20:24 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet sa Sputnjikom
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1265
    Pratite nas

    Odbijanje Hrvatske da prizna odluku arbitraže oko Piranskog zaliva flagrantno je kršenje međunarodnog prava. Slovenija će se zbog toga žaliti Evropskom sudu u Luksemburgu, a druga mogućnost je blokada Hrvatske prilikom pristupanja Šengenskom sporazumu, kaže slovenački ambasador u Srbiji Vladimir Gasparič.

    Kako će Slovenija postupiti posle arbitražne odluke o Piranskom zalivu? EU se postavlja neutralno, dok Hrvatska ne priznaje odluku arbitražnog suda. Zašto je smenjen slovenački načelnik Generalštaba? Šta je hteo slovenački predsednik Borut Pahor izjavom o Kosovu. U čemu je tajna odličnih odnosa Ljubljane i Moskve?

    O ovim pitanjima u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorio je slovenački ambasador u Srbiji Vladimir Gasparič.

    To što Hrvatska odbija odluku arbitraže znači flagrantno kršenje međunarodnog prava, kaže Gasparič. Pristanak na arbitražu bio je jedan od uslova ulaska Hrvatske u EU. Međutim, po ulasku u Uniju Hrvatska je odbila arbitražu. Nakon toga Hrvatska je odbila odluku arbitraže.

    Neutralan stav EU je objavljen tak posle deset dana, jer u Evropskoj komisiji nisu mogli da se saglase ko će dati izjavu. Na kraju, to je učinio potpredsednik Komisije Frans Timermans.

    „Problem je u tome što Hrvatska uporno tvrdi da arbitraža za nju ne postoji. Prema tome, izgleda da taj stav EU neće biti dovoljan. Biće potreban neki naredni korak“, kaže Gasparič.

    Tačno je da je slovenački član arbitražnog suda bio u dosluhu sa slovenačkom vladom, što je, kako glasi stav Hrvatske, kompromitovalo postupak. Međutim, arbitraža je utvrdila, a EK kasnije potvrdila, da incident nije imao težinu da zaustavi arbitražu.

    S obzirom da Hrvatska odbija da prizna odluku arbitraže, Slovenija upozorava evropske činovnike na, kako Gasparič kaže, tešku eroziju evropskog pravnog poretka.

    „Na to stalno upozoravamo. Vrlo smo jasno rekli Junkeru, Tusku i svim ostalim činovnicima da je to što se sada dešava apsolutno neprihvatljivo i da je neprihvatljiv mlak odnos EU po tom pitanju. Dakle, nema akcije, ima ono zvanično, da, mi podržavamo da treba poštovati međunarodne presude, ali kada dođe do implementacije, nema akcije“, kaže slovenački ambasador.

    Kao naredni korak, ambasador Gasparič najavljuje tužbu protiv Hrvatske Evropskom sudu u Luksemburgu, zbog nepoštovanja pravnog poretka među zemljama članicama EU. Kao drugu opciju Gasparič navodi, kako kaže, blokadu.

    „Hrvatska se nada da uđe u Šengen. Mislim da to nećemo dozvoliti. Prema našem mišljenju, zemlje koje ne poštuju međunarodno pravo ne mogu da uđu u Šengen, a drugo, Šengen znači čuvanje granica. Mislim da Hrvatska ne zna koje su joj granice. Ne zna koja je granica na moru, ne zna koja je granica na Dunavu, ona ima namerno otvoreno pitanje granica sa svima osim sa Mađarskom. Pa kako će ona da uđe u Šengen!“, pita se Gasparič.

    Slovenački premijer Miro Cerar smenio je načelnika slovenačkog Generalštaba, generala Andreja Ostermana, zbog navodne nepripremljenosti 72. brigade slovenačke vojske.

    Prvi put jedna slovenačka brigada dobila je negativnu ocenu NATO-a, kaže Gasparič. Jedinica nije ispunila dva kriterijuma za ocenjivanje, što ambasador ocenjuje kao skandalozno.

    Slovenija ima problema sa finansiranjem vojske od početka finansijske krize, kada je vojni budžet značajno skresan. Međutim, kada je kriza prošla, budžet nije povećan. U Sloveniji se danas ne isplati biti profesionalni vojnik, ali uskoro će biti usvojen zakon koji će omogućiti povećanje vojničkih plata.

    Izjava slovenačkog predsednika da će Slovenija raditi na tome da obezbedi priznanje Kosova kod članica EU koje to još nisu učinile izazvala je buru u srpskoj javnosti i politici. Na ovu izjavu reagovala je i srpska premijerka Ana Brnabić, koja je nedavno boravila u Sloveniji na zajedničkoj sednici dveju vlada.

    Slovenački predsednik ne određuje spoljnu politiku Slovenije, napominje Gasparič.

    „On je, u neku ruku, saučesnik, on ima udeo u tome. Ali glavni igrači su Parlament, Vlada i Ministarstvo inostranih poslova. I tu se ama baš ništa ne menja u vezi odnosa sa Srbijom, koji su na svakom nivou procenjeni kao odlični“, kaže Gasparič.

    Odnosi između Slovenije i Rusije mogu se uzeti za primer odnosa između jedne članice EU i Rusije. Ekonomija nije jedini odgovor na tajnu dobrih slovenačko — ruskih odnosa.

    Mnoge slovenačke firme imaju investicije u Rusiji, naglašava Gasparič, a sa ruske strane veoma često zvaničnici dolaze na Vršič u kapelicu gde su sahranjeni ruski vojnici poginuli u oba svetska rata. Iako su Slovenci prozapadno orijentisani, u Sloveniji nema rusofobije, kaže Gasparič.

    Tagovi:
    Na nišanu Miroslava Lazanskog, Piranski zaliv, Slovenija, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga