23:25 13 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Svet sa Sputnjikom

    Francuska: Posle 7. maja ništa neće biti kao pre

    Svet sa Sputnjikom
    Preuzmite kraći link
    0 115
    Pratite nas

    Rezultat prvog kruga izbora u Francuskoj nije samo pokazatelj dileme između librealne i nacionalne politike, već stvara izazov uoči parlamentarnih izbora zakazanih za jun, jer bi eventualna tesna pobeda Emanuela Makrona dovela do institucionalne krize koja bi poremetila funkcionisanje „pete republike“, zaključeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    Pobeda nezavisnog centrističkog kandidata Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj označila bi i potpuno prekomponovanje političke scene uoči predstojećih parlamentarnih izbora zakazanih za jun, budući da tradicionalne dve partije, socijalisti i republikanci, najverovatnije više neće biti jedine zastupljene u parlamentu, tvrdi Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

    Kako je rekao, takav scenario će voditi ka institucionalnoj krizi, budući da u francuskom političkom sistemu predsednik predstavlja izuzetno jaku figuru, međutim da bi bio na vrhu te većinske piramide mora da ima jasnu većinu i u parlamentu.

    „Čini mi se da ovog puta Makron neće imati tu većinu koja mu je potrebna da sve drži u svojim rukama, već će biti u pitanju neka koalicija, što će poremetiti mehaniku i ravnotežu takozvane ’pete republike‘. Dakle, neka šesta republika koja se nazire, po svemu sudeći, neće biti većinska demokratija kakvu je zamislio Šarl de Gol, već će najverovatnije doći do vraćanja u neke starije modele koji nisu dali uspeha tokom istorije“, istakao je on.

    Programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Nikola Jovanović, međutim, tvrdi da ishod parlamentarnih izbora dosta zavisi od drugog kruga predsedničkih izbora, jer ukoliko Makron obezbedi dovoljnu podršku, Francuzi će na parlamentarnim izborima glasati tako da mu daju većinu i u skupštini i na taj način mu omoguće petogodišnji mandat da pokuša i da uradi nešto.

    Istovremeno, on smatra da je to poslednji put da Francuzi ukazuju poverenje svojoj eliti. „Makron jeste odbacio stare ljušture i odrekao se socijalističke partije još 2009. godine, ali Francuzi znaju da je on deo elite, iako se predstavlja kao generacijski lider. Ako on u tih pet godina ne ostvari uspeh, mislim da će onda zaista antisistemske stranke preuzeti vođstvo, a tu pre svega mislim na Nacionalni front“, naglašava Nikola Jovanović. 

    Postoji i drugi scenario, dodaje on, da pobeda Makrona bude „mršava“ što bi rezultiralo preuranjenom krizom još tokom njegovog prvog mandata, a Francuska bi samim tim postala politički nestabilna i umnogome bi ličila na Italiju.

    Kada je reč o Srbiji, našoj zemlji bi u najvećem interesu bila stabilna Francuska koja ima značajan uticaj u Evropi, saglasni su sagovornici. ”Bez obzira na konačni ishod predsedničkih izbora apelujem i na postojeću i na neke buduće garniture da imaju dobre političke veze sa glavnim partijama u Francuskoj. To nije slučaj. Mi nemamo kvalitetne ni kulturne, a pogotovu ne političke veze sa francuskom elitom. Ko god da pobedi veliki je posao za našu elitu, ako je uopšte imamo, da izgradi mnogo ozbiljniji odnos sa francuskom elitom”, kaže Nikola Jovanović.

    Sagovornici su se osvrnuli i na pitanje Rusije rekavši da je Makron čovek koji smatra da sa Moskvom treba razgovarati oštro, za razliku od republikanca Fransoa Fijona koji se zalagao za ukidanje sankcija.

    „Makron je sa aspekta Kremlja svakako najlošiji ishod. Francuska elita je podjednako uplašena novom administracijom SAD, baš kao i Rusijom, stoga nema dileme da će Makronovo zalaganje za očuvanje Evropske unije rezultirati politikom zadržavanja sankcija prema Moskvi, kao i nastavak oštre retorike upućene Kremlju“, zaključio je Nikola Jovanović.

    Tagovi:
    institucionalna kriza, predsednički izbori u Francuskoj, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga