01:39 27 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Sputnjik intervju

    EKSKLUZIVNO: Zeolit je opasan, a to niko ne zna!

    Sputnjik intervju
    Preuzmite kraći link
    Jelena Vučićević
    19017

    Dobili smo informaciju od Geološkog zavoda da su se pojavili kancerogeni zeoliti na Kosovu i da postoji mogućnost da se crnim putem nađu na našem tržištu, izjavio je za Sputnjik sekretar udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS-a Dragan Stevanović. Istovremeno, tržište u Srbiji je u potpunosti neuređeno, napominje Stevanović.

    U eri ekspanzije popularnosti čudotvornih minerala koji blagotvorno utiču na ljudsko zdravlje, već godinama se govori o činjenici da je Srbija jedna od retkih zemalja koja je veoma bogata nalazištima zeolita. I pored te činjenice, ova ruda se u Srbiji ne eksploatiše u dovoljnoj meri, a tržište zeolita u našoj zemlji je i dalje u potpunosti neuređeno.

    Korišćenje zeolita u medicinske svrhe sve je popularnije u Srbiji. Zeolit se može nabaviti u apotekama, prodavnicama zdrave hrane, ali i u slobodnoj uličnoj prodaji. Da li konzumiranje zeolita nosi sa sobom određene rizike i jesu li preparati kupljeni u apotekama u potpunosti bezbedni?

    Sputnjik je razgovarao sa profesorom fakulteta fizičke hemije Borivojem Adnađevićem i sekretarom udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS-a Draganom Stevanovićem.

    Tržište zeolita u Srbiji je u potpunosti neuređeno.
    Tržište zeolita u Srbiji je u potpunosti neuređeno.

    Koliko vrsta zeolita postoji i da li sve vrste imaju pozitivno dejstvo na ljudsko zdravlje?

    Profesor Borivoje Adnađević: Zeolit pre svega delimo na prirodan i sintetički. Od prirodnih zeolita dominantno je devet vrsta od kojih su najzastupljeniji klinoptiolit i montpolirolit. Što se tiče sintetičkih zeolita, njih u ovom trenutku ima više od 3.200 tipova sa vrlo različitom namenom. Ako je pitanje usmereno ka primeni u medicini, u svetu je dominantna primena zeolita tipa klinoptilolit obrađenog na određeni način, mada su sintetički tipovi zeolita najmanje deset puta efikasniji, ali se zbog cene uglavnom konzumira prirodni zeolit. Zeolit inače ima više primena nego nafta. Za naftu se zna da ima oko 3.000 različitih primena, a cela naftna industrija je zasnovana na zeolitima. Dalje, dominantna primena zeolita je u sredstvima za sušenje, kao i u svim sredstvima za pranje, deterdžentima…

    Gde se nalaze najveća nalazišta zeolita u Srbiji i da li se ovaj mineral eksploatiše u dovoljnoj meri? Može li se reći da Srbija leži na mineralima zeolita?

    Dragan Stevanović: Srbija raspolaže velikim nalazištima zeolita, međutim, ta nalazišta nisu dosad dovoljno ispitana. Ono što je do sada ispitano i utvrđeno da je najveće nalazište, najkvalitetnijeg zeolita Vranjski basen. Tu se nalazi najviše nalazišta među kojima je Zlatokop najpoznatiji, zatim Igroš kraj Brusa, ispod Jastrebca Jablanica. Nešto prirodnog zeolita ima i na Fruškoj gori, međutim on je slabijeg kvaliteta, i blizu Beograda, uz Dunav nađena su neka nalazišta, takođe slabijeg kvaliteta. Ova nalazišta se veoma slabo eksploatišu. Tačnije, samo jedno nalazište se legalno aktivno eksploatiše, a to je nalazište kraj Brusa Igroš, sa godišnjom proizvodnjom oko 2.000 tona.

    oliko Srbija uopšte ulaze u ispitivanje zeolita?

    Profesor Borivoje Adnađević: Pre svega prirodni zeolit je mala frakcija i u primeni i u svemu ostalom. Recimo nalazišta u Bugarskoj, Turskoj, Rusiji, Meksiku, Americi, Kini su mnogo veća. Postojao je veoma jak pokret šireg omasovljenja primene prirodnog zeolita, pre svega kao dodatak stočnoj hrani i kao dodatak za poboljšanje prinosa u poljoprivredi. Taj trend je bio veoma izražen u periodu 1980-1985. godine. To su pre svega forsirale američke firme, sa idejom da će osvojiti tržište sintetičkog zeolita, ali pokazalo se da su u mnogim oblastima slabiji rezultati od očekivanih. Inače, ta oblast je veoma neistražena i ovde se mnogo o tome govori, pri čemu se ne razmatraju posledice.

    Svojevremeno sam učestvovao u trogodišnjem istraživanju primene prirodnog zeolita kao dodatka za stočnu hranu i aditiva za poboljšanje prinosa. Rezultati do kojih smo došli su bili veoma iznenađujući. Posle tih rezultata odustalo se od primene. Recimo, na uzorku od 100 svinja 20 odsto je dostiglo težinu od 120 kg, nijedna svinja nije imala ni gram masti u sebi, ali su sve svinje u sebi imale bubrežni kamen, kod svih je počela da se gubi dlaka i kod svih svinja su izrasle uši, i što je najgore taj efekat se prenosio sa majke na potomstvo. Takođe je začuđujuće bilo da kada zeolit bacite na kulturu, on je u potpunosti ubija, iako je definitivno i da zeolit ubija neke viruse i patogene bakterije.

    Profesor Fakulteta fizičke hemije Borivoje Adnađević i sekretar udruženja hemijske industrije PKS Dragan Stevanović
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Profesor Fakulteta fizičke hemije Borivoje Adnađević i sekretar udruženja hemijske industrije PKS Dragan Stevanović

    U kojoj meri je tržište zeolita u Srbiji zakonski uređeno?

    Dragan Stevanović: Tržište zeolita u Srbiji je zapravo u potpunosti neuređeno. Pre nekoliko godina kada smo imali krizu sa aflatoksinom Ministarstvo poljoprivrede je dalo uputstvo da se hitno uveze određena količina zeolita koja bi se koristila kao dodatak hrani radi eliminacije aflatoksina u hrani za stoku. Od tada počinje velika najezda proizvođača zeolita, kako za humanu tako i za životinjsku upotrebu. Nakon toga donet je Zakon o bezbednosti hrane i hrane za životinje koji prvi put pominje klinoptiolit. Što se tiče ratarstva, tu ne postoji zakonska regulativa. Takođe, kada je u pitanju upotreba u medicinske svrhe, ni u Evropi ni kod nas ne postoji nikakva regulativa.

    Da li to praktično znači da su potrošači u opasnosti? 

    Dragan Stevanović: Sigurno da jesu. Ne postoji zakonska regulative, ne postoje pravilnici koji regulišu promet, uvoz, ne postoji inspekcijski nadzor. Moram napomenuti da ne postoji ni jedinstveni tarifni broj, odnosno oznaka za uvoz zeolita. Tako da se zeolit uvozi kao umetnički kamen, kao građevinski kamen, agregat za puteve itd. Kontrola na našem tržištu uopšte ne postoji. 

    Da li je teoretski moguće da se na tržištu nađu i zeoliti sa kancerogenim dejstvom?

    Dragan Stevanović: Mi smo dobili informaciju od Geološkog zavoda Srbije da su se pojavili kancerogeni zeoliti na teritoriji Kosova i da postoji mogućnost da se oni crnim putem nađu na našem tržištu. Svedoci smo da se javljaju zeoliti koji „leče sve“, imao sam priliku da viđam na tezgama na ulici zeolite sa ukusom maline, jagode i slično koji leče sve bolesti, bez ikakve etikete i dokaza o poreklu robe.

    Profesor Borivoje Adnađević: Zeolit je pre svega jonoizmenjivač. On je inače razvijen ′50-ih godina da bi nukleotide cezijuma vukao iz voda iz njihovog nuklearnog programa. Zbog velikog oružanog delovanja na Kosovu i vodeni tokovi i zemljište zagađeni su nuklearnim produktima i zeolit njih kupi. Recimo, sanacija Černobilja se radila zeolitom. U slučaju kada za sebe vezuje te radionuklide, on postaje kancerogen. Dakle, zeolit sam po sebi ne može da bude kancerogen, ali prilikom jonske izmene on postaje radioaktivan.

    U ovakvim uslovima neregulisanog tržišta na šta bi potrošači posebno trebalo da obrate pažnju?

    Dragan Stevanović: Da se uzdrže od upotrebe zeolita u medicinske svrhe do donošenja pravilnika i zakonske regulative. Iako je on nesumnjivo dobar u slučaju trovanje jer apsorbuje otrove, tada je u pitanju korišćenje od nekoliko dana, ali za dugotrajnu upotrebu u ovakvim uslovima je veoma riskantan.

    U kojoj meri su tačne tvrdnje da zeolit ima i antikancerogeno dejstvo? O tome se dosta govori.

    Profesor Borivoje Adnađević: Moj odgovor je ne. Ne postoji nijedan egzaktan dokaz, nijedna naučna studija koja potvrđuje teoriju da ovaj mineral uništava ćelije raka.

     

    Opširnije o toj temi slušajte u našoj radio-emisiji „Sputnjik intervju“.

    Tagovi:
    zeolit, ruda, eksploatacija, radioaktivnost, opasnost
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga