10:07 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković

    Carinska unija Balkana — šta bi Srbija dobila a šta izgubila

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    1237
    Pratite nas

    Ako bi EU preuzela odgovornost za realizaciju carinske unije, možda bi od nas tražili da raskinemo ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom ili da joj čak uvedemo ekonomske sankcije.

    U  Briselu je nedavno pokrenuta inicijativa o regionalnom ekonomskom udruživanju zemalja zapadnog Balkana i stvaranju carinske unije koja bi podrazumevala jedinstveno tržišta rada na zapadnom Balkanu, sa slobodnim kretanjem radne snage, jedinstvenim informacionim prostorom, jedinstvenom investicionom regijom i uz liberalizaciju trgovine uslugama.

    Pored Srbije, BiH i Makedonije, u ovu novu ekonomsku integraciju treba da budu uključene i Crna Gora i Albanija, a generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović ovu inicijativu nazvao je politikom „jedna regija, jedna ekonomija“. Podržali su je i Evropska komisija i komesar EU za proširenje i susedsku politiku Johanes Han, a regionalno ekonomsko udruživanje Balkana podržao je i srpski premijer Aleksandar Vučić, kao i predstavnici Makedonije i Bosne i Hercegovine.

    Ruska rublja, kovanica
    © Fotolia / Alexey Belikov

    O mogućnostima stvaranja carinske unije na ovim prostorima Jelica Putniković je u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovarala sa prof. dr Mihailom Crnobrnjom, predsednikom Evropskog pokreta u Srbiji, i profesorom Ekonomskog fakulteta dr Milojkom Arsićem.

    Crnobrnja podseća da je Srbija već članica CEFTA sporazuma, koji predstavlja pripremnu fazu za ulazak u EU i koji se za našu zemlju pokazao kao jako dobar, jer je pružio mogućnost za povećanje trgovine. Kako kaže, razlika između CEFTA i ovoga što se sada nudi je relativno minorna, ali značajna.

    „Ukidaju se sve unutrašnje carine i kontingenti, pa potpuno slobodna razmena roba, ali postoji jedna mala začkoljica, a to je da svi moraju da primenjuju istu carinu prema trećim zemljama. Dakle Albanija i Srbija jednako tretiraju televizor iz Japana ili Južne Koreje. E to je malo komplikovanije i nije uvek jednako interesantno svima. Crnogorci nemaju poljoprivredu, pa ni interesa da je štite carinama, dok mi imamo veliku poljoprivredu i imamo interesa da je štitimo carinom. Teško je videti kako ćemo tu da se usaglasimo“, objašnjava Crnobrnja.

    Sličnog stava je i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, koji kaže da je najveća prepreka u tome što sve zemlje članice unije treba da imaju identične carinske stopa prema trećim zemljama.

    „Moram da podsetim da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa nekoliko zemalja — Rusijom, Belorusijom, Turskom. Ulazak u carinsku uniju značio bi da ili druge zemlje treba da potpišu takve sporazume ili da ih Srbija napusti. I jedno i drugo je prilično teško i malo verovatno jer da li bi Albanija bila zainteresovana da sa Rusijom napravi takav sporazum, ili Rusija sa Albanijom? Ili Rusija sa Crnom Gorom?“, pita Arsić.

    Kako kaže, iako je dobro da se formiraju trgovinske organizacije koje olakšavaju promet roba, nije siguran da je ovo nešto što će biti lako ostvarivo. Prema njegovom mišljenju, postoje i neki drugi načini da se u okviru postojećeg aranžmana ubrza protok roba preko granice, jer tu naročito Srbija i BiH loše stoje.

    „Kada gledate ocene uslova međunarodne trgovine za Srbiju ona je prema necarinskim barijerama negde na 100. mestu, a Bosna je još gore plasirana. Zato bi možda trebalo napraviti nekoliko bilateralnih sporazuma sa zemljama koji su nam najvažniji partneri u ovom grupi zemalja, a to su pre svega BiH, Crna Gora i Makedonija i u tim sporazumima treba pojednostaviti konkretne carinske procedure koje se primenjuju na granici, možda proširiti postojeće carinske prelaze ili otvoriti neke nove. Čini mi se da je to lakše ostvarivo od stvaranja jedne kompletne carinske unije“, ocenjuje Arsić.

    Profesor Mihailo Crnobrnja podseća da je zemljama Evropske unije, odnosno nekadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, trebalo više od decenije da napravi carinsku uniju.

    „Te zemlje su željno radile na tome da se što pre ujedine iz razloga mira i stabilnosti u Evropi i za to im je trebalo 12 godina. Mi bismo ovde, koji smo kao rogovi u vreći, da to postignemo za dvanaest godina? Još uvek ne vidim političke uslove da se takav jedan ozbiljan projekat relativno brzo i lako realizuje“, napominje Crnobrnja.

    Milojko Arsić napominje da bi ideja o stvaranju carinske unije na prostoru zapadnog Balkana mogla po Srbiju da izazove i posledice kada je reč o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

    Dinari
    © Sputnik / Miloš Ćurčin

    „Ako bi EU preuzela odgovornost za realizaciju carinske unije onda bi to verovatno značilo da bi zahtevala od zemalja u regionu da pristanu da ujednače carine, a možda bi od nas tražili da raskinemo ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom ili da joj čak uvedemo ekonomske sankcije, čemu se sa pravom opiremo. Ako budemo ušli u EU, mi ćemo morati da napustimo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, to je nešto što je prilično sigurno, pa u tom smislu ocenjujem da EU možda igra neke političke igre u smislu da je imala nameru da istera zemlje na čistac — da li će sa jednom grupom zemalja ući u ekonomsko udruživanje. Ako je tako, mi onda ne bi trebalo da budemo glavni promoteri te ideje“, kaže Arsić.

    Prema rečima profesora Crnobrnje, u predloženoj carinskoj uniji zemalja Zapadnog Balkana ne bi bilo govora o slobodnom kretanju radne snage.

    „Carinska unija se uopšte ne bavi pitanjem kretanja radne snage, jer je to nešto što je prisutno u fazi zajedničkog tržišta kada se stvaraju četiri slobode — sloboda kretanja roba, radnika, kapitala i usluga. Dakle, to je viša faza carinske unije i ne bi trebalo mešati tu mogućnost ili ja bar ne znam da postoje carinske unije koje regulišu pitanje slobodnog kretanja rada“, zaključuje Crnobrnja.

    Tagovi:
    Energija Sputnjika, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga