12:16 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Sputnjik intervju

    Lideri DOS-a samo smetaju opoziciji

    Sputnjik intervju
    Preuzmite kraći link
    Piše
    32712
    Pratite nas

    Ulazim u trku da bismo podigli izlaznost jer to sprečava Vučića da pobedi u prvom krugu. Ukoliko se Jeremić ili Janković plasiraju u drugi krug, podržaću ih bez rezervi, kaže lider DJB Saša Radulović.

    Partokratija je najveća kočnica srpske ekonomije i neophodno ju je što pre ukinuti da bi se uveo red u zemlji, budućnost je u malim i srednjim preduzećima, a ne u stranim investicijama sa našim parama. Što se tiče spoljne politike, male zemlje treba da se drže na periferiji geopolitičkih tokova, izjavio je za Sputnjik predsednički kandidat pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović.

    Gitara na kraju jesenjeg zasedanja u Skupštini možda se nije nekima svidela, ali je pokretu „Dosta je bilo“ udvostručila broj posetilaca na društvenim mrežama, kaže on. Iako su na ovim izborima stranke mnogo aktivnije na društvenim mrežama, Radulović veruje da nije sve u tome da se na njima bude prisutan, već i da ima šta da se ponudi. Predsednički kandidat pokreta „Dosta je bilo“ veruje da je Aleksandar Vučić pobediv, i smatra da ceo region pati od iste boljke.

    Saša Radulović u studiju Radio Sputnjika sa urednicom Aleksandrom Stanić
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Saša Radulović u studiju Radio Sputnjika sa urednicom Aleksandrom Stanić

    Pokret „Dosta je bilo“ napravio je iznenađenje na parlamentarnim izborima. Mislite li da su iznenađenja moguća i na predsedničkim?

    — Mislim da su moguća. Vučić je pobediv, njegova podrška je značajno pala, sa nekih 40 odsto u ukupnom biračkom telu na oko 30. Ako se poveća izlaznost, on onda značajno pada.

    Insistirali ste na tome da se Jeremić i Janković dogovore i da opozicija ima jednog kandidata, ali do toga nije došlo. Zašto sada i vi ulazite u izbornu trku?

    — Nažalost, do te strategije nije došlo, i ono što sad pokušavamo da radimo, pošto smo videli da Vučić pobeđuje u prvom krugu, jeste da ja ulazim u trku da bismo podigli izlaznost jer taj rast u stvari i sprečava Vučića da pobedi u prvom krugu. Sličan efekat bi, na primer, proizveo i Preletačević Beli kada bi uspeo da završi prikupljanje potpisa, i to bila jako dobra stvar jer bi on takođe neke od apstinenata izveo na izbore. Mi treba da dođemo do svih apstinenata ne bismo li sprečili pobedu u prvom krugu. Naš cilj na ovim izborima je pobeda protiv Vučića, i ona se postiže tako što uz rast izlaznosti dolazimo do drugog kruga. Naravno, mislim da sam bolji kandidat od ostalih, međutim, građanima ne govorimo da ne glasaju za druge kandidate. Kažemo, glasajte za onoga za koga mislite da vas najbolje predstavlja, a onda će onaj ko bude najuspešniji doći do drugog kruga, i onda očekujemo da ga podrže svi. Tada je Vučić zaista pobediv.

    Dakle, nema dileme koga ćete podržati u drugom krugu ukoliko se vi ne plasirate?

    — Ukoliko Vuk Jeremić ili Saša Janković budu vodili bolju kampanju i došli do drugog kruga, bez ikakve rezerve ćemo ih podržati i čak aktivno raditi na kampanji da se pobedi na izborima. Međutim, ako ja dođem do drugog kruga, očekujem isti takav pristup.

    Šta ste hteli da poručite gitarom na kraju zasedanja Narodne skupštine?

    — To je bilo zasedanje Skupštine u kojoj je 27 zakona i odluka slupano u jednu tačku dnevnog reda, a onda je Skupština „silovana“ u celovečernjem zasedanju do ujutro samo iz jednog razloga — da ne bi zasedanje ušlo u četvrtak. Jer, da je ušlo u četvrtak, Vučić bi morao da se pojavi u parlamentu i da odgovara na pitanja poslanika. Sve su uradili samo da bi to sprečili, i naše sviranje gitare je bilo protest protiv toga. Tim protestom smo praktično i uspeli da pošaljemo poruku koja je došla do ogromnog broja ljudi koji su čuli posle toga i ozbiljne stvari. Razumem da ima ljudi kojima se to ne dopada ali cilj koji smo imali smo postigli.

    Protestovali ste i zbog prekida rada parlamenta…

    — Ono što se tada desilo je nešto što je po našem mišljenju potpuno neprihvatljivo. Prvo je raspuštena, odnosno suspendovana skupština, i to je svojevrsno vanredno stanje. Obrazloženje predsednika Vlade, odnosno predsednice Skupštine, koja je samo njegov glasnogovornik, da tobože Skupština unosi političku nestabilnost u društvo, zaista je ispod svakog političkog nivoa. Povrh toga što su suspendovali Skupštinu, zakazali su vanrednu sednicu na koju je došla Mogerinijeva da bi se slikali sa njom i da bi rekla nekoliko dobrih reči o tome šta je Vlada radila. To je tek ispod nivoa. I onda dolazimo do toga da nam se predsednik Vlade kandiduje za predsednika Republike. 

    Ne znam nijednu demokratsku zemlju u svetu u kojoj se to desilo. To sam rekao Mogerinijevoj u lice, i nije joj baš bilo prijatno. Dala je legitimitet svim tim odlukama koje mi smatramo duboko nemoralnim i nelegitimnim.

    Na parlamentarnim izborima prošle godine maksimalno ste iskoristili društvene mreže, da li su sada i druge stranke aktivne?

    — Postale su mnogo aktivnije ostale stranke, ali imaju jedan mali problem — nemaju sadržaj. Nije dovoljno samo koristiti društvene mreže, moraju i da se animiraju ljudi. Na primer, naša stranica na Fejsbuku u poslednja dva meseca beleži milion poseta nedeljno. Tome je doprinelo sviranje gitare. Pre toga smo imali otprilike pola miliona onih koji su dolazili na stranicu, a nakon jednog performansa s gitarom, taj broj je skočio.

    Šta poručujete biračima, zašto da glasaju za vas? Koji su to ekonomski potezi neophodni da se naprave što pre?

    — Imamo plan u 20 tačaka u kome smo pokazali šta tačno treba da se uradi u Srbiji za godinu dana. Suština od osam glavnih problema Srbije je partokratija, odnosno partijski parazitski sistem koji uništava sve sfere društva. On se manifestuje kroz partijsko zapošljavanje, kroz korupciju, kroz partijsku burazersku ekonomiju, kroz subvencije koje se daju kojekakvim investitorima iz kojekakvih zemalja, koje sve idu uz neki partijski reket koji se uzima. Čitav partijski parazitski sistem nas godišnje košta preko dve milijarde evra, a s druge strane, penzionerima je oteto 180 miliona evra i to se zove reforma. Smatramo da je suštinsko rešenje za Srbiju uvođenje reda, ukidanje te partokratije, a to se radi tako što se sklanjaju partijski kadrovi iz javnog sektora.

    Verujete li da je to moguće u Srbiji?

    — Apsolutno je moguće. To sam radio kad sam bio u Ministarstvu privrede preko Agencije za privatizaciju. Mi ne govorim o višku lekara, prosvetnih radnika, medicinskih sestara ili recimo radnika u komunalnim preduzećima, radnika u EPS-u i tako dalje. Govorimo o partijskim kadrovima sa uglavnom kupljenim diplomama sa izmišljenih univerziteta koji sede na izmišljenim administrativnim radnim mestima. Treba ukinuti subvencije stranim investitorima, to je jedna potpuna besmislica gde praktično neko dobija 10.000 evra po radnom mestu za koje plaća naše ljude 200 evra mesečno. Pretvaramo se u zemlju jeftine radne snage iz koje nam deca beže. Nama treba sistem univerzalne socijalne zaštite, zdravstvena zaštita za sve, kultura koje se finansira iz budžeta, smanjenje poreza i doprinosa za trećinu jer oni su izvor sive ekonomije. Naša ekonomska politika mora da se okrene prema domaćim malim i srednjim preduzećima, porodičnim firmama.

    Protivite se inostranim investicijama?

    — Nemamo ništa protiv stranih investitora, upravo suprotno. Međutim, ne sa našim parama. Znači, ako dolazite, investirajte svoje pare. Ovo su neke osnovne ekonomske stvari o kojima sam govorio kad sam bio ministar. Što se tiče ovih preduzeća u restrukturiranju, umesto politike Vlade, koja priziva spasioce, treba uvesti red onako kako se to radi na Zapadu više od 100 godina. Prvo uradite ličnu kartu, popišete imovinu, popišete obaveze, utvrdite šta ste dužni.

    Rođeni ste u Bosni i Hercegovini, otac vam je poginuo u Sarajevu…

    — Da u koloni u Dobrovoljačkoj ulici.

    Čini mi se da retko pričate o tome. Kakav je vaš odnos prema zemljama u regionu i kako bi trebalo da izgleda saradnja sa susedima?

    — Moj otac je rođen na Kosovu, u opštini Dečani, majka mi je Ličanka. Oboje su završili fakultete u Beogradu, otac medicinski, a majka ekonomski. Ja sam odrastao u Sarajevu, tako da jako dobro razumem multinacionalne sredine, šta je valjalo, a šta nije valjalo. Taj život ′60-ih, ′70-ih i ′80-ih godina bio je lep, ali bilo je naravno stvari za koje čovek kasnije, kad odraste, vidi da baš nisu bile kako treba. Ipak, u odnosu na ovo danas, to je bilo više-manje uređeno društvo. Problem regiona ponovo je partokratija, isto kao i ekonomija. Postoje korumpirane političke elite koje se hrane sukobom. Znači, njima je potrebno podgrevanje sukoba, međusobni napad jer time najbolje animiraju svoje glasače, odnosno zbijaju redove, pošto nemaju rešenja za životne probleme građana. Kada političke elite bile odgovorne, onda ne bi bilo zapaljive retorike. Naravno, ne treba bežati od dešavanja devedesetih, isto kao što ne treba bežati od dešavanja u drugom svetskom ratu. Svaki zločin je zločin, i svi zločinci moraju da budu kažnjeni na kojoj god strani da se nalaze žrtve. Potrebna je politička volja da se to razreši ali bojim se da se ove stvari ne rešavaju zato što nema političkog interesa. Tinjajući konflikti su u interesu svih korumpiranih, nesposobnih političkih elita u regionu.

    Kako biste sebe definisali  kao evroskeptika ili kao evrofanatika?

    — Građanin sam Srbije i samo vodim računa o tome šta je interes ove države. Nama trebaju dobri odnosi sa celim svetom. U nekim stvarima Evropska unija je idealan partner, a ne treba potceniti ni odnose sa Rusijom. Znači, treba raditi stvari koje su nama u interesu.

    Da li je moguće balansirati?

    — Mislim da nije potrebno balansirati već držati se svojih interesa. U spoljnoj politici kao i ekonomiji ne postoje prijateljstva. Postoje samo i isključivo interesi. Male zemlje su pametne ako se drže na periferiji geopolitičkih tokova i nikad ne budu zahvaćene samim vrtlogom. Naši političari su bili dovoljno neodgovorni da su u prošlosti uvek dozvoljavali zemlji i celom narodu da bude uhvaćen u vrtloge geopolitike. Na kraju, veliki se uvek dogovore, a stradaju mali. Nama treba pozicija u kojoj nećemo biti topovsko meso za geopolitička razračunavanja. Ono što imamo danas je očigledno redefinicija odnosa jer su i odnosi između Amerike i Evropske unije, Rusije i Kine, vrlo komplikovani.

    Na šta ste mislili kad ste rekli da je Srbiji potrebno temeljno čišćenje političke scene?

    — Promena se dešava već od izbora 2012. Stranke koje su imale priliku da upravljaju državom nakon Petog oktobra izgubile su podršku. Ti politički lideri su istrošeni, možda su oni dobri ljudi, ali su izgubili poverenje građana. Njihovo učešće u kampanjama pojedinih kandidata sada im samo snižava šanse, i to je jedini razlog zbog kog se bunimo. Jer ako nam je cilj da pobedimo Vučića, ko god smeta toj pobedi zaista bi trebao da stane sa strane, ne bi trebalo da koristi ove predsedničke izbore i kandidate za pranje svojih biografija i na neki način spasavanje svojih stranaka. Mislimo da je to njihovo vreme prošlo i da su potrebne nove političke snage. Nama su potrebne nova levica, nova desnica i novi centar. SNS će nestati sa političke scene, srušiće se kao kula od karata, a ljudi će se pitati da li je moguće da to tako lako može da se desi.

    Tagovi:
    Sputnjik intervju, predsednički izbori u Srbiji, Pokret Dosta je bilo, Saša Radulović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga