14:28 13 April 2021
Slušajte Sputnik
    Novi Sputnjik poredak s Nikolom Vrzićem
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3217
    Pratite nas

    U najnovijoj epizodi svetskog medijskog rata, kao da je želeo da potvrdi da je ovaj rat zaista u toku, novi predsednik Francuske Emanuel Makron napao je prilikom susreta s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom Sputnjik i RT, nazvavši ih „lažljivom propagandom“, iako za tu svoju tvrdnju nije ni pokušao da ponudi bilo kakav argument.

    Prethodno mu, naravno, nimalo nije zasmetala propaganda koju su u njegovu korist uoči nedavnih izbora sprovodili „Figaro“, „Mond“, magazin „Ekonomist“ koji je u vlasništvu Rotšildovih, a svi su oni, i ne samo oni, direktno pozivali Francuze da glasaju za Makrona, i istovremeno ih zastrašivali crnim scenarijima koji bi navodno usledili ako bi na predsedničkim izborima pobedila Marin le Pen. Ali to je, valjda, slobodno novinarstvo kako se u naše vreme doživljava na Zapadu.

    „Novi Sputnjik poredak“, čiji su gosti bili Slobodan Reljić, nekadašnji glavni urednik NIN-a, i publicista Ljubomir Kljakić, analizirao je uzroke „rata informacijama“, o kome upravo ovih dana, iza strogo zatvorenih vrata, razgovara zapadna politička, finansijska i medijska elita okupljena u Bilderberg grupi.

    „Emanuel Makron je svojim napadom na RT i Sputnjik načinio jedan simbolički gest, s ambicijom da se legitimiše kao odlučan borac protiv širenja ruskog uticaja“, komentariše Ljubomir Kljakić.

    „Sama Makronova potreba da, na sastanku s Putinom, pored svih važnih stvari o kojima su razgovarali, kaže kako mu smetaju RT i Sputnjik, govori o tome da mu oni stvarno smetaju“, ukazuje Slobodan Reljić. „Posle poraza koji je Istok doživeo u propagandnom sukobu tokom Hladnog rata, sada smo došli u situaciju da francuski predsednik mora, iz jedne krajnje ponižavajuće pozicije, da prizna moć druge strane. Već to svedoči o ozbiljnim, dubinskim pomeranjima koja su u toku na međunarodnoj sceni“.

    „Hilari Klinton je još pre više od godinu dana vrlo nervozno izjavila da su Sjedinjene Države izgubile medijski rat sa Rusijom“, podseća Kljakić.

    „Pre nekoliko dana objavljen je podatak da je RT prevazišao dve milijarde pregleda na svom kanalu na Jutjubu. Sve ostale televizije zajedno nemaju toliko… A treba imati u vidu da je moć Zapada do sada počivala na finansijama, i na uticaju na svest ljudi kroz medije“, objašnjava Slobodan Reljić.

    U čemu je tajna uspeha dvaju ruskih medija na zapadnom tržištu? „Tajna je“, kaže Reljić, „u očajničkoj potrebi ljudi da saznaju istinu. A kredibilitet zapadnih medija je strašno opao, zbog svih laži kojima godinama zasipaju sopstvenu publiku… Zapad je jako dobar u procenjivanju sopstvenih slabosti, čak i ako to javno ne obznanjuje. RT i Sputnjik ugrožavaju medijski monopol koji je dosad postojao“.

    Objašnjavajući razloge zbog kojih se i Bilderberg grupa sad bavi „ratom informacijama“, kako je ova tema formulisana u programu skupa, Ljubomir Kljakić ukazuje da je „borba za svetsko javno mnjenje u centru pažnje svake politike već veoma dugo, otkako su nastali moderni mediji. A sa prodorom novih tehnologija ta borba je, sledstveno, poprimila zaista gigantske razmere… Rasprava u Bilderberg grupi predstavlja pokušaj da se oporavi, pridigne taj posustali informatički poredak kojim se komanduje iz Njujorka, Londona, Berlina, kako bi se pariralo nesumnjivom uspehu RT i Sputnjika“.

    Ipak, ukazuje naš sagovornik, „sve će te diskusije i pokušaji biti jalovi sve dok se ne rehabilituje status istorijske i tekuće istine, to jest, dok ne nestane taj raskorak između slike kreirane u medijima i stvarnosti u kojoj ljudi žive“.

    Ovogodišnjem skupu Bilderberg grupe prisustvuje i barem 15 predstavnika svetskih medijskih kuća, među njima, uzgred, i predstavnici korporacija koje poseduju medije i u Srbiji, Matijas Dofner iz „Aksel Špringera“ i Dejvid Petreus, nekadašnji direktor CIA i prvi čovek KKR-a, u čijem je vlasništvu televizija N1.

    Zbog sastava ovog skupa, ali i zato što su svi njegovi učesnici, zapravo, saučesnici u svojevrsnoj zaveri ćutanja koja prati sastanke Bildrberg grupe (ne objavljuje se nijedna reč koja je tamo izgovorena), postavlja se pitanje da li se mediji, koji su povezani s Bilderberg grupom i sličnim strukturama, mogu smatrati slobodnim i nezavisnim kao što sebe opisuju, ili su oni sastavni deo vladajućeg establišmenta, takoreći njegov odsek za propagandu?

    „Korporativni mediji predstavljaju servis te manipulativne politike, oni služe da obezbede pristanak javnosti čak i na najstrašnije stvari koje se dešavaju u svetskoj politici“, nedvosmislen je Ljubomir Kljakić.

    Slično će i Slobodan Reljić: „Današnja organizacija medija je takva da oni više ne mogu da se smatraju slobodnim. Cilj štampe, kada je nastala, bila je sloboda, slobodna rasprava. A cilj novih medija je kontrola. Ali u međuvremenu su i drugi ovladali metodama plasiranja informacija, i zato je kasno za ovo što sada pokušava Bilderberg grupa. Zapad me sve više podseća na Sovjetski Savez pred slom. Kao što je tada umrla komunistička ideologija, sada prisustvujemo kraju liberalne ideologije“.

    Proces korporativizacije medijske industrije najdalje je otišao u Sjedinjenim Državama, u kojima svega šest velikih korporacija poseduje čak 90 odsto tamošnjih medija. Kakav to efekat proizvodi na medijske slobode u SAD?

    „Kapitalizam, po samoj svojoj prirodi, teži ukrupnjavanju i monopolizaciji. Mi smo, u ovom trenutku, na ivici da se upravo to dogodi“, napominje Ljubomir Kljakić. „Ukrupnjavanje vlasništva nad medijima, naravno, ima pogubne posledice po javnu, društvenu svest u Sjedinjenim Državama, što se vidi, praktično, na dnevnom nivou“.

    „Napravljena je ogromna, korporativna infrastruktura u medijima, koja je povezana s drugim granama privrede, i takav zatvoreni sistem deluje kao da ga je jako teško ugroziti“, komentariše Slobodan Reljić. „Ali ljudsko biće je tako sazdano da ne može bez potrebe za istinom. Pobuna u Americi, oličena u izboru Donalda Trampa, predstavlja pobunu zdravog razuma, uz poruku: Ne možemo više da trpimo to što nam radite. Tako da je vrlo verovatno da će se ovaj sistem slomiti iznutra“.

    I to bi moglo da se dogodi poprilično brzo. „U januaru ove godine je Peter Turčin, ugledni rusko-američki istoričar, specijalista za kulturnu evoluciju, upozorio da zapadni svet ulazi u period koji će biti veoma kratak, do 2020, u kome će se suočiti sa velikim turbulencijama, krizama, i da je potrebna hitna i suštinska promena kako bi se sprečilo da se ispolje najradikalnije manifestacije te krize. A takva promena je teško zamisliva“, zaključuje Ljubomir Kljakić.

    Tagovi:
    mediji, Sputnjik, RT, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga