19:47 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković

    Sledi li udar na ruske gasovode

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    0 023
    Pratite nas

    Iako je „Gasprom“ ove godine povećao isporuke gasa evropskim potrošačima, iz Brisela se, pod uticajem SAD, vodi prava kampanja protiv ruskog gasa, posebno protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.

    To više nije ekonomsko, već geopolitičko pitanje, a posebno je zanimljivo kako će se situacija razvijati posle propalih pregovora između četiri nemačke stranke, koje nisu uspele da formiraju vladajuću koaliciju, tako da će sada nemačka kancelarka Angela Merkel morati ili da formira manjinsku vladu ili da organizuje nove izbore. Naime, Merkelova je letos izjavila da Nemačka neće pitati SAD o gradnji gasovoda „Severni tok 2“.

    Kako će se aktuelna politička situacija u Nemačkoj odraziti na sve oštriju geopolitičku kampanju SAD i nekih evropskih zemalja protiv ovog gasovoda i ruskog gasa čućemo od dr Miloša Erića, docenta iz oblasti ekonomije na beogradskom Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), i ruskih analitičara.

    Od sagovornika „Energije Sputnjika“ čućemo i komentare na tvrdnje da gasna industrija troši 100 miliona evra godišnje na lobiranje u EU i da ovaj energent nikako nije ekološki, i da potrošnja gasa u Evropi neće rasti već opadati, tako da izgradnja novih gasovoda iz Rusije neće ni biti potrebna.

    Od članica EU samo Poljska, Letonija, Litvanija i Danska su prepoznate kao protivnice gradnje gasovoda „Severni tok 2“. Priključujući se kampanji koju protiv ruskog gasa na evropskom tržištu vodi SAD, Evropska komisija predlaže usvajanje gasne direktive koja treba da bude primenjiva na gasovode iz trećih zemalja, uključujući i postojeće, a ne samo buduće projekte. Sagovornike „Energije Sputnjika“ pitamo očekuju li da će ovaj regulatorni udar na ruske gasovode, pre svega „Severni tok 2“ i „Turski tok“, biti usvojen.

    Potencijalni korisnici gasovoda „Turski tok“ na Balkanu značajno su povećali tražnju za prirodnim gasom iz Rusije od početka ove godine do 15. novembra. Međutim, i dalje je neizvesno hoće li se i kojom trasom graditi gasovod kojim bi gas iz „Turskog toka“ išao preko Balkana ka evropskim potrošačima, a poseban problem je finansiranje. Nameće se pitanje hoće li „Gasprom“, odnosno Rusija, pomoći ovim zemljama i kako da one ne ostanu bez gasa ako zaista 2019. godine prestane tranzit tog energenta preko Ukrajine.

    Tagovi:
    Severni tok, Gasovod
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga