15:09 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković

    Da li je (ne)opravdan strah od požara u Amazoniji, Africi, Aljasci i Arktičkom krugu?

    Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
    Preuzmite kraći link
    0 132
    Pratite nas

    Ekolozima, građanima koji su zabrinuti zbog efekata klimatskih promena, nekim novinarima i političarima, od kojih su mnogi, u svojoj velikoj brizi za planetu, videli mogućnost ubiranja političkih poena, ne samo kod kuće, već i na međunarodnom planu, požari koji besne u Amazoniji već duže vreme su glavna tema. Svi oni tvrde da gore „pluća planete“. Sada su se, međutim, javili naučnici koji tvrde: „Pluća planete“ nisu u Amazoniji i nećemo ostati bez kiseonika.

    Naučnici, naime, demantuju tvrdnje da čovečanstvu preti nestanak kiseonika, jer gori najveća svetska prašuma, odgovorna za 20 odsto proizvodnje kiseonika.

    „Pluća planete” — tako često nazivaju Amazoniju. Brojni mediji pišu da požari prete količini atmosferskog kiseonika koji udišemo. Često ponavljana tvrdnja da amazonska džungla proizvodi 20 odsto kiseonika na planeti — nije tačna.

    U stvari, skoro sav kiseonik na Zemlji je nastao iz okeana i ima ga dovoljno da traje milionima godina. Postoji mnogo razloga zbog kojih treba biti užasnut povodom požara u Amazoniji, ali trošenje zaliha atmosferskog kiseonika — nije jedan od njih.

    Atmosferski naučnik Skot Dening sa Univerziteta u Koloradu objašnjava da je kiseonik koji udišemo zaostavština fitoplanktona iz okeana, koji su tokom milijardi godina polako, ali sigurno akumulirali kiseonik, koji je atmosferu Zemlje učinio ovakvom kakva je danas, sa oko 21 odsto tog elementa. Tvrdi i da bi, čak i da sva organska materija sagori odjednom, manje od jedan odsto svetskog kiseonika bio potrošen, jer u atmosferi ima dovoljno kiseonika da traje milionima godina.

    I sam Dening, kao i mnogi drugi naučnici, ističe da ovo ne znači da Amazonija nije važna, jer u netaknutom stanju najveća svetska prašuma je značajan faktor izvlačenja ugljen-dioksida iz atmosfere, igra veoma važnu ulogu u stabilizaciji kišnih ciklusa u Južnoj Americi i ključna je za život milion pripadnika domorodačkog stanovništva.

    Spaljivanje amazonskih šuma, kao i to što u Africi konstantno spaljuju savane, ugrožavajući pri tom i džunglu, a sve zarad obezbeđivanja poljoprivrednog zemljišta, činjenica je koja je u žiži javnosti, i to zbog straha od klimatskih promena, porasta temperatura i povećanja nivoa mora i okeana.

    Ljude plaši i to što požari besne u Sibiru i na Aljasci, na Grenlandu i u Kanadi, što gori ne samo u Južnoj Americi i Africi, već i u Arktičkom krugu i što vatra u vazduh izbacuje megatone ugljen dioksida. Plaši ih i to što u medijima vide fotografije na kojima je vatra toliko velika da se vidi i iz svemira.

    O tome da li nam i kakva i kolika opasnost preti zbog spaljivanja i(li) samozapaljenja šuma širom planete, zbog uticaja čoveka na autohtona prostranstva, biljni i životinjski svet u njima, kao i zbog enormnih količina ugljen dioksida, koje požari stvaraju, u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa doktorom Slobodanom Milanovićem, profesorom na Katedri za zaštitu šuma na beogradskom Šumarskom fakultetu.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga