21:05 14 Jul 2020
Slušajte Sputnik

    Zašto je Crna Gora test Trampovih namera i mogućnosti?

    Novi Sputnjik poredak s Nikolom Vrzićem
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2225
    Pratite nas

    Osamnaest godina posle agresije na našu zemlju kojom je pokazao da može da čini sve što hoće, NATO se našao na (ne)očekivanom raskršću.

    Ne samo zato što su Rusija i Kina u međuvremenu postale sile koje moć NATO-a uspešno suzbijaju već i zbog toga što niko ne može da bude sasvim siguran ni kako će se prema ovoj alijansi ubuduće postaviti administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa, koja ne prestaje da šalje oprečne signale o svojoj posvećenosti NATO-u, kakvi su sve donedavno bili nezamislivi.

    Zašto je američki državni sekretar Reks Tilerson pozvao Senat da se saglasi s ulaskom Crne Gore u NATO, a zašto Senat to još nije učinio? Zašto je Tilerson najavio da neće ići na sastanak NATO šefova diplomatije početkom aprila, da li će ipak otići, i zašto se ova situacija, kako god da se razreši, u NATO krugovima ocenjuje kao „potpuna katastrofa“? Najzad, kako će na buduće odnose SAD s NATO-om, ali i sa Rusijom, uticati rasplet špijunske afere u Vašingtonu, koja ovih dana postaje sve interesantnija?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili diplomata Zoran Milivojević i istoričar Saša Adamović.

    Kao što je poznato, skoro sve NATO zemlje Crnoj Gori su dale zeleno svetlo za ulazak u Alijansu, SAD još ne, Rusija se tome oštro usprotivila. Imajući to u vidu, da li će ovo pitanje — ulaska Crne Gore u NATO — predstavljati važan pokazatelj budućeg američkog odnosa i prema NATO-u i prema Rusiji? Ili je pak Crna Gora isuviše sitna da bi imala toliki značaj?

    „Crna Gora, u smislu svog vojnog potencijala, za NATO ništa ne znači, međutim, u političkom smislu bi njen prijem značio prodor NATO-a u onu ’liniju vatre‘, u prostor za koji se smatra da ga Rusija i dalje kontroliše. To je sav smisao ulaska Crne Gore u NATO“, objašnjava Zoran Milivojević, napominjući da „Crna Gora predstavlja pitanje kontinuiteta ili diskontinuiteta s prethodnom politikom, i Tramp sada ima priliku da to preseče… Ulazak Crne Gore u NATO bio bi poen u korist jastrebova koji i dalje pokušavaju da nametnu politiku intervencionizma“.

    Da nova vašingtonska administracija zaista okleva, kao da ni sama još ne zna šta će s Crnom Gorom, očigledno je ako se podsetimo da su u ranijim proširenjima NATO-a, na primer, kada su 2008/9. u Pakt ulazile Albanija i Hrvatska, SAD bile među prvima koje su sprovele proceduru ratifikacije prijema, dok se sada nalaze na samom začelju tog procesa.

    „Ovo oklevanje je“, smatra Saša Adamović, „logično, jer se promenila administracija u SAD, a Tramp je tokom kampanje o NATO-u govorio kao o prevaziđenom i zastarelom, i da Amerika više nema nameru da nameće svoje vrednosti i menja režime po svetu… Od Trampove pobede, NATO se ponaša kao jedna odmetnuta sila, koja pokušava da vodi politiku nezavisnu od Amerike i njenog predsednika“.

    Istovremeno, međutim, dodaje Adamović, Tramp se sve vreme suočava s velikim unutrašnjim otporima, pre svega na spoljnopolitičkom planu, a naročito u vezi s Rusijom (što je, opet, direktno povezano i sa pitanjem dalje uloge NATO-a).

    „Postoje dve struje unutar Republikanske partije, jedna koja blokira Crnu Goru, druga koja želi da je uvuče u NATO“, napominje i Zoran Milivojević, navodeći primer senatora Džona Mekejna i njemu sličnih jastrebova kojima je „bliža ona poražena, klintonistička spoljna politika“.

    „Mekejn je“, dodaje Adamović, „na izvestan način kidnapovao američku spoljnu politiku, jer mu je jako stalo da nametne sopstvenu agendu, pogotovo kada je Rusija u pitanju. Nije ni čudo što ga je Tramp optužio da koristi svaku priliku da izazove Treći svetski rat“.

    Dan D, što se Crne Gore tiče, mogao bi da bude NATO samit koji se održava 24. i 25. maja. Može li se dogoditi da do tada Crna Gora ne postane njegova 29. članica?

    Zoran Milivojević: „To će zavisiti od samog predsednika SAD, na njemu je da preseče i da odluči, a on se o ovom pitanju još nije javno izjasnio“.

    Veliko uzbuđenje u NATO krugovima izazvala je vest ove nedelje da državni sekretar SAD Reks Tilerson neće prisustvovati sastanku NATO šefova diplomatije 5. i 6. aprila, iako bi mu to bio prvi takav sastanak, što slučaju dodatno daje na težini. Usledila je svojevrsna kontrola štete u vidu najava da se traži novi datum koji bi svima odgovarao, međutim, ocenjuje se da je šteta već učinjena. Reč je o situaciji bez presedana, prokomentarisao je bivši američki ambasador pri NATO-u Ivo Daalder, čule su se i ocene da su američki saveznici „alarmirani i zabrinuti“ kako god da se ova situacija razreši, čak i da je reč o „totalnoj katastrofi“.

    Dok crnogorsko pitanje predstavlja nasleđe iz prethodnog perioda, upravo u ovoj situaciji, smatra Zoran Milivojević, „ogleda se Trampova nova politika“. „To nije Tilersonova odluka, to je lično Trampova odluka…“

    „Njima su odnosi sa moćnom Kinom i Rusijom koja se vratila na veliku svetsku scenu mnogo važniji“, opisuje Adamović Tilersonove i Trampove motive da se spomenuti NATO sastanak preskoči zbog susreta s kineskim predsednikom Si Đinpingom u Vašingtonu i potonjeg odlaska američkog državnog sekretara u zvaničnu posetu Rusiji.

    Ključno pitanje, pa i u vezi sa budućim odnosom SAD prema NATO-u odnosno prema Rusiji, čini se, jeste pitanje da li će Tramp — pod uslovom da iskreno želi da popravi odnose s Rusijom i da prekine dosadašnju, klintonističku, politiku globalnog intervencionizma — uspeti da sprovede ono što je najavio, a što američka „duboka država“, koja uključuje i NATO strukture, pokušava da osujeti.

    Važnu pobedu u ovom ratu moglo bi da predstavlja razrešenje afere „Obamagejt“, odnosno pitanja da li su doskorašnji predsednik SAD Barak Obama i delovi američke obaveštajne zajednice nelegalno prisluškivali Trampa i njegov tim sve do inauguracije i preuzimanja vlasti, u pokušaju da osujete najavljene promene američke politike. Ovo pitanje još je otvoreno, ali utisak je da su stvari krenule u korist Trampovih tvrdnji da ga Obama jeste prisluškivao, budući da je predsednik kongresnog Odbora za obaveštajne poslove Devin Nunjez otkrio ove srede da je dobio dokaze da je prisluškivanja zaista bilo, a televizija „Foks“ javila je u petak i da je pronađen i smoking gun, to jest, definitivni dokaz da su Tramp i njegovi saradnici tajno nadzirani i pre i posle prošlogodišnjih izbora.

    Zoran Milivojević veruje da će Tramp izaći kao pobednik iz ovog okršaja s dosadašnjim sistemom, a to bi onda „imalo relaksirajući uticaj na odnose SAD sa Rusijom, jer će prestati napadi na njega zbog jednog potpuno normalnog i logičnog zalaganja za saradnju sa globalnim partnerima“.

    Zaključuje Saša Adamović: „Za dobrobit svih nas, pa i čitavog sveta, bilo bi dobro da on pobedi. Mi, Srbi, u tom klintonovskom svetu živimo u proteklih 25 godina, i on je prema Srbima bio veoma nepravedan i surov, i ovo je prilika da se taj svet uzdrma… Bitka jeste teška, ali nije unapred izgubljena. U toku je tranzicioni period, težak i ozbiljan, osetljiv, no, Tramp nije bez šanse“.

     

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga