23:44 22 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet sa Sputnjikom
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31194
    Pratite nas

    Senat SAD odobrio je nacrt zakona koji pooštrava sankcije protiv Rusije. Nove mere zapele su u Predstavničkom domu, a glas protiv njih već su otvoreno digli u Evropi, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel.

    Posle američke odluke o novim antiruskim sankcijama Moskva je saopštila da više nema osnova za nastavak dijaloga sa Stejt departmentom o obnavljanju rusko-američkih odnosa. O novim merama Kongresa, koje između ostalog predviđaju kraći rok za tržišno finansiranje ruskih banaka pod sankcijama na 14, a naftno-gasnih kompanija na 30 dana, bilo je reči i u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    Šef sektora Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa RAN Konstantina Voronova pitali smo da li je pozadina sankcija zapravo težnja Vašingtona da pod plaštom politike, koristeći Ukrajinu i Krim kao izgovor, progura vlastite ekonomske interese.

    Voronov podseća da su sankcije protiv Rusije zapravo uvedene zbog unutrašnjih političkih razloga. Sankcije su obuhvatile mnogo toga, a osim direktno političkih i strateških posledica, pod njihovim udarom je i energetika, važna iz više razloga, kaže Voronov.

    „Ruski eksperti su jednoglasni da je dalekosežni cilj Vašingtona da sankcijama ograniči mogućnosti ruskog izvoza u Evropu i da se ’vrata‘ između Rusije i Evrope u potpunosti ne otvore. Ako govorimo isključivo o energetici, setimo se američkog tečnog gasa. Oni ne mogu da polože cevi po dnu okeana do Evrope kako bi napravili gasovod i zbog toga će zavrtati ruke svojim evroatlantskim partnerima kako bi se energetsko pitanje konačno rešilo. I ne samo pitanje energetike, već i ekonomije, politike i privrede“, kaže Voronov.

    Stručnjak za energetiku Jelica Putniković podseća da su svi američki kongresmeni zapravo produžena ruka nekog biznisa i to nije tajna. U pozadini izbora za Kongres uvek stoji neki finansijer kome se političar kada dođe na vlast odužuje. Najbolje je ulagati, odnosno lobirati kada je u pitanju energetika, jer je tu u igri najviše novca, kaže Putnikovićeva.

    „U ovom slučaju Amerika lobira za izvoz svojih energenata. Oni su prošle godine posle četiri decenije odobrili da se izvozi sirova nafta. Čim je došao na vlast, Tramp je promenio odluku koju je doneo Obama da se ne gradi naftovod od Kanade, preko Amerike, do Meksičkog zaliva i odobrio je istraživanja i eksploataciju sirove nafte. Pored toga oni se zalažu za izvoz prirodnog gasa, koji sve više proizvode iz škriljaca, tehnologijom koju zaštitnici životne sredine ocenjuju lošom. Nemaju obzira. Jednostavno, žele da pobede i da dominiraju“, kaže Jelica Putniković.

    Upitan da li su predložene mere način borbe protiv konkurenata Sjedinjenih Država u isporuci gasa i nafte iz škriljaca u Evropu, Konstantin Voronov kaže da Evropa, konkretno nemačka kancelarka Angela Merkel, shvata da nije lako bez ruskog gasa. Evropskim državama je u ovom trenutku teško da diversifikuju isporuke, jer im je realno gledano svima Rusija definitivno potrebna, kaže stručnjak iz Moskve.

    „Merkelova se vrlo jasno i čvrsto zalagala da priču sa ’Severnim tokom 2‘ istera do kraja. Ona je otvoreno rekla da to nije problem Brisela, nego samog Berlina i da se na Nemačku neće odnositi čuveni ’Treći energetski paket‘. ’Severni tok 2‘ i njegova dva kraka govore o dugoročnoj perspektivi isporuka ruskog gasa u Nemačku. Ta zemlja, ali i ostatak Evrope teže ’zelenoj energetici‘, odnosno ekološki prihvatljivijim varijantama. Nemačka želi da do polovine veka prestane da koristi svoje nuklearke. A čime će ih zameniti? Osim vetra i drugih obnovljivih izvora energije, varijanta koja za sad i dalje najviše odgovara ekološkim standardima je gas“, objašnjava Voronov.

    Podsetimo, američke sankcije između ostalog predviđaju kazne za kompanije koje ulažu u projekat „Severni tok 2“. Postavlja se pitanje šta će se desiti sa snabdevanjem gasom u Evropi, ako Nemačka ipak izađe u susret američkim partnerima. Ne treba zaboraviti da Angelu Merkel čekaju izbori, ona neće smeti to da dozvoli, kaže docent Srđan Perišić sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.

    „Ako bi SAD uspele da to blokiraju, to znači da su blokirale politiku Angele Merkel, politiku Nemačke i ostalih zemalja koji čekaju izgradnju ’Severnog toka 2‘, ali ne zaboravimo da u Evropi postoje zemlje koje se raduju takvim američkim sankcijama. To su Poljska, sve tri Baltičke zemlje, pa čak se i Slovačka priključila, zahtevajući da se obustavi ’Severni tok 2‘, jer time Rusija ne samo da se ekonomski razvija, već, kako smatraju, sprečava razvoj svih zemalja kroz koje sada polaze gasni koridori preko Ukrajine. Dakle, to su sve zemlje koje su pod kontrolom Vašingtona“, podseća Perišić.

    Sputnjik intervju
    © Sputnik / Sputnjik

    I lideri zemalja Evropske unije mogli bi na samitu koji će biti održan danas i sutra da usvoje odluku o produženju antiruskih sankcija. Predlog bi, navode agencije, trebalo da iznesu francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, a najava je stigla od neimenovanog visokog zvaničnika EU.

    On je dodao da se očekuje da će Merkelova i Makron razgovarati sa ostalim liderima o implementaciji Minskog sporazuma, ali i da postoje zemlje unutar EU koje se protive takvoj odluci. Pojedine zemlje smatraju da se produženje sankcija Rusiji radi po automatizmu, iako to ne bi trebalo da bude tako.

     

    Tagovi:
    svet sa sputnjikom, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga