14:49 07 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    2162
    Pratite nas

    Nedostatak reformskih planova i bavljenje prošlošću je ono što obeležava izbornu kampanju u Hrvatskoj, pišu listovi na nemačkom jeziku.

    „Ove nedelje Hrvatice i Hrvati ponovno pokušavaju da izaberu vladu koja će ostati na funkciji duže od pola godine, mada bi im draže bilo da im je uspelo pre deset meseci“, navodi „Zidojče cajtung“.

    List nastavlja da „ne manjka problema kojom bi nova vlada trebalo da se pozabavi. Stopa nezaposlenosti iznosi 20 odsto, zemlja je visokozadužena. Međutim, nema nikoga ko bi jasnim programom mogao biračima da ulije nadu“.

    Podsećajući da je na proteklim izborima u novembru 2015 HDZ doduše pobedio, ali da nije uspeo da formira funkcionalnu koaliciju, nemački list napominje da je za to stanje pre svega „kriv tadašnji predsednik HDZ-a i moćni bivši šef tajne službe Tomislav Karamarko“, prenosi „Dojče vele“.

    List dalje piše da činjenica da je Karamarkov HDZ ušao u koaliciju sa Mostom i na premijersku funkciju postavio nestranačkog kandidata Tihomira Oreškovića, nije dovela do reformi i potrebnih odluka, već do svađe: „Na kraju su pali oboje, i vlada i konzervativni stranački predsednik“.

    Za hrvatske birače, međutim, ipak nije sve izgubljeno, dodaje „Zidojče cajtung“.

    Sasvim mala stranka
    © Foto : youtube/artdirector

    „HDZ-u je pošlo za rukom da malo spusti desno-populističke tenzije, koje su u proteklih pola godine podigli Karamarko i pre svega njegov ministar kulture Zlatko Hasanbegović. Sada smenjeni Hasanbegović je u kratkom roku uspeo protiv sebe da okrene liberalne medije, jevrejsku i srpsku manjinu i velike delove kulturnjaka u Hrvatskoj. Novi HDZ-ov kandidat Andrej Plenković je suprotnost tom oštrom tipu političara. U izbornoj kampanji, 46-godišnji Plenković se izvinio za protekle greške HDZ-a i najavio sprovođenje politike centra“, ocenjuje nemački list.

    U poređenju s tim, kako navodi, upadljivi su bili polemički tonovi socijaldemokratskog kandidata Zorana Milanovića.

    „Taj SDP-ovac je za vreme izborne kampanje izgleda pokušavao da vrbuje inače HDZ-ove desno-nacionalne birače. Tako je u razgovoru sa veteranima iz poslednjeg rata ogovarao susedne zemlje Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Osim toga, najavio je da će kočiti ambicije Srbije u vezi sa EU“, piše dalje nemački dnevnik.

    Bečki „Standard“ se dosta osvrće na raspoloženje među biračima u Hrvatskoj, navodeći da su mnogi razočarani Mostom.

    „Most je izgubio moj glas. Sada se Mostovi birači ponovno vraćaju u dva velika tabora“, kaže 27-godišnji Marko S.

    „Zašto bih to opet birao!“, pita Marko koji radi u turističkoj branši i koji će sada glasati za SDP, prenosi „Standard“".

    List opisuje scenu na Trgu bana Jelačića u Zagrebu na kojem je postavljen štand SDP-a i koji posećuju uglavnom stariji građani.

    Mladi volonteri poručuju da je glavna tema o kojoj se razgovara na štandu — kako je „pre sve bilo bolje“.

    Međutim, 65-godišnjoj kuvarici Katici M. (koja ima penziju 200 evra) ta priča o „boljim vremenima“ za vreme komunizma već ide na živce.

    „Šta mi Tito još može pomoći?“, pita ona.

    Trenutno je njena najveća briga preskupi neophodni lek koji košta 35 evra.

    Ipak, ona kaže da će glasati za SDP, kako je to radila čitav život.

    Novinarka austrijskog lista je posetila i štandove HDZ-a u Zagrebu i zaključila da se ni na jednoj brošuri ili drugim izbornim reklamnim materijalima svih stranki ne mogu naći navodi o konkretnim reformskim koracima.

    „Jer, reforme nisu popularne zato što bi morali da se otpuste državni službenici“, piše „Standard„, zaključujući da se mnogi građani Hrvatske „zaista još uvek najradije bave prošlošću (partizani protiv ustaša) i barem mentalno još uvek nisu pristigli u tržišnu ekonomiju“.    

     

    Tagovi:
    izbori u Hrvatskoj, prognoze, mediji, parlamentarni izbori, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga