07:06 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    10553
    Pratite nas

    Nakon Mađarske i Poljske, Hrvatska je još jedna članica Evropske unije koja je zabrazdila u radikalnu desnicu, piše američki „Hafington post“, uz opasku da se o tome malo priča, ali da je ono što se događa u toj državi uznemirujuće iz demokratske i evropske perspektive.

    Nova hrvatska vlada bliska je Opusu dei, jednoj od najuticanijih organizacija u krilu Rimokaltoličke crkve, a u njoj ima ministara sklonih revizionizmu i fundamentalizmu.

    Nakon izbora koji su doneli izjednačeni rezultat leve i desne opcije i dužih postizbornih pregovora, desnica je ušla u koaliciju sa nezavisnom listom Most, konstatuje američki „Hafinton post“ i dodaje da je to „zgodno ime“, ali i da se ta „mlada stranačka formacija“ pokušala predstaviti kao opcija bliža centru, ali da je bliska radikalno verskom miljeu.

    O novom ministru kulture (Zlatku Hasanbegoviću) puno se priča.

    Dolazi iz glavne desne stranke, ali savršeno spaja ovu radikalnu koaliciju. On je mladi istoričar sklon revizionizmu.

    Hrvatska vojska
    © AFP 2020 / HRVOJE POLAN

    Za njega je istorija Drugog svetskog rata „hipoteza“ koju su diktirali pobednici. On sam je skloniji poraženoj strani, navodi „Hafington post“, prenosi hrvatski portal „Indeks“.

    Već neko vreme, ukazuje se, u medijima se vrti njegova slika u ustaškoj uniformi.

    Reč je o pronacističkoj stranci koja je vodila genocidnu politiku uperenu protiv Jevreja, Srba i Roma.

    S obzirom na svoje godine, on u tome nije učestvovao, ali je ipak bio član neoustaške grupacije.

    Njegova slika u ustaškoj uniformi, koja je sada predmet polemike, izašla je devedesetih godina u jednom ekstremno desnom časopisu.

    Prvo je to negirao, da bi se kasnije pozivao na grehe iz mladosti. „Nije uverljiv“, konstatuje „Hafinton post“.

    Kao naučnik je veoma posvećeno pisao o jednom aspektu ustaškog projekta.

    Kolinda Grabar Kitarović otkrila spomen-bistu Franji Tuđmanu na Pantovčaku
    © Tanjug / HINA / DARIO GRZELJ

    Ideja je bila da se udruže muslimani i pronacistički katolici protiv zajedničkih neprijatelja.

    Izjavio je i da su oni koji govore o islamofašizmu deo moćnog jevrejskog lobija čiji je cilj da našteti percepciji koja postoji o muslimanima.

    „Precizirajmo da je novi ministar bošnjački musliman, što ga ne sprečava da ima zajedničke opsesije s radikalnim katolicima. Na primer, protivljenje homoseksualnom braku. Pre tri godine, udruženje ’U ime obitelji‘, potpomognuto crkvom, organizovalo je referendum kako bi se brak ustavno definisao kao isključivo muško-ženska zajednica“, piše „Hafington post“.

    SDP je tada uzvratio donošenjem Zakona o životnom partnerstvu, što je ekvivalent PaCS-a (francuski zakon tog tipa koji je postojao do pravog otvaranja braka svima, 2013). Taj je zakon danas neupitno ugrožen zbog nove vlade koja bi takođe mogla dovesti u pitanje pravo na pobačaj i umešati se u slobodu medija.

    Novi premijer podržava svog ministra kulture. Njegov savetnik za međunarodne odnose je takođe član Opusa dei i baš kao i ministar kulture, vodio je kampanju protiv homoseksualnog braka.

    „Najluđa“ stvar u čitavoj priči, piše „Hafington post“, put je samog premijera (Tihomira Oreškovića) koji je, kako se navodi, izronio niotkuda.

    Službeno ne pripada nijednoj stranci, nije bio na izborima. Jedva govori hrvatski, sa snažnim kanadskim naglaskom. Dolazi iz kanadske dijaspore, prethodno je bio vezan za farmaceutsku industriju.

    Potpuno neočekivano, taj prividno neutralni čovek, katolički orijentisan, postao je premijer. „Makar na papiru“, konstatuje „Hafington post“.

    „Stvarni šef te čudne koalicije zapravo je Tomislav Karamarko. Nepopularan i radikalan, podržava ministra kulture, svog štićenika. Slavi što je vlada napokon sastavljena od onih ’koji znaju da se prekrste‘“, piše američki portal.

    To je terminologija koja se u doba ustaštva koristila za stigmatiziranje konvertita (pravoslavaca ili Jevreja) koji su emigrirali da bi izbegli zlu kob.

    Iako građani nisu glasali za ovakvu opciju, ova bi članica EU mogla zakoračiti unazad, navodi „Hafington post“, prenosi „Indeks“.

    Tagovi:
    Most, ekstremizam, desnica, vlada, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga