13:31 15 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Hašim Tači

    Čega nema na fotografiji: Tači bi posle Pariza morao da se zabrine (video)

    © REUTERS / BENOIT TESSIER
    Od četvrtka do četvrtka
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    1832

    Emanuel Makron je, kao domaćin obeležavanja godišnjice završetka Velikog rata, prezentovao svoju političku viziju i svoje političke intencije koje imaju veoma malo dodirnih tačaka sa proslavom koja je trebalo da bude simbolična, rekao je dr Zoran Milivojević, bivši diplomata, u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.

    Tradicionalni francuski maniri 

    Zemlje-članice koalicije koja je dobila taj rat morale su da imaju istureno mesto i da budu u prvom planu. On je i samom organizacijom, počev od pozivanja Angele Merkel i nedolaska Tereze Mej, pokazao da je težište stavio na nove transatlantske odnose, sa Francuskom na čelu. Ne treba da zaboravimo da Srbija nije bila pozvana ni 2014. na 70. godišnjicu proslave Dana de jer je u to vreme vođena polemika oko revizije istorije. Tada smo tretirani kao neko zbog koga je rat i počeo i ko ne zaslužuje da bude u Normandiji.

    Raspored sedenja

    Svečana ceremonija u Parizu
    © AFP 2018 / Ludovic MARIN
    Svečana ceremonija u Parizu

    Francuska je dala takozvanom Kosovu prednost u odnosu na nas u funkciji afirmacije te državnosti. Dakle, Pariz je prvo pozvao na takvu manifestaciju predstavnika Kosova, zatim se njihova zastava našla u Notr Damu, pa raspored sedenja na samoj ceremoniji. Za sve to morao je da zna i zvanični Pariz. Protokol dobija nalog iz kabineta predsednika ili premijera i ponaša se u skladu sa njim. Od prvog dana, od pozivanja, znalo se da će Kosovo biti prisutno i da će imati određen tretman, a kada smo videli njihovu zastavu u katedrali, bilo nam je jasno da će imati ravnopravan tretman sa ostalima. Ne prihvatam obrazloženje da je to bila greška protokola. Beogradu predstoji poseta predsednika Makrona, koja se priprema već šest meseci. Naš dosije poseduje Ministarstvo spoljnih poslova Francuske i veoma se dobro znaju stavovi Srbije u vezi sa kosovskom nezavisnošću i kakva posledica može da se očekuje ako naša delegacija nema odgovarajući tretman. Zaposleni u našoj ambasadi su morali da znaju i da budu uključeni u sve što je vezano za KiM, i ne samo za fizički boravak nego i politički tretman.

    Rukovanje Tačija i Putina

    Ni susret o kome je pričao ceo region nije mogao da prođe bez saglasnosti i organizacije domaćina, jer su omogućili da se Putin i Tači nađu u toj poziciji. Susreti, kao što je bilo rukovanje, ipak jesu politički, bez obzira na to šta se tom prilikom kaže i koliko traje. Rusija je velika sila i želi da bude uključena tamo gde i Amerika. Ovim potezom, Moskva je definitivno postala deo raspleta kosovskog čvora i bez nje sada to više ne može da se reši. Ukoliko je predsednik Putin rekao Tačiju da bez Srbije nema dogovora ili još više — da rešenja ne sme da bude na štetu Srbije, onda mislim da je dobro što su se sreli. Ukoliko je rezultat tog susreta bio takav, onda bi Tači morao da se zabrine, jer bi mu možda više prijalo da se uopšte nije rukovao.

    Gde su sada pregovori Beograda i Prištine

    Dijalog generalno nema alternativu, ali pitanje je na kojim osnovama i sa kakvim sadržajem. Kako sada stoje stvari, on nema osnovu i nema neki pravi sadržaj. Mi smo suočeni sa maksimalističkim zahtevom Prištine i sa podrškom da se to pitanje reši, ali na linijama u vidu priznanja nezavisnosti Kosova. Prema tome, mogu delegacije i dalje da se sastaju u Briselu, ali ne može da bude napretka. U svetu su se promenile okolnosti, Komisija EU se pokazala nesposobnom da reši to pitanje, jer se ni sama EU u celini nije uključila u taj proces. Na to su uticala dva razloga — i dalje pet zemalja Unije ne priznaje nezavisno Kosovo i EU i dalje ima svoje unutrašnje probleme kojima se bavi. Sada su tu neki drugi akteri, kao što je Rusija. Ima naznaka da su Džon Bolton i Sergej Lavrov razgovarali na tu temu, što može da znači novi format pregovora.

    U Španiji ipak i kosovska zastava za sportiste

    Katedrala Notr Dam sa Sene
    © Sputnik / Marijana Kolaković
    Katedrala Notr Dam sa Sene

    Nije podlegla pritisku na zahtev Međunarodnog olimpijskog komiteta Španija, već španska vlada. Da zemljom vlada bivša vlada desnice, na čelu sa Rahojem, to se ne bi desilo, ali trenutno tu zemlju vode levičari, koji pod pritiskom EU žele da ubrzaju rešavanje kosovskog pitanja. Oni su kao osnov našli to što je Kosovo članica MOK-a, ali prema mom mišljenju to je odstupanje od principa Španije na štetu pozicije njene vlade u odnosu na katalonsko pitanje, ali i neka druga pitanja.

    Tagovi:
    Emanuel Makron, Aleksandar Vučić, Pariz, Kosovo i Metohija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga