je završeno, Surčin—Obrenovac počinjemo da radimo. Rok je da se završi negde do avgusta 2018. Do kraja aprila krećemo da radimo i obilaznicu oko Beograda, i to je projekat o kome se priča ne znam koliko godina. Kad kažem počinjemo da radimo, to znači potpisani su komercijalni ugovori, obezbeđeno finansiranje, govorim pre svega sa kineskom državom, potpisan je ugovor o finansiranju. Takođe za Surčin—Obrenovac, urađeni su svi projekti, a trenutno se završava i proces eksproprijacije za Surčin—Obrenovac. 

    Poznato je da se angažujete i na drugim poljima. Bavite se time da rodna ravnopravnost zaživi. Šta je još potrebno uraditi?

    — U Srbiji se često rodna ravnopravnost izjednačava sa feminizmom. Ne, ono što mi hoćemo u Vladi Srbije to je da pokušamo da uključimo žene u privredu, zato što su žene u mnogo većem procentu nezaposlene u odnosu na muškarce, a za državu je dobro kada žene takođe rade. Drugo, da pokušamo da smanjimo jaz koji postoji u plaćanju žena u odnosu na muškarce. I naravno, onaj drugi deo koji nas prati, i ne samo Srbiju, a to je nasilje, porodično ili partnersko, i zbog žena i zbog dece. Pošto su se mnoge institucije u našoj zemlji time bavile, mi smo to probali nekako da koordiniramo i mislim da imamo rezultate. S druge strane, podaci kažu da je od novca koji smo odvojili prošle godine — 16 milijardi dinara za preduzetništvo negde oko 10 milijardi već određeno po mnogim firmama.

    Petnaest odsto tih kompanija vode žene. I mislim da korak po korak možemo da imamo određene rezultate. Možda je to podsticaj za neke mlade, nezaposlene da ostanu u Srbiji i bave se privatnim biznisom? I to, ali to su dve stvari kod žena. Jedno su mlade koje žele tek da počnu pa im treba pomoć da naprave planove, a drugo su žene koje su se stvarno borile, i onda posle neke druge-treće godine dođe momenat kada im treba dodatni novac, dodatni podsticaj da bi mogle da nastave. Za to služi taj novac, jer najveći broj malih i srednjih preduzeća koje vode žene upravo posle druge godine nestaju ili se brišu iz registra, njima treba novac a teško im je da ga dobiju od banaka. 

    Trudnoća
    © Foto : Pixabay

    Vi ste član i saveta za populacionu politiku. U javnosti je krenula priča da treba zabraniti abortus. Hoće li ovaj savet uspeti da gleda na drugi način, jer populaciona politika je zapravo politika i samog rađanja i položaja žena u porodici i društvu.

    — Prvo, vezano za sam abortus. Vlada Srbije, ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović koja se u Vladi bavi samo populacionom politikom, nigde tako nešto nije rekla. Često se dešava da se potpuno obrne, izmanipuliše određena ideja ili izjava, i onda ispadne da je Vlada htela nešto drugačije. Jako je dobro da ova vlada ima ministra koji se bavi samo populacionom politikom. To nijedna vlada u prethodnom periodu nije imala. Svi smo svesni da imamo zemlju koju možemo da sačuvamo samo ako u ovoj zemlji žive ljudi, i zbog toga smo formirali savet za populacionu politiku. To je dugoročan proces, sve ono što budemo sada definisali i krenuli da radimo tek će za nekih 7-10 godina davati rezultate, ali moramo da krenemo.

    S druge strane, nikakva vrsta zabrane ne može da nam donese boljitak. Ali ono što jeste važno za žene i zdravlje naše nacije jeste edukacija. Mi smo zemlja koja beleži najgore statistike koje su vezane za porađanje maloletnica, broj abortusa, bolesti koje se leče. Nedostaje nam prvi deo koji se zove obrazovanje, i jedna jasna politika države koja se ne odnosi samo na to da li će neko dobiti novac da bi rađao decu nego ambijent da smo mi zemlja koja može da stvori sve uslove koji su potrebni da se razmišlja o tome da se imaju deca. Neće biti lako definisati sve i mislim da mora da postoji široki konsenzus kada pripremimo neku strategiju. Dakle, građani Srbije treba da je znaju, da je osete kao svoju, jer samo tako mi možemo posle da je realizujemo.

    Poseta patrijarha Kirila porodilištu u Moskvi
    © Sputnik / Sergej Pjatakov

    Gde se tu uklapa priča da će se ukinuti PDV na opremu za bebe?

    — Ministar rada je takođe član saveta za populacionu politiku. Mnogo toga se ne zna ili se na to ne obraća pažnja. Ali puno toga je urađeno i u tom delu socijalne politike kada govorimo o ženama koje su zaposlene po ugovorima o delu. Ranije nije postojala mogućnost da joj se ako, recimo, ostane u drugom stanju, plaćaju razni dodaci, sada jeste. Radi se korak po korak. Ne kažem da smo napravili neke džinovske korake, ali smo počeli da govorimo o tome da moramo da vodimo računa kako će Srbija da izgleda ne za pet ili deset godina, nego za pedeset. 

    U Srbiji se pripremaju predsednički izbori. Premijer je najavio da će saopštiti da li će biti i parlamentarnih. Da li nam ti česti izbori, ako bude i parlamentarnih, smetaju? Kako Srbija da izađe iz tog jednog začaranog kruga čestih izbora, jer čini mi se da neke opozicione partije to koriste da bi sebe promovisale?

    — Naravno da opozicione partije to koriste, to se odlično vidi i u parlamentu. Ali mi smo, kad govorimo o SNS, politička partija koja je stalno izlazila i govorila: mi smo tu da nas proverite, možda mi ne radimo kako treba. I druga stvar, mi jesmo imali kampanju 2016. koja je dugo trajala, ali su naši ekonomski rezultati najbolji u prethodnih mnogo godina. Dakle, nismo imali zastoj u našem radu i našem poslu u odnosu na parlamentarne izbore koji su održani.

    Lideri opozicije na bini ispred zgrade RIK-a.
    © Sputnik / Nenad Đurđević

    Predsednički izbori?

    — Njima je vreme da se održe u aprilu mesecu i nadam se samo da će Srbija dobiti predsednika koji će moći da izađe na kraj sa svim izazovima koji su ispred nas — a izazovi su ogromni i mnogo veći nego pre pet godina, ili četiri, u regionu, sa Evropom, sa migrantskom krizom, u odnosima između velikih država. Sve se to oseća i u našoj zemlji. Nadam se da će novi predsednik moći da vodi Srbiju.

    Mnogi su najavljivali da bi moglo da se očekuje da se i Vi kandidujete?

    — Nismo nikad pričali o tome. Kad kažete najavljivali, to su pre svega određeni mediji, a onda su to koristili opet u političke svrhe ne bi li napravili neke disonantne tonove između mene i SNS, mene i predsednika stranke. Mi zaista nismo pričali o tome. Niko nikada nije sa mnom razgovarao o tome, niti je bilo razgovora na moju inicijativu, ali ono što je važno je da ćemo u martu mesecu ili ranije razgovarati o tome ko će biti naš kandidat. Neki drugi kandidati se maltene preporučuju.

    I Vi ste uoči Nove godine dali saopštenje o gospodinu Jankoviću, koji je izjavio da će se, kada bude vreme, kandidovati.

    — Puno ljudi se javlja, neki za koje čak ni mediji ne znaju ko su, a sebe vide kao kandidata za predsednika države. Ima ih. Cele 2016. imali smo priliku to da gledamo. Što se tiče Saše Jankovića, kada vodite nezavisnu instituciju, a mnogo smo se borili da ta tela budu nezavisna, onda imate situaciju da neko ko vodi nezavisno telo ima kampanju i na kraju kaže da će se kandidovati za predsednika, što nije bilo iznenađenje. Mislim da ni za koga nije bilo iznenađenje da će Saša Janković da se kandiduje za predsednika, i to je njegovo pravo, i sasvim je u redu, ali ono što ja mislim je da je, kad se nalazite na čelu nezavisne institucije, moralno da se pomerite sa mesta zaštitnika i nastavite svoju kampanju do trenutka dok se ona ne završi.

    Tagovi:
    abortus, kandidat, bebe, Vučić, uspeh, vlada, izbori, Zorana Mihajlović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga