22:35 06 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Tehnogram
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 116
    Pratite nas

    „Dobre odluke dolaze kao posledica iskustva, a iskustvo dolazi kao posledica loših odluka.“ Za izreku o nepisanom pravilu uspeha odgovoran je Mark Tven. Zvuči prosto. Međutim, nekada se najteže sprovode u delo stvari koje nam se čine jednostavnim.

    Kulturni obrazac područja balkanskih zemalja zasniva se na „gubljenju časti“ i osećaju sramote nakon neuspeha iz prvog pokušaja. Faktor sramote sputava mnoge da se oprobaju u sopstvenoj kreativnosti i pokušaju da naprave mali korak ka velikim otkrićima. Tim malim korakom nastaju „disruptivne inovacije“, one koje menjaju način razmišljanja iz korena i remete poredak na tržištu.

    Za svaki posao je potrebno strpljenje i ona čuvena, ako ste godinu dana spremni da nemate ništa od toga što radite, sem velikog rada i ličnog entuzijazma, onda ima nade za taj posao. U procesu učenja najvažnije je zavoleti put kojim se ide, te sitne, gotovo usputne stvari koje nas svakodnevno ohrabruju da budemo bolji.

    Znanje ili zvanje

    Mnogi fakulteti reklamiraju se obećanjem da će studenti koji završe određene smerove imati siguran i visoko plaćen posao. Sem što je netačno, naivno je misliti da će svi uspeti da nađu dobro plaćen posao, isto tako bi trebalo napomenuti da će samo oni najbolji koji žele više, „sutra“ biti sposobni da na tržištu nađu posao.

    Novac je samo prednost posla kojim se bavite, ne bi trebalo da bude najveća motivacija da bi se upisao određeni fakultet za one koji su svesni svojih kvaliteta i sposobnosti koje mogu da ponude. Samoinicijativni napredak i istraživanje u više srodnih oblasti odrediće ko će biti bolji kandidat, dok je diploma važna ulaznica u „ring“.

    Po obrazovanje je poguban sistem u kome se mladi motivišu isključivo novcem i brzom finansijskom materijalizacijom u nekoj oblasti. Polazna tačka marketinga te vrste je da se privuku mladi koji razmišljaju isključivo o materijalnoj situaciji, ne znajući da se tržišni principi menjaju i da se danas cenjen posao, kroz četiri ili pet godina može teško naći. 

    Zato je princip funkcionalnog znanja i povezivanja iz više oblasti ključan.

    „Fah-idioti“ koji su dobri u jednoj delatnosti, teško će doći i do drugog kruga selekcije na poslu, a kamoli do sopstvenih inovacija, jer se danas traže ljudi koji povezuju znanje iz više oblasti na svom radnom mestu. To je kao kada se bira između zvanja ili znanja. Ako se kultura posedovanja diplome i „ekonomije zvanja“ ne promeni u kulturu funkcije diplome, a to podrazumeva obavezu sticanja veština i nakon osnovnih studija, onda ne možemo da očekujemo iskorak naše zemlje na globalnom tržištu znanja.

    Jedan odsto truda više svakog dana kroz deset godina pravi bogatstvo

    Ako je nešto „demokratizovano“ u svetu interneta, onda je to znanje. Lepo je završiti elitne univerzitete i škole sa velikim imenom i tradicijom od preko osam vekova, ali nikako nije i ključno za uspeh. Inspirativna je priča Juliusa Jega, Kenijca koji je uz pomoć Jutjuba naučio da baca koplje.

    Mnogi će reći, pa svi smo naučili da nešto radimo uz pomoć interneta, i to je istina, ali retko ko od nas postane svetski šampion u tome što nauči. Juliusu je to pošlo za rukom, a teško da se slučajno postaje svetski šampion. Potreban je veliki trud, ali kad se rade prave stvari uz malo interneta i dosta želje — čuda su moguća.

    Ništa manji uspeh nije napraviti kompaniju koja iz Srbije posluje na globalnom tržištu i tehnološki je rame uz rame sa svetskim gigantima.

    Kada takvih kompanija bude na stotine iz Srbije, tada ćemo znati da smo postali ekonomija znanja, resursa za koji nisu potrebni izgovori, već žrtva današnjih jedan odsto za sutrašnje bogatstvo. Samo da ublaži „sramota početničke greške“ i da umesto osećaja stida kada nešto ne uspemo, imamo na umu Beketovu: „Pokušaj ponovo — pogreši, ali pogreši na bolje i nauči više.“

    O temi uloge tehnologije u obrazovanju, učenju i kreiranju poslovnih ideja u emisiji „Tehnogram“ govori Igor Lazarević, menadžment konsultant.

    Pročitajte još:

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga