02:20 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković

    Da li će pepelišta ugušiti Srbiju?

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    0 70

    Danas je 5. jun — Svetski dan zaštite životne sredine, koji se obeležava pod sloganom „Ja sam sa prirodom“.

    O značaju očuvanja prirode Jelica Putniković u današnjoj „Energiji Sputnjika“ razgovora sa Mihajlom Gavrićem, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Privredne komore Zelene Srbije, i prof. dr Jovanom Despotovićem, profesorom hidrologije i hidrotehnike na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

    Od 1972. godine 5. jun je dan kada UN skreću pažnju vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja.

    Uoči ovogodišnjeg, međutim, sve ljude koji se na planeti bave zaštitom životne sredine, ili bar spadaju u grupu osvešćenih stanovnika zemlje, koji su svesni da čovek umnogome štetno utiče na prirodu, iznenadio je kategoričan stav američkog predsednika Donalda Trampa o povlačenju SAD iz međunarodnog sporazumu UN o klimatskim promenama koji je postignut decembra 2015. godine u Parizu. Sporazum je potpisalo 195 država i Evropska unija (EU) a do danas ga je ratifikovalo 147 zemalja sveta.

    Ova tema, naravno, zanima i nas u Srbiji, jer SAD su razvijajući svoju privredu bile i jesu jedan od najvećih zagađivača životne sredine, pa, da podsetimo, nisu potpisale ni Kjoto sporazum. Istovremeno su insistirali da drugi, posebno male zemlje, poput Srbije, poštuju ekološke standarde.

    Jedan od velikih ekoloških problema Srbije je pepeo, odnosno, deponije produkta sagorevanja uglja u termoelektranama. Sanaciju deponija pepela Srbija je manje–više uspešno završila, sprečavajući da vetar raznosi pepeo.

    Elektroprivreda Srbije, najveći proizvođač električne energije u zemlji, drži rekord i u proizvodnji pepela dobijenog sagorevanjem uglja. Na pepelištima TE Nikola Tesla u Obrenovcu i TE KO Kostolac nalazi se više od 200 miliona tona pepela. Pepelišta se prostiru na čak 1.400 hektara. Svake godine se iz termoenergetskih postrojenja EPS-a iznese novih 6,5 do sedam miliona tona pepela. Pri tome, deponovanje, zbog obaveze plaćanja naknada za odlaganje otpada i drugih troškova, EPS košta više od 50 miliona evra godišnje.

    Pepeo je, međutim, i sirovina koja može da se koristi, pre svega u građevinarstvu.

    Sudeći na osnovu iskustava drugih zemalja i poteza koji su poslednjih godina učinjeni na „domaćem terenu“, moglo bi da dođe do izmena i da pepeo dostigne status upotrebljive sirovine i u Srbiji.

     

    Tagovi:
    ekologija, Jelica Putniković, SAD, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga