21:36 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Novi Sputnjik poredak s Nikolom Vrzićem
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1757
    Pratite nas

    U nedelju 30. avgusta, dok bude glasala na svojim 11. parlamentarnim izborima, Crna Gora neće samo glasati za nove poslanike u svojoj skupštini. Već će, birajući te poslanike, izabrati i put kojim će dalje ići. Izbor nikada nije bio jasniji. Ali to ne znači i da je njegov ishod predvidiv.

    Na jednoj strani su mitropolit Amfilohije i episkop Joanikije. Na drugoj, već 30 godina aktuelni vođa Milo Đukanović i premijer Albanije Edi Rama koji mu se zahvaljuje što postoji, baš ovakav kakav je.

    Predizborni inženjering

    Na jednoj je strani narod Crne Gore, sabran u litijama za odbranu svetinja od Mila Đukanovića i njegove namere da ih privatizuje. Na drugoj su fantomski glasači koji se uvoze iz inostranstva da bi odbranili režim Mila Đukanovića.

    Baš kao i 2006, kada su upravo ti glasovi na referendumu prevagnuli u korist nezavisnog Montenegra. Tada je u poslednji čas u birački spisak bilo dodato preko 20 hiljada osoba, a Đukanovićeva strana i pored toga je pobedila jedva, za tačno 2.095 glasova. A sada se u biračkom spisku nalazi 53.531 osoba više nego što u Crnoj Gori ima punoletnih građana. Predizborne ankete predviđaju neizvesnu borbu, ali kakva je vrednost anketa koje ne beleže i stav ovih fantoma koji će glasati u nedelju.
    A u nedelju, dakle, na jednoj strani, stoji manastir Ostrog. Na drugoj je, kao trajni simbol vrednosti na kojima počiva njihova alijansa, ona zloglasna Žuta kuća sa severa Albanije. Iz koje Rama pruža podršku svom partneru Đukanoviću i njegovom premijeru Dušku Markoviću da posle 30. avgusta ostvare svoje pretnje i da srpsku crkvu proteraju iz Montenegra.

    Šta će Crna Gora odlučiti o svojoj sudbini? Šta je čeka 30. avgusta i u danima koji će uslediti? I kako će reagovati NATO?

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili istoričar Miloš Ković i prof. dr Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka.

    Velika neizvesnost

    Jedino predizborno istraživanje čiji su rezultati obelodanjeni, Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Podgorice, DPS-u daje 35,3 odsto podrške, što je 6 odsto manje nego na prethodnim izborima 2016. godine, a „Dojče vele“ u jednoj analizi ukazuje da „opozicija u zbiru ima podršku od ukupno 52 odsto, u odnosu na DPS i njegove manje partnere, koji zajedno imaju 48 procenata“.

    Ukazujući da je „crnogorski režim napravio čitavu infrastrukturu nevladinih organizacija koje su mu bliske“, Časlav Koprivica iznosi pretpostavku da je situacija za vlast zapravo još nepovoljnija nego što se predstavlja javnosti.

    Jer, napominje, „narod je litijama pobedio strah. One se mogu shvatiti i kao nezvanični plebiscit, ne samo za odbranu svetinja, već i protiv one vlasti koja se drznula da donese zakon o nacionalizaciji imovine Srpske pravoslavne crkve, čija je svrha obračun s pravoslavljem i proterivanje srpstva iz Crne Gore. Pritom, na masovne litije režim nije uspeo da odgovori skupovima svojih pristalica na kojima bi se okupilo više od 500 ljudi. To je nepobitan, empirijski pokazatelj stvarnog odnosa snaga, o kom govori i to što mnogi glasači DPS-a učestvuju u litijama, što znači da je izborna baza vladajuće partije stanjena.“

    © Sputnik / Nebojša Popović
    Narod je litijama pobedio strah.

    „Nikada do sada naša crkva nije ovako jasno iskazala svoj stav“, komentariše Miloš Ković. „I kada Milo Đukanović i Duško Marković kažu da je ovo sukob sa SPC, red je da im poverujemo. Ovo jeste sukob između Crkve i jedne klike koja je zauzela državu. I koja preti rečnikom kakav nije korišćen još od 1945, kada je preko 100 sveštenika, na čelu s mitropolitom (Joanikijem Lipovcem) ubijeno u Crnoj Gori. A takvom retorikom predstavnici režima iskazuju lojalnost svojim zapadnim gospodarima i mentorima, osećajući da Zapad stoji iza njih u ovome što rade. Oni se pozivaju na antifašizam, a zapravo su, po onome što rade, zakoniti sinovi Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije.“

    „Režim je u defanzivi, jer vidi da je efekat straha i priključivanja pobedniku, na kome je do sada počivao, litijama poražen. Sadašnja retorika građanskog rata otuda predstavlja pokušaj režima da osokoli svoje neodlučne pristalice i da svojim demoralisanim biračima, onima koji se dvoume, pošalje poruku da su i dalje jaki, da se bore i da pobeđuju.“

    Uvoz glasača 

    A ako to nije dovoljno, tu je — uz tradicionalne metode predizbornog inženjeringa kao što je kupovina ličnih karti — i uvoz birača iz inostranstva, crnogorskih državljana iz dijaspore, koji bi trebalo da su izgubili pravo glasa jer im se prebivalište ne nalazi u Crnoj Gori u poslednje dve godine kao što zakon predviđa. Portal „Balkan insajt“, koji svakako nije prosrpski nastrojen, izveštava o masovnom dolasku Albanaca iz dijaspore na glasanje, a ukazuje i na bizaran slučaj da u opštinama Ulcinj, Plav, Gusinje i Petnjica ima više glasača nego stanovnika, uključujući i maloletne...

    „Nema nikakve sumnje da nad izborima leži ozbiljna senka neregularnosti“, uveren je prof. Koprivica.

    „Odlučujući faktor u tom smislu predstavlja kontigent iz okruženja Crne Gore — Albanci s Kosova i Metohije i Albanije, kao i Bošnjaci iz Srbije i BiH, kao i probrani Crnogorci iz Srbije, oni za koje se zna da će glasati za aktuelni režim“, ukazuje „Sputnjikov“ sagovornik i podseća na slučaj referenduma 2006. godine — „kada je Evropska unija dala prećutnu podršku režimu da radi šta hoće u poslednja dva sata glasanja“ — i predsedničkih izbora 2013. „posle kojih je Filip Vujanović čak bio spreman da prizna poraz, ali mu Đukanović to nije dozvolio i naterao ga da proglasi svoju pobedu nad Miodragom Lekićem (zvanično, razlika je tada bila manja od pet hiljada glasova u korist Vujanovića). Zato se ne sme dopustiti da narodna volja ponovo bude ukradena.“

    Odbrana narodne volje

    Imajući sve to u vidu, kaže prof. Ković, „mislim da Milo Đukanović neće priznati poraz ako ga doživi i da će upotrebiti sve metode izbornih i postizbornih mahinacija kojima je ovladao u proteklih 30 godina. Ako opozicija pobedi, ukoliko režim vidi da mu je krenulo po zlu, očekujem da će biti izazvani neki incidenti, kako na sam dan izbora, tako i u danima koji slede. I to može da bude veoma opasno. Tim pre što ne očekujem da će protivnici režima, vide li da pobeđuju i da im se to osporava, sedeti skrštenih ruku. Jer, braneći svetinje, oni zapravo brane golu egzistenciju.

    „S druge strane, napominje Časlav Koprivica, „Đukanović i njegov režim bez sumnje imaju podršku NATO-a u onome što nameravaju da urade. Nije bez značaja, uostalom, što njega otvoreno podržavaju i oni koji se, poput Rame, slikaju iza lika ideologa velike Albanije, jer znaju da je Đukanović dobar podizvođač njihovih radova. Upravo zato i zvanični Beograd ima sve pravo da jasno izrazi svoj stav o onome što se događa. No mnogo je značajnije ono što će se na samom terenu događati od nedelje u 20 časova, a može da se dogodi svašta, i Srbija ne sme da sedi i nemo posmatra kako hunta u Podgorici, koja je litijama već delegitimisana, krši i lomi i izbornu volju i fizičku egzistenciju naših sunarodnika u Crnoj Gori.“

    „Dobijali su bitke, ali niko nije dobio rat protiv Srpske pravoslavne crkve“, zaključuje Miloš Ković. „Pre ili kasnije, za Mila Đukanovića će se rat koji je poveo protiv SPC pokazati fatalnim.“

    Tagovi:
    Milo Đukanović, Novi sputnjik poredak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga