06:15 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Sputnjik intervju

    Zapad liči na SSSR uoči raspada (foto)

    Sputnjik intervju
    Preuzmite kraći link
    2862
    Pratite nas

    Kad nema Amerike, EU više nema desetara koji određuje ko će da bude dežurni a ko može da spava, i to pokazuje i jedan veliki gubitak orijentacije, posebno u politici prema Rusiji, koja je njihova jedina tačka mogućeg oslonca, kaže Slobodan Reljić.

    Usvajanje rezolucije Evropskog parlamenta protiv ruskih medija pokazuje duboku krizu evropskog društva, kaže sociolog dr Slobodan Reljić, bivši dugogodišnji novinar, urednik i glavni urednik NIN-a.

    „Sve što se dešava u EU je neka vrsta njihovog unutrašnjeg raspada koji nema nikakvo usmerenje. Kad nema Amerike, EU više nema desetara koji određuje ko će da bude dežurni a ko može da spava, i to pokazuje i jedan veliki gubitak orijentacije, posebno u politici prema Rusiji, koja je njihova jedina tačka mogućeg oslonca“, kaže Reljić za Sputnjik.

    Slobodan Reljić u razgovoru s novinarom Sputnjika.
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Slobodan Reljić u razgovoru s novinarom Sputnjika.

    U kom smislu Rusija može da bude jedina tačka oslonca za EU?

    — U svakom smislu. Pre svega, kad se govori o ekonomiji, EU je deo sveta bez resursa. Drugo, EU više nije nikakva geopolitička snaga. Geopolitički igrači su Kina, Rusija i SAD, a EU je zbrda-zdola skupljena ekipa koja sad ne može da odlučuje o bilo čemu bitnom. To je jedna grupacija bez ikakve ideje. Vi ne možete da igrate neku bitnu ulogu u svetu ukoliko nemate neku ideju. Oni tamo ne mogu da se dogovore ni o čemu, a kamoli da imaju neku zajedničku ideju.

    S druge strane, kad se govori o Rusiji, imamo jednu konfigurisanu, u zapadnom smislu reči, konzervativnu ideju. Tu se zna šta taj narod i ta država hoće. Jedan od najčešćih pojmova koji čujemo u poslednje dve godine je svetski rat. U tom kontekstu, Rusija je jedan od najozbiljnijih igrača, jedini igrač na nivou SAD, koje su jedina preostala velika sila, i ponašanje Evrope pokazuje bezglavost, što je najopasnije u ovako opasnim vremenima. Ova vremena su za svakog dramatična, posebno za grupacije kakva je EU koja nema nikakve definicije. Glavna definicija EU je bila uticaj SAD da to bude takvo kakvo je.

    Kako se onda neko ko je bez ideja „prodavao kao izvoznik ideologije?

    — To je falš ideologija. Tu nije bilo nikakve „prodaje“ već nasilnog širenje njihovih ideja kojih su se oni sami odricali. Da se vratimo na rezoluciju. Oni drže do slobode informisanja, a kad su ušli u sukob s nama bombardovali su civilni cilj — RTS. To je konkretno poništavanje priče koju održavate tri veka. Sva ta ljudska prava o kojima oni pričaju su smokvin list, zato što toga kod njih nema i upravo zato i insistiraju na njima. Onda se ljudska prava, koja bi trebalo da budu neka vrsta ljudske potrebe, pretvaraju u bič božji, a oni idu okolo i bičuju svet ljudskim pravima.

    Oni su sve svoje velike vrednosti pretvorili u ucenjivačke vrednosti. Na kraju, to je stiglo do njih, pa sad imate Ameriku u kojoj kad neko pobedi na demokratskim izborima, smatra se kao opasnost, ne samo za SAD već za demokratski svet. Zapad danas vrlo liči na SSSR uoči raspadanja. Ideologija Sovjetskog Saveza bila je ozbiljna, ali u trenutku kad se raspadao taj sistem oni nisu mogli biti zaštitnici tih ideja, i zajedno s njim i te ideje su pale u istorijski ponor. Nešto vrlo slično se danas dešava sa Zapadom.

    Da li su „bregzit i Donald Tramp nagoveštaj raspada ili početak kraja?

    — To je kao i bolest. Na početku imate proces inkubacije, a „bregzit“ i Tramp su posledice procesa koji traje bar jednu deceniju na Zapadu. Ovo što se sad dešava, to je već raspad u dosta visokom stepenu. Ovo je jedan proces koji je otišao tako daleko, kao kad je bušna kanta i toliko trula da na nekoliko mesta počne da ističe voda. To se sad dešava na Zapadu.

    Da li to znači da prisustvujemo krahu (neo)liberalnog kapitalizma?

    — Od sve tri velike ideje — liberalne, socijalističko-komunističke i konzervativne — liberalna i komunistička su potrošene, na različite načine. Ostala je konzervativna ideja, koja još nije potrošena u svetu, i to je prvi shvatio Putin koji za sebe kaže da je došao iz socijalističkog sveta, ali je tu ideju prepakovao u konzervativnu. Osnovne vrednosti su nacija, porodica… Neke tradicionalne vrednosti, poput zaštite od rasturanja društvene strukture, što je u liberalizmu dovedeno do kraja.

    Na Zapadu je ljubav prema liberalizmu kupovana tako što je transferisana spolja. Poslednji transfer je bio na istoku Evrope — tranzicija. Kad su oni ušli da nama pomažu da postanemo demokratske i kapitalističke zemlje, onda je kapital je ovde uglavnom pokupljen i prenošen na Zapad. U svim istočnoevropskim zemljama vrlo je slično. Sve je osiromašeno, deindustrijalizovano i reč je o jednoj vrsta raspada koji će tek pokazati svoje negativne strane. Posle toga, pljačkaška civilizacija nije imala šta da pokupi, i taj se sistem očigledno urušio. Ovo danas je jedan novi svet u kom liberalizam nema šansu. To je potrošeniji sistem od socijalizma. U socijalizmu još uvek imate nešto, a u liberalizmu više nemate za šta da se uhvatite.

    Da ne zaboravimo, svi veliki preokreti u istoriji nisu počinjali oružjem, nego velikim idejama. Morate imati ideju za izlazak iz ove duboke krize u kojoj se svet danas nalazi. A u najdubljoj krizi je Zapad zato što on nema nikakvu ideju.

    A ideja koja bi mogla da izvuče svet iz krize je konzervativna?

    — U ovom trenutku ona postoji kao ponuda. Iz Rusije dolazi konzervativna ideja čiji je glavni „maneken“ ruski predsednik. Kina ima svoju ponudu, ali ona nije u okviru naših razumevanja, pošto oni pripadaju jednoj, a mi dolazimo iz druge civilizaciji. Međutim, ni jedni ni drugi ne pokazuju želju da vladaju svetom. Uglavnom se na Zapadu proizvodi ta vrsta potreba da vam je glavna proizvodnja oružje a da onda njime uspostavljate apsolutnu kontrolu.

    Sve što bude nastalo iz ovoga što se sada dešava, nastaće u sukobu različitih ideja. Nadam se da se taj sukob neće voditi ratnim operacijama. Dva puta kad je Zapad odlučivao kako će se takvi sukobi rešavati imali smo svetske ratove. Nadam se da trećim svetskim ratom neće morati da se pronalazi ideja koja bi morala da vodi svet u nekom boljem pravcu od ovog u kome se sada nalazi.

    Tagovi:
    rezolucija protiv ruskih medija, Evropski parlament, EU, Slobodan Reljić, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga