03:46 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik

    Još jedna ruska naftna kompanija na Balkanu

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1340
    Pratite nas

    Hrvatska štampa naveliko najavljuje da ne samo da će „Rosnjeft“ kupiti akcije mađarskog MOL-a u tamošnjoj nacionalnoj naftnoj kompaniji, već da će postati većinski vlasnik INA.

    O tome šta za naftno tržište u jugoistočnoj Evropi znači dolazak još jedne ruske firme, kako će to uticati na preraspodelu tržišta na Balkanu, gde već posluju ruske firme „Lukoil“, „Gaspromnjeft“ i „Zarubežnjeft“, a svoj naftni biznis imaju i OMV i MOL, grčki „Helenik petrol“, kao i niz lokalnih kompanija, Jelica Putniković u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovaramo sa Tomislavom Mićovićem, generalnim sekretarom Udruženja naftnih kompanija Srbije, a čućemo i mišljenja ruskih i hrvatskih analitičara.

    „Rosnjeft“ je zainteresiran za otkup MOL-ovih 49 odsto akcija u hrvatskoj kompaniji INA. Ruska firma je interes za INA pokazala još 2003. godine, kad je Račanova vlada prodavala prvih 25 odsto deonica. Tada su u igri bili i austrijski OMV i mađarski MOL, kojem je na kraju paket prodat za 505 miliona dolara.

    Hrvatski mediji izveštavaju da je „Rosnjeft“ želeo da uđe u INA samo kao većinski vlasnik. To nije bilo moguće jer je zakon o privatizaciji INA predviđao prodaju samo 25 odsto plus jedne deonice. Sada „Rosnjeft“ (već duže vreme) pregovara s MOL-om o otkupu njegovog vlasništva. MOL, inače, ima određena dugovanja prema „Rosnjeftu“, na osnovu kojih bi mogao da, u sklopu svojevrsne kompenzacije, uzme od MOL-a 32 odsto INA. Mediji izveštavaju da će „Rosnjeft“ kupiti i 19 odsto akcija od Vlade Hrvatske.

    Prema tome, „Rosnjeft“ bi postao vlasnik 51 odsto akcija INA, a hrvatska vlada bi zadržala kontrolni paket veći od 25 odsto. Ostaje pitanje hoće li Vlada Hrvatske na to pristati. Navodno, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitanović o tome nije razgovarala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prilikom svoje nedavne posete Moskvi.

    MOL je, prema ugovoru s Vladom Hrvatske, imao obavezu modernizacije rafinerija u Sisku i Rijeci do 2006. godine. To nije uradio, a prema informacijama iz MOL-a, nije ni planirao. Iz Hrvatske stižu i najave da će „Rosnjeft“, u kome Rusija ima 50 odsto vlasništva, doneti ulaganja od milijardu evra u obnovu rafinerija. 

    Šta je sada interes „Rosnjefta“, koji je kupovinom dve konkurentske ruske firme postao najveća svetska naftna kompanija, u kojoj je 50 odsto vlasništva Ruske Vlade, koja ima i zlatnu, kontrolnu deonicu, a akcionari su i kineske kompanije, katarsko-švajcarski naftni fond i britanski „Britiš petroleum“.

    Šta će za odnose na postojećem tržištu doneti obnova rafinerija INA? Hrvati se nadaju i da će ulazak „Rosnjefta“ u INA pomoći vraćanje sirijskih naftnih polja toj hrvatskoj kompaniji, ali i da bi s Rosnjeftom imali sigurnu rusku naftu i tako bili konkurentni na Mediteranu — sa obnovljenim rafinerijama da izvoze velike količine derivata. Ima i skeptika koji se pitaju kome će prodavati derivate?

    Kako kažu, tržište je jako regionalizovano — Italijani imaju svoje derivate, Austrija takođe, Srbija već ima ruski uticaj pa se postavlja pitanje kamo će derivati iz Rijeke i Siska, koje se ne isplati slati u izvoz na duge staze. Tu je, naravno, i pitanje kako će na ulazak ruske energetske kompanije u jednu članicu EU reagovati Brisel.

    Takođe je pitanje i hoće li SAD dozvoliti širenje ruskog uticaja na Mediteranu? Jer, dosad su već nekoliko puta američki zvaničnici posećivali Hrvatsku i promovisali LNG terminal na Krku, preko kog bi i američki gas mogao da stiže u ovaj deo Evrope.

     

    Tagovi:
    energetika, INA, Rosnjeft, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga