04:54 25 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Tehnogram
    Preuzmite kraći link
    Piše
    12493
    Pratite nas

    Studentski tim „Beoavia“ sa Mašinskog fakulteta u Beogradu vinuo je u nebo svoje projekte bespilotnih letelica i raketa i osvojio prestižna svetska takmičenja u konkurenciji evropskih univerziteta.

    Dron i bespilotna letelica u Srbiji su postali opštepoznati termini nakon incidenta na utakmici Srbija-Albanija 2014. godine. Iako su se dronovi prevashodno primenjivali u vojnoj industriji, danas su gotovo neizbežna pomoć u gašenju požara, snimanju nepristupačnih područja ili geodeziji.

    Naši dronovi čuvaju naše nebo

    Da nije dogovorena nabavka letelica MiG-29M2 i helikoptera X-145, MI-17 i MI-35M, Srbija bi u skorijoj budućnosti morala da plaća godišnje tarife zemljama iz okruženja da joj čuvaju nebo tzv. „Er polising“. Zbog nedostatka avijacije danas nebo Severne Makedonije čuvaju grčki lovci, nebo Albanije italijanski i grčki, dok su za vazdušni prostor Crne Gore zadužena dva lovca tipa F-16 iz Grčke i dva aviona tipa „Eurofajter“ italijanske vojske. Stara poslovica kaže čije su ovce, toga je i livada, a u modernom svetu vazduhoplovstva, kontrola neba je osnova za odbranu teritorije, pa se po analogiji može zaključiti kakva je suverenost zemalja koje nemaju sopstvenu modernu avijaciju.

    Procenjuje se da će vrednost tržišta na kojima će dronovi biti upotrebljivi u narednih pet godina porasti na preko 100 milijardi dolara. O temi ulaganja u avijaciju, bespilotnim letelicama i inovacijama na domaćem tržištu u emisiji „Tehnogram“ govore Petar Vojinović, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala „Tango siks“ i Mladen Kličković, koordinator tima „Beoavia“.

    Domaća pamet, svetski uspesi

    Avijacija brzo uči na greškama i primenjuje najnoviju tehnologiju. To polje stalnih inovacija privlači buduće inžinjere i otvara im vrata da svoje znanje prikažu i na svetskim takmičenjima. Korisno je kad se kupi nečija tehnologija u vazduhoplovstvu, ali najbolji put je ako se projekti mogu razviti uz osposobljeni domaći kadar. Transfer tehnologije zahteva osposobljavanje inžinjera da rade na sofisticiranim tehnologijama iz inostranstva, što iziskuje troškove u edukaciji, ali se svaki investiran dinar u budućnosti vraća deset puta više.

    Prema rečima Petra Vojinovića, glavnog i odgovornog urednika portala „Tango siks“, vrlo je bitno da budući vazduhoplovni inžinjeri, gde god da se zaposle, imaju u svojoj biografiji pored formalnog obrazovanja stalnu inicijativu ka usavršavanju i sticanju novih veština.

    „Nalazimo se u veoma interesantnom dobu, kada naša država dosta ulaže u modernizovanje avijacije i sada u Srbiji imamo više projekata razvoja dronova i sličnih letelica nego klasičnih aviona. Mi smo razvijali jednu domaću bespilotnu letelicu — ’Pegaz‘, koja je po gabaritima nešto najveće što je poletelo u Srbiji. Međutim, presečeno je da kupimo identičnu kinesku CH-92A“, kaže Petar Vojinović.

    Ulaganje u nove tehnologije u vojsci privlači mlade ljude i buduće inžinjere, što potvrđuje činjenica da je vazduhoplovni smer na Mašinskom fakultetu u Beogradu upisao najveći broj studenata u skorije vreme. Projekat razvoja bespilotnih letelica, poput tima „Beoavia“, zahteva interdisciplinarni pristup i povezivanje više fakulteta u jedan tim, kao i saradnju sa privatnim sektorom, kako bi se podržali najbolji domaći inžinjeri i zadržali u industriji. Teško je napraviti nepobedivog „supermena“ na nebu, ali ukoliko naši inžinjeri nastave da sa postojećim resursima osvajaju svetska takmičenja, možda ni to neće biti nemoguća misija.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga