14:32 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik

    Kako je Džeremi Korbin pobedio duh Tonija Blera i zašto je to dobro za Srbiju?

    Novi Sputnjik poredak s Nikolom Vrzićem
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 300
    Pratite nas

    Britanski glasači ponovo su šokirali svoju političku klasu. Na vanrednim izborima ovog četvrtka, uprkos očekivanjima da će vladajući konzervativci premijerke Tereze Mej osnažiti većinu koju su već imali u Donjem domu Parlamenta Velike Britanije, oni su tu većinu izgubili.

    Nasuprot njima, rast su doživeli laburisti Džeremija Korbina, iako je on bio unapred otpisivan zato što je partiju pomerio isuviše ulevo u odnosu na ono što je od nje napravio Toni Bler.

    Konzervativci, ipak, ostaju najsnažnija stranka u podeljenom Parlamentu Velike Britanije u kojem niko nije uspeo da osvoji natpolovičnu većinu.

    Šta sledi? Ostaje li Tereza Mej premijerka Ujedinjenog Kraljevstva zahvaljujući podršci unionista iz Severne Irske? Može li njena nova vlada da bude stabilna, ili Britaniji slede novi izbori na kojima bi Džeremi Korbin mogao da dođe na vlast? Kako će se ovakav razvoj događaja odraziti na pregovore o „bregzitu“ koji zvanično treba da započnu za desetak dana, 19. juna, ali i na britansku spoljnu politiku uopšte?

    O ovim pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili su novinar iz Londona Siniša Ljepojević i Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije.

    „Izborni rezultat predstavlja veliko iznenađenje“, komentariše Siniša Ljepojević izbore na kojima su konzervativci pobedili tako što su izgubili 12 poslaničkih mesta i većinu u Parlamentu koju su imali, dok su opozicioni laburisti dobili čak 29 novih poslanika. „U jednom delu političke javnosti vlada šok, dok je u drugom delu nastalo oduševljenje, ali takođe i izvestan šok, zato što Džeremi Korbin ima velike probleme unutar svoje partije, zbog poslanika zaostalih iz vremena Tonija Blera, čijoj se politici Korbin protivi. Ovi izbori pokazali su da veliki deo javnosti podržava Korbinovu politiku, a ne politiku Tonija Blera.“

    Džeremi Korbin, Laburistička partija
    © REUTERS / Peter Nicholls

    Rezultat izbora je paradoksalan, ukazuje Stevan Gajić: „Pravi pobednik neće formirati vladu, već će je formirati gubitnik. I to sa ekstremnom protestantskom partijom (Demokratska unionistička partija — DUP) koja je imala veze s alterskim teroristima, a tokom kampanje Džeremi Korbin bio je optuživan za simpatije prema teroristima“.

    „Politički život u Velikoj Britaniji se promenio, i ovi izbori su potvrda te promene“, objašnjava Ljepojević. „Veliki deo stanovništva odbacio je neoliberalni model društva koji se temelji na štednji i privatizaciji svega što su generacije stvorile. Tereza Mej je u svojoj kampanji nudila nastavak te politike, i zato je i izgubila glasove koje je očekivala da će dobiti.“

    Arogantne i samouverene elite, kako ih opisuje Stevan Gajić, ponovo nisu prepoznale raspoloženje naroda — kao i u slučaju „bregzita“ i pobede Donalda Trampa u SAD — pa je Korbinovim laburistima prognoziran potpuni krah a Mejovoj trijumf kakav torijevci nisu ostvarili još od vremena Margaret Tačer.

    Desilo se, međutim, sasvim suprotno: Korbin je, u odnosu na izbore 2015, popravio rezultat laburista više nego ijedan njegov prethodnik još od 1945, i to insistirajući na klasičnim temama levice, umesto na temama „nove levice“ koje se svode na politički korektne i poželjne teme poput ljudskih i raznoraznih manjinskih prava, identitetske politike…

    „Upravo to pokazuje da u fokusu stanovništva više nisu ta, takozvana postmoderna prava“, ocenjuje Stevan Gajić. „Korbin je klasičan levičar, borio se za prava radnika i drugih grupa koje nisu finansijski privilegovane. To je i osnovna razlika u odnosu na blerističku paradigmu ’novih laburista‘, koja je bila takva da ju je čak i Margaret Tačer hvalila, što jasno svedoči koliko su laburisti pod Blerom izgubili svoj identitet“.

    Slično će i Siniša Ljepojević: „Ključna tema izbora bila su unutrašnja pitanja, poput zdravstva i školstva i protivljenja njihovoj privatizaciji koja je započela u vreme Tonija Blera, a Tereza Mej je nudila nastavak te politike. Čak ni ’bregzit‘ nije bio presudna tema, jer su se svi složili da je taj proces bespovratan i da ide svojim tokom“.

    S tim u vezi, zabeležen je zanimljiv fenomen. Iako se Korbin, makar formalno, protivio „bregzitu“, za njega je glasao ogroman procenat birača UKIP-a, partije koja je bila najglasniji i najdosledniji pobornik izlaska Britanije iz Evropske unije.

    „Najveći deo ljudi koji su glasali za izlazak Britanije iz EU jesu upravo stanovnici radničkih delova severne Engleske. Oni su sada glasali za Korbina“, kaže Siniša Ljepojević, napominjući da je lider laburista bio „antisistemski kandidat na ovim izborima, i establišment je pretrpeo ozbiljan udarac“.

    Udarac utoliko snažniji što je, ukazuje naš sagovornik, „Korbin već godinu i po dana izložen ruglu i blaćenju u korporativnim medijima, proglasili su ga čak i za teroristu. Ali veliki deo britanske javnosti više ne veruje medijima“.

    Sputnjikovi sagovornici saglasni su u oceni da, uprkos nervozi u Briselu zbog nejasnog rezultata britanskih izbora i mogućnosti da se EU u pregovorima o razlazu sad postavi nešto agresivnije, novonastala situacija neće imati ozbiljnijeg uticaja na tok „bregzita“, koji treba da bude okončan 19. mart 2019.

    Ipak, napominje Stevan Gajić, „kapacitet buduće vlade Tereze Mej značajno je smanjen i na unutrašnjem i na spoljnom planu. To je važno i za nas: liberalni intervencionizam koji je Britanija zastupala godinama sada će biti bitno osujećen, jer, treba podsetiti da je Džeremi Korbin bio jedan od 25 poslanika koji su se otvoreno i oštro protivili NATO agresiji na našu zemlju 1999“.

    „Izlaskom iz EU Velika Britanija je praktično ostala sama, bez značajnijeg saveznika izuzev Sjedinjenih Američkih Država, i ona će u narednom periodu, ako je to ikako moguće, biti još i više u zagrljaju Amerike. Tako da će ona sve više kliziti u podizvođača američkih spoljnopolitičkih radova, ali će njen značaj biti mnogo manji“, kaže Siniša Ljepojević, predviđajući Velikoj Britaniji nastavak nestabilnosti: „Mogući su novi vanredni izbori, s tim što treba podsetiti i da je Džon Mejdžor godinama vladao s podjednako tankom većinom. Ali to znači da je vlada vrlo nestabilna, da će za svaku svoju odluku morati da trguje iza scene…“

    Ovakav način Mejdžorove vladavine doveo je na vlast laburiste Tonija Blera. Može li istorija da se ponovi, pa da Korbin dođe na vlast posle Tereze Mej? Kakvog bi to značaja imalo, pre svega za međunarodne odnose, imajući u vidu da, u oštrom kontrastu u odnosu na Blera, Korbin smatra NATO najvećom pretnjom miru u svetu?

    Stevan Gajić: „Korbin je u naletu, on je pobedio blerističku strukturu u svojoj stranci i konsolidovao se, i ima dobru šansu da u narednom periodu on bude taj koji će formirati vladu. A to bi bilo izuzetno značajno i za nas, upravo zbog njegovog kontinuiranog protivljenja zapadnom intervencionizmu.“

     

    Tagovi:
    Novi sputnjik poredak, pobeda, Džeremi Korbin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga