17:28 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Sputnjik intervju

    Da li je Alternativa za Nemačku dobra alternativa za Nemačku?

    Sputnjik intervju
    Preuzmite kraći link
    0 130

    Prošlonedeljni pokrajinski izbori u severoistočnoj nemačkoj saveznoj državi Meklenburg-Prednja Pomeranija privukli su pažnju i mnogih koji nikada pre toga za Meklenburg-Prednju Pomeraniju nisu ni čuli.

    I to sa dobrim razlogom: Alternativa za Nemačku (AfD), partija osnovana pre samo tri godine, sa osvojenih nešto više od 20 odsto glasova postala je druga po snazi politička partija u ovoj pokrajini (iza vladajuće Socijaldemokratske partije, SPD-a), pretekavši Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) kancelarke Angele Merkel, iako je upravo Meklenburg-Prednja Pomeranija njen politički zavičaj u kome je i uoči ovih izbora ona učestvovala u kampanji svoje stranke.

    Ovaj uspeh AfD-a nadovezao se na nekolicinu prethodnih uspeha ove partije na drugim pokrajinskim izborima održanim ranije ove godine, i, što je podjednako interesantno, prošlonedeljni izborni uspeh AfD-a dodatno je uvećan činjenicama da se ova partija sada po prvi put nadmetala u ovoj saveznoj državi, i da je istovremeno svim ostalim partijama (SPD, CDU, Levica, Zeleni) popularnost opala za po nekoliko procenata u odnosu na prethodne izbore u ovoj saveznoj pokrajini najmoćnije države Evropske unije.

    Šta je doprinelo uspehu AfD-a? Kakve stavove zastupa ova partija, ekstremno desničarske ili pak antisistemske? I kako će uticati na nemačku političku scenu, godinu dana uoči parlamentarnih izbora u ovoj državi? Ovo su bile teme „Sputnjik intervjua“ sa Slobodanom Reljićem, nekadašnjim dugogodišnjim glavnim urednikom NIN-a, i Nenadom Radičevićem, dopisnikom „Politike“ iz Nemačke.

    „Iako su istraživanja javnog mnjenja nagoveštavala ovakav rezultat izbora u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija, sam rezultat ocenjen je kao iznenađenje u Nemačkoj, pre svega zbog simboličkog poraza Angele Merkel“, navodi Nenad Radičević. „AfD je uspeo da privoli da izađu na izbore mnoge ljude koji ranije nisu glasali, preuzela je i određeni broj birača CDU-a, ali i levo orijentisanih partija. Njihovi birači, očigledno nezadovoljni politikom ovih partija, prebegli su u AfD.“

    „Rast popularnosti AfD-a uobičajeno se tumači nezadovoljstvom migrantskom politikom ’otvorenih vrata‘ Angele Merkel, ali uzroci su mnogo dublji“, ocenjuje Slobodan Reljić, naglašavajući da je AfD, pre svega antisistemska partija, a ne partija ekstremne desnice kao što se uobičajeno opisuje. Slično će i Nenad Radičević: „AfD u svojim stavovima koketira i sa desnicom i sa levicom, i pogrešno je opisivati ga prosto kao ekstremno desničarsku stranku.“

    „Ovo što se dešava s AfD-om“, nastavlja Reljić, „ukazuje na dubinske promene u nemačkom društvu, to je pobuna koja je mnogo dublja od pukog nezadovoljstva načinom rešavanja samo jednog političkog pitanja kao što je migrantska kriza. AfD je za samo tri godine svog postojanja stigao do podrške čitave jedne petine biračkog tela; to su velike promene koje su adekvatne vremenu u kome živimo.“

    Nekadašnji glavni urednik NIN-a naglašava da je „AfD deo istog društvenog fenomena, istih društvenih kretanja koja su dovela do „bregzita“, do popularnosti Marin le Pen i Nacionalnog fronta u Francuskoj, uspeha Slobodarske partije u Austriji, popularnosti Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama… Ovaj sistem, jednostavno, sad ima previše problema koje više ne može da rešava, i ovo su antisistemske snage koje su se zbog toga pojavile. Povrh toga, iako se to javno ne govori, svi ovi pokreti su, što se Evrope tiče, antiamerički, u tom smislu što se bore protiv apsolutne dominacije Amerike u svim sferama života. To je neka vrsta težnje za emancipacijom evropskih država koja je proistekla iz duboke krize ove kasne faze kapitalizma, u kojoj se sve više povećava jaz između jednog procenta najbogatijih i svih ostalih, a čiji je glavni zaštitnik upravo korporativna Amerika.“

    Svojim odnosom prema TTIP-u, spornom sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD i EU, za koji se Vašington zalaže, kao i prema pitanju sankcija Rusiji, AfD potvrđuje ovakvu ocenu. Nenad Radičević: „AfD je apsolutno protiv TTIP-a (protive mu se, doduše, i mnogi drugi na nemačkoj političkoj sceni, uključujući i brojne levičarske organizacije i pokrete). S druge strane, može se reći da, uslovno govoreći, AfD podržava rusku stranu, protivi se sankcijama Rusiji i zalaže se za saradnju sa njom, protiveći se nasuprot tome vazalnom položaju u kome se Nemačka nalazi u odnosu na SAD. Dakle, AfD se može smatrati proruskim i antiameričkim, iako svoju spoljnopolitičku orijenataciju ova stranka mnogo ne ističe.“

    Kakav će uticaj AfD izvršiti na nemačku političku scenu? Iako mu je, kako kaže „Politikin“ dopisnik iz Nemačke, ulazak u federalni parlament praktično zagarantovan, sve ostale etablirane partije ističu da je saradnja s AfD-om u potpunosti isključena, što automatski isključuje i mogućnost njegovog participiranja u vlasti. Ipak, svojom popularnošću i svojim stavovima AfD utiče na pomeranje nemačke političke scene udesno, što Radičević ilustruje primerom bavarskog premijera Horsta Zehofera i njegove Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske partije CDU-a Angele Merkel: „Bavarski CSU priprema predizborni program koji ovu stranku praktično čini većim AfD-om od samog AfD-a, praktično predstavljajući kopiju programa ove stranke, usvojenog nedavno u Štutgartu… AfD je, bez sumnje, politički zemljotres koji menja političku scenu Nemačke.“

    Naredni parlamentarni izbori u Nemačkoj održaće se na jesen 2017. godine.

     

    Tagovi:
    TTIP, Alternativa za Nemačku, CSU, CDU, Nenad Radičević, Horst Zehofer, Angela Merkel, Slobodan Reljić, Nemačka, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga