06:33 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Sputnjik intervju

    Ili Vučić kao predsednički kandidat, ili „obojena revolucija“

    Sputnjik intervju
    Preuzmite kraći link
    Jelica Putniković
    31632

    Pljačkaške privatizacije su nam nanele više štete nego bombe NATO-a. Velika prednost ove vlasti je kvalitet opozicije, kaže Dušan Bajatović za Sputnjik.

    Šta će Srbiji vanredni parlamentarni izbori ako smo u vladajućoj koaliciji na pragu jasnog političkog dogovora o predsedničkim? Mala je verovatnoća da će biti vanrednih parlamentarnih izbora, ali tu mogućnost svakako ne bi trebalo potpuno isključiti, kaže u intervjuu za Sputnjik potpredsednik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović.

    Potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović

    Predsednik vaše stranke Ivica Dačić izjavio je da vladajuća koalicija pregovara o nastavku saradnje sa SNS-om. Šta to konkretno znači?

    — Vlast u kojoj je i SPS premašila je 65 odsto podrške u parlamentu, možda se približimo i dvotrećinskoj većini… U prethodnih pet godina smo primenili vrlo teške ekonomske mere, ali smo zadržali integritet — pre svega po pitanju nacionalnog identiteta. To su veoma važni faktori. SPS nije kontrolisan od strane SNS-a. Koliko ja vidim, postoji jasna namera vladajuće koalicije da se jedinstveno izađe na predsedničke izbore, a to znači da će se nastaviti i naš jedinstven nastup u srpskom parlamentu. U tom smislu, postavlja se jasno pitanje — a šta će nam uopšte vanredni parlamentarni izbori. Trenutno je najvažnije šta će se desiti na predsedničkim. U tom smislu su i predsednik Dačić i ceo SPS veoma jasni: mi smatramo da bi, zarad jedinstvenog nastupa vladajuće koalicije, naš kandidat trebalo da bude Aleksandar Vučić. On će najlakše objediniti i pomiriti interese svih koalicionih partnera. A moje lično mišljenje je da je verovatnoća da se paralelno održe i vanredni parlamentarni izbori veoma mala.

    A ko će biti premijer Srbije u slučaju da Aleksandar Vučić bude Vaš kandidat na predsedničkim izborima? Možda Dačić?

    — Kada budemo znali ko je konkretan kandidat, to će postati važno i razmišljaćemo o premijeru. Ali trenutno su nam predsednički izbori najvažniji. Ne mogu da komentarišem tezu da će Ivica Dačić biti premijer — verovatno će biti jedan od kandidata, ukoliko Vučić bude kandidat za predsednika. Kada postane aktuelno, to pitanje ćemo svakako rešiti bezbolno. Dakle, u slučaju da Vučić bude kandidat, mi smo tu, dogovaramo se i razgovaramo… Nisam advokat ni SNS-a ni Vučića, ali sam za političku i svaku drugu stabilnost. U odsustvu parlamentarnih izbora, to je nešto o čemu treba voditi računa, jer je ta stabilnost uslov ekonomskog razvoja. U praksi, to znači da treba sprečiti rasipanje energije na unutarpolitičke borbe. Što se manje politički tučemo, to bolje za nove investicije. Da ne poplašimo investitore, to je najvažnije. Politička nestabilnost narušava i integritet institucija.

    Zašto mislite da bi kandidatura nekog drugog, a ne Vučića, izazvala nestabilnost?

    — Svaka stranka bi, naravno, htela da uzme sebi što više vlasti, ali u ovom momentu se treba okrenuti interesima Srbije. Možda bi u ime demokratije ili demokratske igre na predsedničkim izborima trebalo da bude neki drugi kandidat, ali šta to znači? To bi nužno dovelo u pitanje finansijske tokove, pa i nestabilnost kursa dinara. Zarad igre demokratije i unutrašnjeg sukoba i frustriranog ispoljavanja raznih nezadovoljstava ponovo bismo bili na pragu nekakve „obojene revolucije“, a vidimo kakvo je dobro donela, kako evropskim državama, tako i arapskim. Nadam se da će ovaj put bombe izostati kao deo uvođenja demokratije. Nije nam potrebna nova „obojena revolucija“ u Srbiji — videli smo rezultate.

    Kako ocenjujete opozicione kandidate za predsedničke izbore?

    — Koliko ja vidim, oni imaju dva kandidata. Čekaju drugi krug, pa će trgovati. Velika prednost ove vlasti, moram to tako da kažem, jeste kvalitet opozicije u Srbiji.

    A da li su takvoj opoziciji uopšte potrebni parlamentarni izbori?

    — Mislim da je cilj opozicije u Srbiji da ponudi građanima opciju koja će dovesti do razgradnje političkog integriteta i postignute ekonomske stabilnosti. Ako želimo takav način razmišljanja, ako želimo „cvetne revolucije“ u Srbiji, to je onda pravi izbor. Mislim da vladajuća koalicija sada sve dobro drži pod kontrolom — a ovo što se nudi građanima kao alternativa, su „slatke lizalice“… Mislim da one predstavljaju jednu malo perfidniju političku formu. Za parlamentarne izbore oni očigledno baš ništa ne mogu da dogovore, zato što je poprilično poništen potencijal tih petooktobarskih ideja. Tu su šansu dobili funkcioneri i vođe tih protesta, oni očigledno jako dobro žive, a oni koji su ih podržavali i šetali ostali su bez ikakve šanse, upravo zahvaljujući političkoj strukturi koju su doveli na vlast. Peti oktobar je bio revolucija koja je pojela svoju decu i njihovu budućnost. Ako želimo isto razmišljanje, iste strukture i revolucije na bazi građanskih prava, dobićemo mnogo prava, ali nećemo moći da koristimo nijedno. Kamen-međaš će biti upravo to kakvu ekonomsku budućnost zemlje vidimo i kako vidimo njen integritet, pre svega na nacionalnom planu.

    Može li bliskost sa Kinom da pomogne Srbiji? Ta zemlja je u Evropu, na neki način, došla preko Srbije….

    — Za nas je trenutno dobro što nismo u Evropskoj uniji, zaista — jer u suprotnom, od ruskih i kineskih investicija ne bi bilo ništa! Sve što mi treba da uradimo je da zadržimo političku stabilnost, da gradimo svoje institucije. Mi počinjemo da klizimo u to stanje gde ćemo u jednom trenutku biti na odgovarajućem civilizacijskom nivou. Ako budemo imali jasne ekonomske planove, ne treba da igramo na samo jednu kartu. Idemo u EU — ali što se mene tiče, ući ćemo u nju kad budemo spremni. Neki bi dodali, ako Evropske unije bude. Ja se nadam da će je biti — ali ona ima mnoge strukturalne slabosti o kojima se danas malo govori: od samog evra, preko raznih viznih režima i migrantske krize… Sve to ugrožava projekat EU. Još je to daleko od zajednice ujedinjenih evropskih država kakvu smo zamišljali.

    Ova i prethodna Vlada napravile su dobre aranžmane sa Kinom, a nastavljena je i saradnja sa Rusijom, ali to nam se najviše zamera u Briselu i Vašingtonu…

    — Šta nam to zameraju? Pa s kim rade oni iz Brisela? Čiji gas uvoze ti isti Evropljani koji misle da mi ne treba da ga uvozimo? Razgovarajte sa bilo kojim privrednikom iz Nemačke, Francuske ili Italije. Svi kukaju što su evrobirokrate uvele sankcije Rusiji. To je ogromno tržište koje je dobro plaćalo. Ti privrednici su za ukidanje sankcija, ali politika to ne dozvoljava. Ja nisam video da Rusija priželjkuje da propadne dolar ili evro, jer to ni Rusiji ne odgovara. To odgovara onima koji hoće da unište Evropu i naprave haos u svetu. Mora do dođe do rebalansa odnosa snaga u svetu. Svet postaje multipolaran, čak i u vojnom smislu.

    Vidimo velike otpore tim promenama u svetu…

    — Tako je. Evo recimo, na mnogim medijima već je uvedena neka vrsta cenzure. Od kad su drugi počeli da razvijaju medije, kao što su recimo Sputnjik i RT, sada nekome to odjednom ne odgovara, razmišljaju da ih zabrane. Ma nemojte?! Si-En-En može da radi svuda, i Bi-Bi-Si, ali RT i Sputnjik ne mogu?! Pa nešto s tim sistemom nije u redu. Stvaraju se navodno vrednosti koje su nam prokolamovane, ali očigledno da su i one ograničene određenim elitama. Te elite pokušavaju da diktiraju sve. Sve više se razmišlja o tom protekcionizmu, i u Evropi, i u Americi. Ta tržišta će se, dakle, zatvarati za konkurenciju koju su do juče proklamovala. Mi moramo da imamo osećaj za to. Ja bih, recimo, svima dao da zidaju i grade u Srbiji pod najboljim mogućim uslovima, ali nikada ne bih zabranio ili uskratio pomoć domaćem kapitalu i domaćim preduzetnicima. To je, i to moramo da priznamo, bila naša velika greška u prethodnom periodu.

    Može li se Srbija odupreti spoljnim pritiscima kad je u pitanju očuvanju državnog integriteta?

    — Kada govorimo o očuvanju integriteta i o tom pitaju moraju se povremeno praviti kompromisi — to je recimo vidljivo u Republici Srpskoj… Ali recimo, kad govorimo o Kosovu — i tu smo pod velikim pritiskom da priznamo nezavisnost. Pod ogromnim pritiskom. Međutim, koliki god da bude pritisak, to u ovom trenutku nije politička realnost. I kako god da se vodi briselski proces, to je nešto što rešava pitanje opstanka Srba na KiM. Što se nas tiče, to nije i neće biti razgovor dveju država, već države Srbije i njene južne pokrajine.

    Tagovi:
    predsednički izbori, SPS, SNS, EU, Dušan Bajatović, Ivica Dačić, Aleksandar Vučić, Kosovo i Metohija, Kina, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga