21:15 10 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Svet sa Sputnjikom
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5475
    Pratite nas

    Sve je duži spisak pitanja oko kojih sevaju varnice na liniji Vašingtona i Berlina, od gasovoda Severni tok 2, preko odnosa prema Kini do nedavno najavljenog povlačenja dela američkog vojnog kontingenta u Nemačkoj. Po pitanju Kosmeta, međutim, SAD i Nemačka se razlikuju samo u nijansama viđenja rešenja i oko toga ko će voditi glavnu reč u pregovorima.

    Postoji sukob uticaja Berlina i Vašingtona na Prištinu, pri čemu nemački nije sasvim transparentan dok je američki jasan kao dan, smatra Jovan Kovačić, član Izvršnog komiteta Trilateralne Komisije. Uz ocenu da se SAD i Nemačka po ovom pitanju ponašaju "kao ovnovi na brvnu“, Kovačić ističe da zasad Amerikanci imaju prevagu.

    „Ako sve bude išlo kako su zamislili učiniće isto što su svojevremeno uradili u Dejtonu. A pozvaće i saveznike iz Evrope , ma koliko klimavi bili, da sednu za sto. Ali to će svakako biti drugi krug sedenja za stolom, za prvim će biti oni koji ručaju“, slikovito objašnjava Kovačić gostujući u emisiji Sputnjika.

    SAD I Nemačka prevlače konopac oko Kosova 

    Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika „Politike“ iz Nemačke Miroslava Stojanovića, cela igra oko rešenja za Kosovo je u nijansama viđenja dijaloga koje imaju Berlin i Vašington. Kosovo je njihovo zajedničko čedo i suštinski i jedni i drugi idu ka tome da ono bude priznato kao punopravna članica UN, ali dok Nemci smatraju da je sve zavšreno, Amerikanci su ponudili mogućnost da se ipak o nečemu razgovara, što otvara mali prostor za Beograd.

    „U toku je prevlačenje konopca. Nemci su bili svesni da je bivša Evropska komisija malokrvna, isforsirali su Lajčaka, iza koga je snažno stala Nemačka. Trka je sa Amerikancima na tom prostoru. Specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel je oslobodio sebi prostor, jer nema više obaveza ni kao ambassador u Nemačkoj, ni kao koordinator američkih tajnih službi. Verujem da će oni brzo nastupati a posle izbora u Srbiji žešćim tempom. Ali ne zna se koliko će to biti moguće pošto se Amerika sada zabavila sopstvenim nevoljama i više nema potisnu snagu da diktira čak ni na ovom prostoru nešto tako brzo jer je samo nekoliko meseci do američkih izbora“, ocenjuje Stojanović.

    U takvoj situaciji za Srbiju je najvažnije, kaže politikolog Aleksandar Pavić, da zna šta hoće, jer više ne postoji monolitni Zapad koji nešto može da joj nameće kad je reč o njenim vitalnim nacionalnim interesima.

    „Niti mogu da nas bombarduju, niti mogu da nam uvedu sankcije. Grenel je pak više puta jasno demantovao da postoji neki rok, ili neki plan za razgraničenje i podelu. Jeste da je Tramp alergičan na klintonističko nasleđe pa bi voleo da Ameriku odlepi od toga i da, ako može, pobere neke lovorike, ali malo je vremena ostalo do izbora. S druge strane, ni u Prištini ne mogu da postignu unutrašnji konsenzus oko rešenja, jedino se slažu da Srbija treba da prizna Kosovo. Ali ako nam ne daju čak ni mrvicu, a pritom nema nekog da ih natera da nam tu mrvicu uopšte daju, teško da možemo da pristanemo na tako nešto“, naglašava Pavić.

    Trampova odmazda prema Merkelovoj

    Analizirajući sve duži spisak neslaganja između SAD i Nemačke, Stojanović ocenjuje da je najava američkog predsednika Donalda Trampa da će povući 9500 američkih vojnika iz Nemačke, ili trećinu kontingenta, samo dokaz koliko su odnosi dve zemlje dovedeni u krizu i da, štaviše, nisu nikad bili gori. S druge strane, u Nemačkoj postoji latentni otpor prema prisustvu tolikog broja američkih vojnika na njenom tlu, što doživljavaju kao neku okupacionu silu.

    “Nemačka kancelarka Angela Merkel je odavno konstatovala da postoje suštinske razlike između Nemačke i SAD zbog pomeranja fokusa američke spoljne politike gde Evropa više nije centralna, a dosta racionalno je pretpostavila da čak i kad bi Tramp izgubio izbore odnosi dve zemlje se ne bi vratile u pređašnje stanje”, objašnjava Miroslav Stojanović.

    On u tom svetlu tumači i najavu povlačenja dela američkog kontingenta iz Nemačke, koju neki vide kao neku vrstu Trampove odmazde prema Merkelovoj zbog protivljenja da odustane od Severnog toka 2. Međutim, napominje naš sagovornik, još nije izvesno da će se povlačenje trupa i dogoditi, jer ima otpora u samoj Americi. Grupa republikanskih kongresmena je čak pisala predsedniku Trampu pozivajući ga da odustane od te namere.

    U Nemačkoj dotle jedni aplaudiraju Trampu, a drugi strepe jer, podseća Stojanović, 35.000 američkih vojnika koliko ih sada ima su i ekonomski činilac: za njih, pored 17.000 američkih civila, radi veliki broj nemačkih firmi i 12.000 - 13.000 civila.

    Zašto bi iko stao u američki stroj

    Aleksandar Pavić takođe naglašava da odluka o povlačnju dela američkog kontingenta iz Nemačke nije konačna i da ju je Tramp samo lansirao kao ideju. 

    “Deo republikanskih kongresmena je pisao Trampu, demokrate će biti uglavnom protiv, još ako je tačno da je i ministar odbrane Mark Esper protiv toga, pitanje je da li će Tramp hteti da se sukobljava s njima nekoliko meseci pre izbora”, kaže Pavić, uz ocenu da se u Americi “bukvalno vodi tihi građanski rat, i na relaciji demokrate i republikanci, i na relaciji globalisti i antiglobalisti”. 

    Taj unutrašnji rat, ali i sukobi koje je Tramp otvorio na više frontova, slabi i meku moć Amerike što ima i dobru stranu jer je, ističe naš sagovornik, prošlo vreme kad su se oni pitali za sve i kad su mogli da nameću svoj diktat.

    “Zašto bi sada ako je Tramp rešio de fakto da zarati skoro sa celim svetom, neko stao u taj stroj. Pogotovu u trenutku kad svetska privreda može da padne u ozbiljnu depresiju”, pita Pavić.

    On zaključuje da je Amerika “trajno destabilizovana i da ne može nikad da se vrati na ono što je bila”, te da takva situacija upućuje evroazijski prostor na dublju saradnju. 

    Tagovi:
    Severni tok 2, Merkel, Tramp, dijalog, Kosovo, nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga