22:50 24 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    6634
    Pratite nas

    Za razliku od Hrvatske, koja je za ratne zločine procesuirala 3.600 ljudi, među kojima je 108 pripadnika njenih oružanih snaga dok su ostalo Srbi, Hrvatima sporni „mali Hag“ iz Srbije procesuirao je najviše osumnjičenih za zločine u Istočnoj Slavoniji, njih 150. U 95 odsto slučajeva reč je o Srbima.

    Hrvatska je ispunila obećanje, na sastanku radne grupe Evropske unije nije dala saglasnost da Srbija otvori Poglavlje 23, uz obrazloženje njihove predstavnice da „nije imala instrukcije“. Prethodno je prvi potpredsednik hrvatske Vlade i lider HDZ-a Tomislav Karamarko obećao Srbiji podršku Zagreba na putu ka EU ako povuče zakon o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, rekavši da naša zemlja „ne može da glumi mali Hag u ovom delu Evrope“.

    Sudeći po zakonu o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine počinjene na prostoru bivše zajedničke države, Karamarko je u pravu, Srbija jeste mali Hag, ali kada govorimo o realizovanim predmetima i optuženima, stvari stoje drugačije. Sporno Tužilaštvo za ratne zločine zapravo je naslednik Vojnog tužilaštva, osnovanog u junu 2003. godine kako bi procesuiralo odgovorne za krivična dela izvršena na teritoriji bivše SFRJ, bez obzira na državljanstvo, versku, nacionalnu i rasnu pripadnost.

    Rad Tužilaštva zasnovan je na međunarodnim pravnim aktima. Direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac kaže da je zahtev za ukidanje suda koji dolazi iz Hrvatske licemeran. Tužilaštvo je procesuiralo najviše osumnjičenih za ratne zločine u Istočnoj Slavoniji, njih 150, bilo je 80 optužbi, doneto je i 20 presuda, ali treba naglasiti da je reč o Srbima, u 95 odsto slučajeva, samo u slučaju „Ovčara“ osuđeno je nekoliko desetina ljudi, kaže Štrbac.

    „Sud je optužio samo jednog Hrvata, Tihomira Purdu, zbog zločina počinjenih u Vukovaru 1991. po optužnici Vojnog suda. Ni on ni Ilija Jurišić iz BiH u Srbiji nisu dočekali okončanje predmeta. Ipak, jedna pravosnažna presuda protiv Purde postoji, ali je istovremeno tekla i druga istraga. Kao i Jurišić izručen je domaćem tužilaštvu“, kaže Štrbac.

    U jednom predmetu preuzetom od Vojnog suda ima čak 45 optuženih iz Hrvatske. Optužnica je konačno dostavljena Hrvatskoj 2011. godine. Vladimir Šeks, Branimir Glavaš, Tomislav Merčep i Ivan Vekić nisu se zabrinuli, štitio ih je pomenuti zakon. Predmet je i dalje otvoren. Prema podacima „Veritasa“, Hrvatska je za ratne zločine procesuirala oko 3.600 ljudi, a samo 108 među njima su pripadnici oružanih snaga te zemlje, ostalo su Srbi.Ovu istragu zakočio je „Zakon o ništetnosti određenih pravnih akata pravosudnih tijela bivše JNA, bivše SFRJ i Republike Srbije“. Njime je Hrvatska zaštitila svoje ratnike. Bivši predsednik Ivo Josipović najavio da će tražiti procenu ustavnosti zakona, vlada ga je podržala, ali to se nije dogodilo. Pred odlazak sa funkcije predsednik Josipović je povukao zahtev.

    Trenutno je u aktivnim predmetima 1.577 ljudi koje Hrvatska procesuira za ratne zločine, među njima je oko 70 pripadnika hrvatskih oružanih snaga, ostali su srpske nacionalnosti. Većini se sudi u odsustvu, po poternicama je širom sveta uhapšeno 154 ljudi, izručeno 51, a 19 oslobođeno. O ažurnosti hrvatskog pravosuđa govori činjenica da je samo jedan osuđeni za zločin u „Oluji“, kaže Štrbac.

    Operacija Oluja
    © AP Photo / STATON WINTER
    Operacija "Oluja"

    „Ove brojke jasno govore. Kada bi sudovi Hrvatske i BiH radili kao naše Tužilaštvo, ta nadležnost nam ne bi bila potrebna. Pošto svi izbegavaju da procesuiraju svoje, neophodno je da Tužilaštvo i dalje postoji, uostalom, njegov rad usklađen je sa Ženevskim konvencijama. Od ove nadležnosti Srbija ne sme da odustane, to je opomena da će ipak nekada neko odgovarati za zločine nad Srbima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu“, kaže Štrbac za Sputnjik.

    I predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava „Jukom“ Milan Antonijević kaže da tvrdnja o malom Hagu ne stoji, jer je Tužilaštvo dosad obradilo mali broj predmeta. On je optimista kada su u pitanju dalji pregovori o pristupanju EU.

    „Ne verujem da ove odredbe mogu predstavljati preveliku prepreku u evrointegracijama Srbije. Verujem da će i Srbija morati da napravi određene izmene i da dovede do toga da niko ko je učinio ratne zločine ne bude amnestiran, da u tim slučajevima za vođenje postupka nije nadležna ona, već neka od država bivše SFRJ“, kaže Antonijević za Sputnjik.

    On podseća da Hrvatska godinama ističe svoj stav o Tužilaštvu i žali što Srbija nema adekvatan odgovor. Ministarstvo pravde mora jasno da zauzme stav i da, ukoliko želi da na njemu ostane, pojasni šta su namere, kaže Antonijević.

    „Kao rešenje se nameće donošenje bilateralnog sporazuma koji bi utvrdio jasnu nadležnost tužilaštva obeju zemalja i na taj način razrešio ovu dilemu. Postoji i obaveza Hrvatske da istražuje zločine koji su činjeni nad državljanima Srbije, verujem da na tome treba insistirati u daljem procesu pregovora sa EU“, zaključuje Antonijević.

    Radna grupa Evropske unije za proširenje nastaviće razgovore o otvaranju Poglavlja 23 sledeće nedelje.

    Slično:

    Haški paradoks: Priznanje tri istine — Bošnjaka, Hrvata i Srba
    „Oluja“ — tamnica Hrvatske i Srbije
    Kovač: Hrvatska ne preti, samo pomaže Srbiji
    Tagovi:
    Sud, Hrvati, optužnica, Srbi, ratni zločini, evrointegracije, Jukom, Veritas, EU, Milan Antonijević, Tomislav Karamarko, Savo Štrbac, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga