23:46 16 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Sputnjik intervju

    Resurs budućnosti: Pravićemo „Južni tok“ i za vodu iz Bajkalskog jezera

    Sputnjik intervju
    Preuzmite kraći link
    1760
    Pratite nas

    Vodni resursi imaće veći značaj od nafte i gasa, i kada buduće generacije budu pričale o „Južnom toku“, govoriće o „Južnom toku“ kojim će teći voda iz Bajkalskog jezera, koje skladišti jednu petinu ukupnih svetskih rezervi vode, kaže za Sputnjik dr Miroljub Milinčić.

    Jedna od najstarijih institucija u Ruskoj Federaciji je Rusko geografsko društvo, koje bez prekida postoji već 170 godina, a danas ima 13 hiljada članova. To društvo je posle 30 godina obnovilo saradnju sa srpskim geografima, koja je formalno ozvaničena pre dve godine. Tada je u Srbiji osnovan Razvojni centar Ruskog geografskog društva. Van granica Rusije ovakav centar postoji još samo u Ženevi.

    Studenti iz Rusije i Srbije na vodopadu Jelovarnik na istočnim padinama Kopaonika.
    Srpsko geografsko društvo
    Studenti iz Rusije i Srbije na vodopadu Jelovarnik na istočnim padinama Kopaonika.

    O saradnji sa ruskim kolegama i važnosti geografije kao nauke, u intervjuu za Sputnjik govorio je dr Miroljub Milinčić, profesor Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član Beogradskog geografskog društva i zastupnik Razvojnog centra Ruskog geografskog društva u Srbiji.

    Miroljub Milinčić
    © Sputnik /
    Miroljub Milinčić

    Predsednik Ruskog geografskog društva trenutno je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, a predsednik Saveta je prvi čovek zemlje Vladimir Putin. Od osnivanja u vreme dinastije Romanov, društvom su upravljali najvažniji ljudi zemlje. Da li se oni samo protokolarno bave Društvom ili time žele da ukažu na njegov značaj?

    — Predsednik Ruskog geografskog društva Sergej Šojgu je do te mere neposredno uključen u rad da obilazi kampove društva na terenu. Festivalima društva posveti ceo dan, od jutra do večeri. To je daleko od ceremonijalne službe da dođe i održi kratak govor. On obiđe sve štandove, razgovara gotovo sa svim učesnicima. Inače, prvi festival Društva posetilo je čak 70 hiljada ljudi, čitava armija znatiželjnika koji su došli da vide kakvo je stanje ruske geografije, kakvo je stanje istraživanja ruskog prostora.

    Kad je reč o saradnji srpskih i ruskih geografa, već nekoliko grupa mladih naučnika je boravilo u Srbiji i obrnuto.

    — Na svu sreću, naša saradnja se najčešće odvija po principu ko kome može koliko pomoći, a ne ko od koga može nešto dobiti. Jedan broj naših studenata, pre svega sa Geografskog fakulteta, ali i Saobraćajnog i Biološkog, imalo je priliku da po skoro mesec dana provede na terenu u kampovima širom Rusije, od Doline careva u Sibiru, preko Ermaka, do ostrva Gogland u Finskom zalivu, pitanje je da li bi im se ikada pružila šansa da nešto tako vide. To je za njih bilo neponovljivo iskustvo. Mi smo se ove godine odužili, napravili smo Rusko-srpski letnji kamp na Kopaoniku.

    Dr Miroljub Milinčić i predsednik Ruskog geografskog društva Sergej Šojgu potpisuju sporazum o saradnju srpskog i ruskog geografskog društva
    Srpsko geografsko društvo
    Dr Miroljub Milinčić i predsednik Ruskog geografskog društva Sergej Šojgu potpisuju sporazum o saradnju srpskog i ruskog geografskog društva

    Milinčić podseća da Rusija izlazi na više mora i okeana, ima stepe, velike planine.

    Da li kao geograf možete da pojmite koliko je raznoliko i veliko to prostranstvo koje se menja.

    — Poslednje proširenje teritorije bilo je prošle godine, na Ohotskom moru, a uvek aktuelno je i pitanje Arktika.

    Naš sagovornik napominje da se o Arkitiku može govoriti iz ugla politike, geopolitike, potencijalnih resursa, do klimatskih promena jer je on, kako kaže, večna tema i večna težnja Ruske Federacije. Pritom, dodaje Milinčić, niko ga toliko nije istraživao i ulagao u njega kao Rusi i on je geografska i privredna perspektiva Rusije: dokazane su velike rezerve nafte, gasa, mangana, ali i drugih sirovina, u polarnom krugu vrše vrše iskopavanja uglja, stoga ne treba da čudi toliko interesovanje za daj predeo, o čemu govore i najdublje bušotine na svetu.

    Lazarev grad u Kruševcu — studenti iz Rusije obišli su i važna mesta srpske istorije.
    Srpsko geografsko društvo
    Lazarev grad u Kruševcu — studenti iz Rusije obišli su i važna mesta srpske istorije.

    Globalno otopljavanje već brine dobar deo sveta. Kako u Ruskom geografskom društvu gledaju na taj problem?

    — Na prvi pogled, to bi za Rusiju mogao da bude benefit, jer će se stvoriti milioni hektara nove obradive površine, novog života u smislu razvoja šumskih eko sistema.

    „Ali svako dobro sa sobom nosi i neki novi rizik“, kaže on imajući u vidu šire posledice globalnog otopljavanja.

    Profesor Milinčić kao poseban predmet interesovanja ruskih, ali i svetskih geografa ističe značaj vodnih resursa koji će, tvrdi on, u budućnosti imati veći značaj od nafte i gasa.

    „Velika je polemika oko Južnog toka, mi to nećemo doživeti, ali kada buduće generacije budu o njemu pričale, govoriće o Južnom toku kojim će teći voda iz Bajkalskog jezera. Ono baštini jednu petinu ukupnih svetskih rezervi vode. To je resurs na koji se u ovim uslovima ne obraća dovoljno pažnje, ali će imati veći značaj od nafte i gasa“, ocenjuje Milinčić.

    Tagovi:
    globalno zagrevanje, voda, Južni tok, Rusko geografsko društvo, Beogradsko geografsko društvo, Miroljub Milinčić, Sergej Šojgu, Bajkal, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga