04:33 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Ministar unutršnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović u Moskvi

    Nema sile koja će sprečiti saradnju Srbije i Rusije (video)

    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Sputnjik intervju
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    3358

    Niko ne može da nam kaže da ne sarađujemo s Rusijom ako je to u interesu Srbije, a verujem da jeste, poručuje ministar policije Nebojša Stefanović po povratku iz Moskve, gde je potpisao sporazum o saradnji između MUP-a i Federalne službe zaštite Rusije. U intervjuu za Sputnjik govorio je i o situaciji na Kosmetu, ali i o očekivanjima od nove Vlade.

    Stefanović navodi da, iako se po medijima pominje i njegovo ime među kandidatima za mandatara, on to sigurno neće biti, dodajući da će mu biti čast ako opet bude predložen za ministra unutrašnjih poslova.

    — Ne mogu da kažem hoću li to i biti, jer to nije moja odluka, ali ako budem predložen biće mi velika čast da ponovo služim u najvećem ministarstvu po broji ljudi i po teretu koji nose na leđima. Videćemo ko će biti mandatar, to je odluka koju će doneti Aleksandar Vučić. Ako mu verujemo da donosi dobre odluke, onda verujem da će i ta odluka biti doneta na bazi toga što će dobro promisliti o svim aspektima. Vučić tu odluku još nije doneo.

    Oko kojih imena Vučić ima dilemu kad je u pitanju budući premijer?

    — Siguran sam da razmišlja o nekoliko imena. Pažljivo meri sve prednosti i mane svakog od tih ljudi iz Vlade koja bude formirana. Na kraju krajeva, kao predsednik ima obavezu i dužnost da prati i kontroliše rad Vlade. Uveren sam da će osoba za koju se bude opredelio biti osoba koja će na najbolji način voditi Vladu Srbije.

    Koliko će budući premijer moći da bude samostalan? Znate da u opoziciji kažu kako se zapravo neće ništa pitati.

    — Ljudi iz opozicije se valjda sećaju kad su neki drugi vodili Vladu iz Demokratske stranke koliko su oni bili nesamostalni, koliko su ministri bili nesamostalni. Neki su zavisili od toga koliko će novca tajkuni da im daju te nedelje, neki su zavisili od Šarića, koliko će da investira od narkotrafikinga u našu zemlju, koliko će biti uspešna njihova ministarstva, a na kraju su napravili samo veliki minus za Srbiju, izgubili 400.000 radnih mesta. Za razliku od njih Vučić ne razmišlja o podeli plena. Oni kad kažu samostalnost samo su razmišljali o samostalnosti u otimanju. Vlada će svakako raditi kao tim i ako taj tim bude sastavljen od ljudi koji budu znali da rade svoj posao onako kako je radila Vlada pod Aleksandrom Vučićem, onda nema bojazni. Premijer treba da bude neko ko će imati podršku i poverenje Vučića, a tako će sigurno i biti. Uveren sam da će Vlada nastaviti sa dobrim radom, da će pratiti Vučićevu vladu, iako to neće biti lako. Jer kad se budu poredili tempo, dinamika, marljivost, ogroman broj rezultata koji su postignuti neće se to biti lako stići. Zbog toga će podrška i vođstvo Vučića kao izabranog predsednika biti od ogromnog značaja.

    Upravo ste se vratili iz Rusije, gde ste se sastali sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom, a u Tveru ste učestovali na bezbednosnoj konferenciji. Potpisali ste i sporazum o saradnji službi bezbednosti. Šta on predviđa?

    — Mi smo još ranije potpisali memorandum o saradnji između Saveta bezbednosti Rusije i MUP, koji daje mogućnost saradnje sa ruskim službama bezbednosti i na osnovu tog memoranduma potpisan je sporazum o saradnji između MUP i Federalne službe zaštite Rusije koji podrazumeva razmenu znanja, obuka, stručnjaka, što je nama posebno važno jer savremeni izazovi terorizma, organizovanog kriminala su nešto na čemu moramo da radimo svakodnevno. Nijedna zemlja na svetu ne može sama da se bori protiv toga koliko god da je velika, a pogotovu ne male zemlje.

    Šta sledi posle sporazuma?

    — Mi smo već imali jednu obuku koju je Federalna služba bezbednosti pružila ljudima iz MUP-a. Tokom juna ide na obuku još jedna grupa od 10 specijalista i oni će imati priliku da iskoriste najbolja znanja koja pruža ruska služba.

    Jedna od tema konferencije bila je i zaštita od sajber napada, ugrožavanja bezbednosti u sajber prostoru, bilo da se radi o pojedinačnom ugrožavanjima sigurnosti ljudi i njihovih informacija, pa do ugrožavanja državnih institucija.

    Naša saradnja sa Rusijom je uvek predmet prekora sa Zapada. Dok ste bili u Rusiji ovde je bio Brajan Hojt Ji. On je više puta izražavao zabrinutost zbog ruskog malignog uticaja na Balkanu. Da li ćemo i sad dobiti prekor što širimo saradnju sa Rusijom u sferi bezbednosti?

    — Želimo da sarađujemo sa svima, jer kad sagledavate i ekonomsku i i političku i bezbednosnu situaciju nema stabilnosti bez široke saradnje. Srbija ide ka EU, ali ne može niko da nam ograniči sa kim ćemo sarađivati. Ne može neko da kaže: „Nemojte da sarađujete sa Rusijom ako je to u interesu Srbije“, a ja verujem, kao što i Vlada veruje, da je to u interesu srpskog naroda. Mi želimo da sarađujemo sa Rusijom, kao što sarađujemo i sa svim drugim zemljama. Nikad nisam čuo sa druge strane da su recimo Kina ili Rusija zamerale što se sarađuje sa drugim zemljama EU, sa SAD i zato mislim da takva vrsta bojazni nema utemeljenje. Mi imamo veoma blisku saradnju sa Rusijom ne samo u oblasti bezbednosti nego i u svim drugim oblastima. Pored toga to je tradicionalna, istorijska saradnja koja i pomaže Srbiji na različitim frontovima. Kad to kažem mislim i na politički nivo o čemu sam razgovarao sa Patruševom, a to je saradnja u zaštiti srpskih nacionalnih interesa pre svega na KiM, gde Rusija vrlo čvrsto podržava Srbiju na čemu smo joj veoma zahvalni.

    Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović
    © Tanjug / MUP SRBIJE/BIRO ZA SARADNJU SA MEDIJIMA

    Posle sastanka sa Jiem premijer Vučić je rekao da je suvereno pravo Srbije da odlučuje od koga će kupovati oružje. Da li je sa Zapada bilo zamerki što kupujemo oružje od Rusije i da li zbog tih zamerki još nije rešen status zaposlenih u Humanitarnom centru u Nišu?

    — Premijer je bio veoma jasan i rekao da njemu niko nikad nije ni pomišljao da kaže da ne može sa nekim da sarađuje ili da kupuje oružje i da mi to naravno ne bismo tolerisali. Sarađujemo sa onima sa kojima imamo strateški interes i gde možemo da obezbedimo ono što je najbolje po naše građane, kao i najbolje uslove za nabavku naoružanja. Mi to naoružanje ne kupujemo da bismo ugrozili bilo koga. Srbija je vojno neutralna, ali moramo da štitimo svoj narod, neutralnost i teritoriju. Rusko-srpski humanitarni centar ljudi pamte po najuspešnijim akcijama zaštite našeg stanovništva od požara i poplava. A ima ukupno 14 zaposlenih, da ljudi ne misle da je čitava armija. Taj centar je otvoren, ne ugrožava bilo koga. Što se tiče statusa, o tome će biti razgovora na najvišem nivou kao i do sada i tek kad ti razgovori budu okončani, kad budemo doneli neku odluku kojom ne ugrožavamo vitalne interese Srbije i bilo koje druge interese, onda ćemo saopštiti javnosti kako smo odlučili.

    U Parlamentu Nemačke upozoravaju na jačanje radikalnog islamizma na KiM. Da li mi ozbiljno shvatamo te pretnje?

    — Mi već nekoliko godina imamo stalna tela koja se sastoje od pripadnika policije, tužilaštva, BIA, vojske koji svakodnevno zasedaju, prikupljaju informacije sa terena i na osnovu toga donose odluke o reagovanju kako bi osigurali bezbednost Srbije. Oni to rade na tako dobar način da niko od građana Srbije to i ne oseća. Postoji zabrinutost zbog dešavanja na KiM. Meni se čini da ne postoji spremnost prištinskih vlasti da se sa tim ozbiljno obračunaju.

    Nebojša Stefanović
    © Sputnik /
    Nebojša Stefanović

    Na jugu Srbije su tri dana slavili godišnjicu smrti kapetana Lešija. Kakva je tamo situacija?

    — Srbija drži pod kontrolom sve bezbednosne aspekte situacije na jugu centralnog dela Srbije. Uvek zabrinjava svaka eskalacija, svaki vid glorifikacije terorista i prema tome se odnosimo uvek vrlo oprezno da ne bismo prouzrokovali više štete nego koristi. Lako je reći bilo kakvu tešku reč, ali šta je time dobro urađeno za Srbiju. Mi pre svega hoćemo da radimo sa mladim ljudima da im pokažemo da onaj koji im govori da je super što je neko terorista, što je ubio policajca ove zemlje, da je taj zreo za hapšenje, a ne da bude glorifikovan. Nećemo dozvoliti da neko nešto postiže nasiljem i svako ko bude tako nešto bude pokušao bilo gde u Srbiji imaće žestok odgovor države. Sačuvaćemo mir po svaku cenu.

    Ali što se tiče KiM, tamo je izgleda plus ako je neko umešan u zločine, jer na predstojećim izborima, kažu, najveće šanse ima Ramuš Haradinaj. Da li ćete jednog dana morati da se rukujete sa njim ako postane premijer?

    — Postoji ogromna zabrinutost ako se taj scenario bude tako razvijao. Ako Haradinaj bude premijer imaćemo tešku i složenu situaciju. Pre svega zato što dolazi na red ono što su kosovski Albanci obećali, a to je stvaranje ZSO. Naravno da će takav razvoj situacija uticati da i Srbi osećaju više nestabilnosti. Kako možete da verujete da je neko dobronameran ko je učestovao u najtežim ratnim zločinima i kad se sumnjiči da je lično učestvovao u ubijanju ljudi? Ne znam kako bi neko u Evropi mogao da se rukuje sa njim, kako njima to ne smeta. Mnogo je važnije pitanje: ako se Srbiji uvek šalje poruka da treba da gradi vladavinu prava, onda ne možete samo odbacivati ono što su legitimni zahtevi Srbije, samo tražiti od Srbije da čini ustupke, a pri tome podržavati izjave ili se ne suprotstavljati izjavama koje su jasno date da ugroze stabilnost regiona. Neprihvatljive su mi i izjave koje kažu: „Nemojte obraćati pažnju, to je predizborna retorika“. A zamislite da je Srbija tako nešto rekla.

    Da li izbor Haradinaja za premijera znači i kraj dijaloga Beograda i Prištine?

    — Mislim da je Srbija učinila mnogo ustupaka i učinila mnogo da zaštiti Srbe. I mi smo uvek bili spremni za dijalog. Jer se često sa albanske strane lažno podmeću te teme da ispadne da je Srbija kriva za nešto. Niti smo prvi šta počinjali, niti smo koga vređali, niti smo uradili neki potez koji bi mogao da ugrozi tu vrstu razgovora koji treba da garantuje da Srbi imaju normalan život. A pre svega treba da razmišljamo o ljudima koji žive na KiM. Mnogo je lakše nekom ko je neodgovoran da kaže: „Nećemo više ništa“. Izvinite, ne živite vi tamo. Jedino što ne znamo kako će izgledati taj dijalog ako Haradinaj pobedi na izborima i bude premijer. U ovom trenutku je teško dati odgovor na to pitanje.

    Često se žalimo kako u Briselu ne reaguju na priče o velikoj Albaniji. Da li mi možemo da tražimo od Brisela da eksplicitnije osudi takve tendencije?

    — Mi to i radimo. Jer ne verujemo da je to predizborna retorika. Kad tako nešto kažu i Haradinaj i Tači i Rama, vi vidite da to nije eksces, to je kontinuitet politike koja zagovara stvaranje „velike Albanije“ i koja faktički vremenom pokušava da to uvede kao nešto što je potpuno prirodno da se čuje svakog dana. A sa druge strane kažu: „Ma ne obraćajte pažnju“. Onda se vremenom priviknete da se to stvara, pa ćemo imati jednog dana konferenciju o tome. I onda pitaju, zašto oštro reagujemo. Ne reagujemo samo ovde, odlazimo tamo gde naš glas treba da se čuje i na Istoku, i na Zapadu i veoma jasno prenosimo upozorenje i strah da će to izazvati ozbiljnu regionalnu nestabilnost. Svako ko danas ne obrati pažnju na to preuzima deo odgovornosti za nešto što sutra može da se dogodi.

    Pomenuli ste da smo učinili sve da se na Srbiju ne prelije nestabilnost iz susednih zemalja. To se može reći i kad je u pitanju Makedonija. Ali u Sobranju se u trenutku kad su tamo upali ljudi koji su protestovali našao i savetnik naše ambasade Goran Živaljević. Šta je on tamo radio?

    — Mislim da je on samo radio na tome da ima što više informacija o tome šta se dešava i da li se tamo nalaze neki građani Srbije, da ne bi bili zloupotrebljeni. Koliko vidim, on nije uradio ništa loše, ne vidim razlog da se od toga pravi prevelika buka. Da li možda nekom odgovara da se potisnu neke druge informacije o projektima i planovima koji su pominjani u vezi sa Makedonijom? Ali pre svega treba da vidimo koji će biti dalji potezi Vlade Makedonije u vezi sa Srbijom. Zaev je najavio promenu politike Makedonije u vezi sa prijemom Kosova u Unesko i videćemo kako će to ići, pa ćemo u odnosu na to da se opredeljujemo.

    Bratislav Gašić će biti novi šef BIA, a iz opozicije se čuju zamerke da nije dovoljno stručan.

    — Najsmešnije mi je kad čujem zamerke: „On je politički opredeljena ličnost“. Koji to ljudi pre njega nisu bili? Saša Vukadinović, koji je bio za vreme DS-a i posle toga otišao da bude savetnik Pajtiću? Poznajem dobro Batu Gašića. On je posvećen čovek koji izuzetno voli ovu zemlju. Kao ministar odbrane postigao je veoma dobre rezultate. Često smo sarađivali i iz te saradnje imam dobra iskustva. Siguran sam da će BIA dobiti rukovodioca koji će razumeti i sve probleme ljudi u bezbednosnom sektoru, ali i koji razume koliko je važno da se naporno radi da se očuva bezbednost Srbije.

    Oštro ste reagovali na rehabilitaciju Nikole Kalabića. Kako objašnjavate da je vlast protiv a sud ipak donosi takvu odluku?

    — Sudovi su u ovoj zemlji nezavisni, bez obzira što se nama ne sviđa neka odluka suda. Bilo je i ranije odluka sličnih u smislu da se, mogu da kažem, vrši revizija istorije. Nisam verovao da tako nešto može da se desi. Ova vlada je protiv toga, i sam sam protiv toga. To je nešto što nije politika naše zemlje. Za našu zemlju svaki saradnik okupatora, svaki izvršilac zločiana protiv bilo kog naroda je potpuno jednak. Za razliku od nekih drugih država koje nekad gaje jednu vrstu skrivene ili otvorene podrške revizije istorije i fašizmu, mi jednako snažno sve to osuđujemo. Ali mi ne možemo da naredimo sudu niti da utičemo na to. Naravno, mi ćemo nastaviti da se borimo za ideju antifašizma. S druge strane,  to opet govori da su šuplje priče da vlast apsolutno sve kontroliše, od medija do sudstva.    

     

    Tagovi:
    jug, Kosovo i Metohija, premijer, Rusija, Srbija, Nebojša Stefanović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga