19:18 19 April 2019
Slušajte Sputnik
    Američki vojnici

    Ko je uplašio američke obaveštajce? (video)

    CC BY 2.0 / The U.S. Army
    Novi Sputnjik poredak s Nikolom Vrzićem
    Preuzmite kraći link
    Nikola Vrzić
    3871

    Amerika je ugrožena sa svih strana i u 2019. će biti i još ugroženija, tvrdi američka obaveštajna zajednica u svom godišnjem Izveštaju o pretnjama u svetu. A prete joj svi — od Rusije i Kine i uobičajenih sumnjivaca poput Irana i Severne Koreje, do „saveznika i partnera koji teže većoj nezavisnosti od Vašingtona“.

    Povrh toga, i američka ekonomija ugrožena je „usporenim globalnim ekonomskim rastom“, a „smanjuje se i nadmoć SAD u nauci i tehnologiji“.

    Sve u svemu, perspektive opstanka američke imperije poprilično su nevesele, proističe iz izveštaja koji je ove nedelje Senatu predstavio šef američkih obaveštajaca Den Kouts, u pratnji direktorke CIA Đine Haspel, direktora FBI Kristofera Vreja, šefa NSA Pola Nakasona, Roberta Ešlija iz Odbrambene obaveštajne agencije…

    A možda pak svi oni, kako im preporučuje predsednik SAD Donald Tramp posle objavljivanja izveštaja, „treba da se vrate nazad u školu“ jer su „ekstremno pasivni i naivni“ i „nisu u pravu“ — makar kada je reč o Iranu.

    Da li su čelnici američke obaveštajne zajednice naivni, ili realni u proceni rizika s kojima se suočavaju? Šta je zapravo izazvalo gnevnu reakciju Donalda Trampa? I kakva bi akcija mogla da usledi na osnovu procena iz Izveštaja o pretnjama u svetu 2019. godine?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili diplomata Zoran Milivojević i vojni analitičar Ljuban Karan.

    Komentarišući osnovnu premisu dokumenta, koja se svodi na procenu da će „pretnje nacionalnoj bezbednosti SAD u ovoj godini biti proširene i diversifikovane“, Ljuban Karan ukazuje na to da se iz onoga što je napisano ne vidi da je ugrožena sama bezbednost SAD, već su ugroženi interesi SAD kojih ne bi ni trebalo da bude: „Amerika je, jednostavno, u svojoj agresivnoj politici otišla predaleko, i isprovocirala je reakciju svojih suparnika“.

    „Ovaj rečnik i predviđanja ukazuju na pad pozicije Amerike, ali i na pokušaj da se ona ponovo vrati, politikom kakva je vođena pre ove administracije“, komentariše Zoran Milivojević.

    Rusija i Kina označene su kao glavne pretnje zato što, tvrde američki obaveštajci, „nastoje da oblikuju međunarodni sistem i regionalne bezbednosne dinamike“, a pritom su „povezanije nego ikada od sredine pedesetih godina prošlog veka“. „Njihov odnos će verovatno postati još i bliži jer im se interesi i procene ugroženosti poklapaju, pogotovo oko percipiranog unilateralizma i intervencionizma SAD i zapadne promocije demokratskih vrednosti i ljudskih prava“, navodi se u izveštaju.

    „Ta veza Rusije i Kine za SAD zaista postaje glavna opasnost“, veruje Ljuban Karan. „I zato se može očekivati da će obaveštajne službe SAD pokušati da naruše tu vezu — rekao bih čak da će im to biti prvenstveni zadatak, jer bi time uspeli da ostvare stratešku prednost u odnosu na njih“.

    „Amerikanci će želeti da spreče zbližavanje Moskve i Pekinga kome su sami doprineli svojim postupcima. Problem je, međutim, što Amerika neće da menja politiku koja ju je i dovela u ovu situaciju, te su zato i ova nastojanja osuđena na neuspeh,“ navodi Zoran Milivojević.

    Posebna pažnja u izveštaju posvećena je zaključku da se „smanjuje i premoć SAD u nauci i tehnologiji“ u odnosu na dva glavna rivala, pri čemu „predsednici Kine i Rusije, Si Đinping i Vladimir Putin, gledaju na snažnu domaću nauku i tehnološke kapacitete kao na ključni faktor za suverenitet, ekonomsku perspektivu i nacionalnu moć njihovih zemalja“.

    „I u ovom dokumentu SAD priznaju da više nemaju prednost u naoružanju, pogotovo u savremenim sistemima. Rusi su, prinuđeni agresivnim potezima Zapada, tu postigli ogroman napredak u poslednjim godinama. Ruski prodor, pogotovo na polju hipersoničnog oružja, sad izaziva ogromnu zabrinutost jer od njega nema odbrane,“ objašnjava Karan.

    „Nije slučajno što Rusija i Kina nalaze zajednički jezik u odvraćanju, u odbrani, jer su potpuno jasni američki pokušaji da utiču na njihove sisteme. A samo će daljom saradnjom biti u stanju da tome pariraju i da dovedu u pitanje američku suprematiju na globalnom planu“, dodaje Milivojević.

    Zabrinutost u obaveštajnom srcu Vašingtona, međutim, ne izazivaju samo suparnici nego i saveznici u čiju se lojalnost sve više sumnja jer „teže većoj nezavisnosti od Vašingtona“ i istovremeno postaju „otvoreniji prema novim bilateralnim i multilateralnim partnerstvima“. U dokumentu se navodi i da će izlazak Velike Britanije iz Evropske unije „ograničiti mogućnost EU da se suprotstavi nastojanjima Rusije i Kine da članice EU razdvoje jedne od drugih i od Sjedinjenih Država“, a kao dodatna pretnja interesima SAD navodi se i „verovatni uspeh“ antiestablišmentskih partija na izborima za Evropski parlament u maju.

    „Ima elemenata koji ukazuju na udaljavanje Evrope od Amerike. Jedan od njih je, na primer, i nedavni sporazum Nemačke i Francuske iz Ahena u kome se govori o evropskoj odbrambenoj saradnji“, kaže Zoran Milivojević, ali napominje: „Istovremeno, Evropa dozvoljava širenje i jačanje NATO-a, čime sebe stavlja direktno u funkciju sukoba Amerike s Rusijom. A opet, ako se realizuju projekti gasovoda ’Severni tok 2‘ i ’Turski tok‘, stvari će se značajno promeniti; ovo je jedini način da Evropa pruži otpor Americi i da sama definiše svoje interese, budući da evropski razvoj direktno zavisi od saradnje s Azijom i sa Rusijom“.

    „Iz svega ovoga se vidi da će američki obaveštajni kapaciteti morati da budu usmereni i na saveznike, s kojima imaju ozbiljne probleme i moraće da pokušaju da ih disciplinuju“, predviđa Ljuban Karan.

    Možda i očekivano, a svakako neuobičajeno, najžešća reakcija na izveštaj američkih obaveštajaca stigla je iz samog Vašingtona, iz Bele kuće, koja je kritikovala sopstveni obaveštajni vrh. S tim u vezi, „Vašington post“ ocenjuje da Trampov napad nije imao toliko veze sa sadržinom zaključaka obaveštajne zajednice, koliko s potkopavanjem javnog poverenja u same obaveštajne službe, dok je Fred Flajc, bivši funkcioner Trampovog Saveta za nacionalnu bezbednost, nasuprot tome ukazao da je obaveštajna zajednica „praktično evoluirala u čudovište koje neprestano preispituje predsednika“, te je iz tog razloga usledila i reakcija šefa države.

    „Ovaj dokument jeste prvorazredni politički akt namenjen za unutrašnju upotrebu u SAD, kome je namera da potvrdi, redefiniše i sačuva raniju američku politiku“, smatra Zoran Milivojević. „Sama suština ovog izveštaja demantuje Trampovu dosadašnju politiku. Obaveštajna zajednica, to je očigledno, sledi onu raniju politiku koja ide ka sukobima umesto saradnji“.

    I zato, uveren je Ljuban Karan, na osnovu analize Izveštaja o pretnjama u svetu može da se zaključi da će sučeljavanja biti nastavljena: „Osnovni problem je, naime, u tome što se i kroz ovaj izveštaj vidi da se rešenja traže u novim sukobima, a ne u dijalogu i dogovoru“.

    „Ova godina će proći u strateškom sukobu između dve koncepcije unutar SAD. Od ishoda tog sukoba će i zavisiti dalja američka spoljna politika“, zaključuje Zoran Milivojević.

    Tagovi:
    obaveštajci, CIA, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga