06:04 04 Decembar 2020
Slušajte Sputnik

    Ubice iz Sirije glasaće za Haradinaja, a onda...

    Sputnjik intervju
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 90
    Pratite nas

    Ne bi trebalo da bude iznenađujuća ni za Beograd ni za Srbe sa Kosova i Metohije činjenica da EU i SAD doživljavaju Kosovo kao mezimče i da je njemu apsolutno sve dopušteno. Ukoliko nismo spremni za tu neravnopravnu borbu, pitanje je da li da se uopšte u nju uključujemo.

    Ovo je za Sputnjik izjavio Ranđel Nojkić, dugogodišnji političar sa KiM i dobar poznavalac političkih prilika u južnoj srpskoj pokrajini.

    Za početak, plaše li vas predizborne pretnje kosovskih lidera s obzirom na činjenicu da ste na Kosovu i Metohiji još od 1999?

    — Ne plaše me, jer mislim da su izrečene za unutrašnju upotrebu.

    Kako da se Srbi politički bore, ako kažete da bi trebalo da razumemo da iza Prištine stoje Brisel i Vašington?

    — Smatram da ovakva situacija nije bezizlazna, postoje određena rešenja, ali mora da se vrlo racionalno razmišlja o narednim potezima. Govorim ovo na osnovu godina i godina iskustva kao čovek koji je tamo obavljao jedno vrlo važnu funkciju i vodio jedan deo sistema Republike Srbije, a to su Pošte Srbije. One su opstale zahvaljujući racionalnim odlukama.

    Ukoliko se realizuju pretnje Ramuša Haradinaja da Zajednice srpskih opština neće biti, da li to znači da je Priština suspendovala Briselski sporazum?

    — Verovatno pokušavaju to da urade, ali je to sve u predizbornoj kampanji, a posle će biti potpuno drugačija situacija.

    Naši političari ipak ne gaze obećanja koja su dali EU…

    Politički analitičar sa KiM Ranđel Nojkić
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Politički analitičar sa KiM Ranđel Nojkić

    — Kada je u pitanju EU, to jeste drugo, ali i ćutnja Brisela jasno govori da su i oni svesni da će se to promeniti nakon izbora. Ipak, velika očekivanja od Zajednice srpskih opština su nerealna. Ako pročitate Briselski sporazum i ako pročitate dokumenta koja su na sajtu kancelarija za KiM o ZSO videćete da su te ingerencije potpuno ograničene, da se ne razlikuju od onih koje imaju lokalne samouprave. Kamen spoticanje je Ustavni sud i pokušaj da se preko njega sve to verifikuje. Ako je već takva situacija, onda treba vrlo jasno reći koji su to limitirajući faktori kad je u pitanju ZSO, pošto su se dogovorili da se ugase sve lokalne samouprave i političke institucije vezane za Beograd. Upitno je onda samo da li će Zajednicu srpskih opština finansirati Priština ili Beograd. Ukoliko to učini Priština, verovatno će reći da ne mogu da zaposle veliki broj ljudi.

    Da li je dobra ideja da Srbi sami formiraju ZSO?

    — Kada bi se sada Beograd i Priština dogovorili o njoj, ona ne bi ništa značila, jer nije u okvirima kosovskih zakona. U Briselskom sporazumu jasno stoji da je Zajednica srpskih opština po zakonima Kosova. Zbog toga smatram da Srbi pogrešno idu ka rešavanju problema i umesto da imaju inicijativu i predlažu Zakon o zajednici srpskih opština, oni to ne rade. Kada imate inicijativu i odete u veoma uticajne ambasade u Prištini pa kažete: „Molim vas da nam pomognete, mi hoćemo sve u okvirima kosovskih zakona“, priča bi bila drugačija. Treba proučiti sve zakonske akte, Ustav Kosova, sve ono što je bitno za Srbe i krenuti u inicijativu. Da li ste čuli jednog od poslanika koji je rekao da je za svog mandata dostavio pet amandmana na neki zakon? Ne gajim iluziju da bi sve bilo usvojeno, ali bi se tako stvorio pritisak na Prištinu. Ovako je stalno pritisak na Srbima.

    Direktor Kancelarije Marko Đurić pozvao je sve Srbe da glasaju za Srpsku listu. Koliko je to važno i da li će se Srbi odazvati?

    — Prema poslednjim anketama, izlaznost će biti pola-pola, a primetio sam da vlada i potpuna zbunjenost među građanima. Ne gajim iluziju da će Srpska lista da osvoji najveći broj mandata, ali nije dobro što su Srbi i te kako podeljeni. Beograd je morao da pozove sve političke predstavnike Srba na Kosovu, pa da pokuša da napravi tu jedinstvenu listu.

    Ozloglašeni Ljadri Mudžahedri sa Kosova je, kažu, ubijen u Siriji. Koliko takvih terorista ima na Kosovu?

    — Niko nema precizne podatke. I oni koji bi trebalo da ih imaju, oni ih vešto kriju. Pre svega, Priština. Ramuš Haradinaj upravo računa da će ta grupacija glasati za njega. S druge strane, oni su im potrebni ne samo za zastrašivanje Srba i Srbije već i za zastrašivanje međunarodne zajednice. Međunarodna zajednica mora da se pita — a šta ako ovo krene u nekom nekontrolisanom pravcu? Šta je bilo u Siriji, šta je bilo u Libiji? Ljudi koji su svrgnuti od strane Zapada apsolutno su pogodili sve šta će se desiti. To isto može da se desi i ovde. Kada je u pitanju Kosovo, situacija je vrlo ozbiljna i na kraju krajeva vidite da i određene zemlje EU, pa i Velika Britanija, vrlo jasno ukazuju koja su to krizna područja. Bosna, Kosovo… Vrlo jasno šalju poruku svojim građanima da budu oprezni ako putuju ili ih mole da ne putuju.

    A da li ste primetili da su u tim uputstvima bile istaknute samo srpske opštine na KiM?

    — Pa jeste, ali mislim da je to pokušaj da se napravi neki balans da zapravo nije sigurno ni tamo gde su Srbi u većini, da možda tamo izbija nekakav problem. S druge strane, ono što nije dobro je da na severu zaista imamo često ekscesne situacije, i to među Srbima. Mislim da taj problem može da reši Beograd. Može i Priština, ali to njoj odgovara. Tako se manipulantima otvaraju mogućnosti, što je u suprotnosti sa interesima Srba na tim prostorima.

    Lideri Zapadnog Balkana sastali su se na Brdu kod Kranja. Ipak, skup su obeležile oštre reči Tačija i Vučića…

    — Žestoka retorika je pre svega bila potrebna Tačiju da uputi poruku svojim biračima na Kosovu: „Evo vidite kako ćemo mi sa Beogradom“. Međutim, kada ih predstavnici Evropske unije, međunarodne zajednice i Amerike pozovu za sto, i kada im malo zavrnu uši, oni će reći: „Mi sad hoćemo da razgovaramo“. Ne sumnjam u to da će možda Vučić i Tači ponovo da sednu jedan prekoputa drugog u Briselu, i to će jednog trenutka sigurno da se desi. I na kraju krajeva, Vučić je vrlo jasno rekao ne samo za Tačija nego i za Haradinaja, da je spreman da razgovara i da je to jedino rešenje.

    U poseti Beogradu bio je i predsednik Državne dume Ruske Federacije Vjačeslav Volodin. Pojedini političari ali i mediji tvrdili su da je u pitanju neka nova ofanziva Rusije na Balkan. Da li je i vi osećate?

    — U ovakvoj situaciji, kada je u pitanju geopolitička pozicija tih velikih sila, vrlo je razumno da svaka zemlja na izvestan način pokušava sebe da predstavi kao neku dominantnu silu. Smatram da je najbolje bilo u vreme Varšavskog i NATO pakta, jer je postojala ravnoteža koja je sprečavala sukobe. Onog trenutka kada je prevagnula jedna od tih sila u odnosu na drugu, onda se izdešavalo šta se izdešavalo. Sada se ta druga sila vratila na političku scenu i zaustavila određene akcije Zapada na Bliskom istoku. Slično je i sa Kosovom. Rusi su bili prisutni na KiM 1999. ali nisu ništa činili. Danas se to promenilo, i onda je sasvim normalno da na takav način reaguju te velike sile, s obzirom na to da Kosovo, pa i Srbija, ima strateški vrlo bitnu poziciju na Balkanu.

    Održane su ove nedelje i konsultacije za novog premijera Srbije. Vaše prognoze?

    — Ono što je uglavnom sada prisutno u javnosti, verovatno i od poznavaoca koji su daleko bolje upućeni od mene, desiće se verovatno neki novi Mirko Cvetković, što znači da će Vučić i dalje da vodi glavnu reč. Kad je u pitanju KiM, dobro bi bilo da to bude neko ko dobro poznaje tamošnju situaciju. Bez obzira na to što ćete vi imati nekoga ko će vam reći da radite ovako ili onako, u određenom trenutku morate da donesete neku odluku. Prema tome, mislim da svako rešenje koje vodi ka tome da nemamo dobrog poznavaoca prilika na Kosovu nije dobro, a dosad ih nismo imali. Ljudi koji bi trebalo da vode kancelariju za Kosovo i Metohiju moraju da budu prisutni u Prištini, da budu stalno u prištinskim institucijama, da sa njima razgovaraju, da se dogovaraju ili svađaju, ali da budu tamo. Kada ste tamo, onda imate lične kontakte i sa ruskom kancelarijom i sa američkom ambasadom, stvarate balans i pritisak na Prištinu. Ovako, političari ne razgovaraju nego samo upućuju jedni drugima oštre strele, od kojih ne stradaju oni, već Srbi na KiM.

    Tagovi:
    Ranđel Nojkić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga