13:28 24 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3865
    Pratite nas

    Dvogodišnja politička paraliza u kojoj se Makedonija nalazi skoro dve godine posle izbora, mogla bi da se pretvori u noćnu moru zbog uslova koje su ispostavile albanske stranke.

    Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji koji bi trebalo da se održe u nedelju, neočekivano su dobili novi tok i u prvi plan izbacili položaj Albanaca u Makedoniji. U drugi plan potisnula su sva druga pitanja, pa i dva glavna makedonska politička rivala, do sada vladajuću koaliciju Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija — Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo (VMRO—DPMNE), na čelu sa Nikolom Gruevskim i opozicionu Socijaldemokratsku stranku Makedonije (SDSM).

    Zbog ovakvog stanja, dvogodišnja politička paraliza u kojoj se Makedonija nalazi, ima sve preduslove da se posole izbora pretvori u novu — noćnu moru.

    Branko Đorđevski politikolog iz Skoplja slaže se da su izbori u Makedoniji poprimili „miris“ referenduma, pre svega zbog veoma važnih političkih pitanja koje je pokrenula opozicija, a čime je „raširila krila“ Albancima u Makedoniji.

    „Tokom kampanje ispostavilo se da su na stolu krupne političke teme. Sve je počelo izjavom opozicionog lidera Zorana Zaeva da je spreman da raširi upotrebu albanskog jezika u Makedoniji. Albanske stranke shvatile su to kao ideju da se albanski jezik ozvaniči na celoj teritoriji Makedonije. Ako tome dodamo i njegovu izjavu da Ohridski sporazum treba proširiti, jer je ’tesan‘, dolazimo do toga da je potrebna promena Ustava Makedonije!“ navodi Đorđevski, podsećajući da je pre 15 godina posle vojnog konflikta sa Albancima u makedonski Ustav ugrađen Ohridski sporazum.

    „Ovo je odmah u etar političke kampanje ubacilo temu moguće promene Ustava, mogućnost dvojezičnosti, federalizacije države, kantonizacije i svega onoga što je do sada u Makedoniji bilo ispod tepiha“, dodaje naš sagovornik.         

    Đorđevski naglašava da opasnost leži u činjenici da je albanski politički blok u Makedoniji nastupio sa  zahtevima prema budućim koalicionim partnerima, koji su skoncentrisani oko potpune ravnopravnosti albanskog naroda u Makedoniji i službene upotrebe albanskog jezika. To nije sve, dodaje on, i nastavlja:

    „Albanci hoće i proporcijalnu podelu budžeta u zavisnosti od regiona gde žive. To su sve zahtevi koji duboko prodiru u sam koncept makedonske države, iz čega je jasno da će se, kada se izbori budu završili i kad se budu znali rezultati, u igri pravljenja koalicije za novu vladu ispostaviti ovi uslovi na sto makedonskim strankama. Dakle, uslovi koji mogu dovesti do promene makedonskog ustava i karaktera makedonske države“, jasan je Đorđevski.

    Đorđevski ističe da je VMRO—DPMNE takvo uslovljavanje odbacila još u izbornoj kampanji, dok opozicija, odnosno Zaev pokušava da demantuje te svoje proalbanske izjave.

    „Zbog svega ovoga stvarno se može reći da su izbori svojevrstan referendum oko karaktera makedonske države“, kaže sagovornik Sputnjika.     

    Osim toga, on je, siguran i da su ovi izbori prekretnica u odnosu na dosadašnju političku praksu u Makedoniji i stvaranja vladajućih koalicija. Đorđevski podseća da je u Makedoniji od 1992. godine nepisano političko pravilo da pobednička makedonska partija uvek bude u koaliciji sa pobedničkom albanskom partijom, bez obzira na njihova ideološka opredeljenja. Sada, kako on tumači, postoji mogućnost da na ovim izborima vlast ne formira ona makedonska stranka koja bude imala većinu glasova, već ona koja bude pristala na zahteva albanskih stranaka. 

    Inače, Albanci u Makedoniji idu na izbore u dva fronta. Tri stranke: Demokratska unija Albanaca za integraciju (DUI), „Besa“ i Demokratska partija Albanaca (DPK) idu samostalno, dok je drugi deo albanskog političkog tela objedinjen u koaliciju „Albanska alijansa za Makedoniju“.

    Makedonski parlamenta ima 123 poslanika, a da bi neko formirao vladu potrebna mu je većina od 63 poslanika. Albanski telo nema garantovana mesta u parlamentu, jer je u Makedoniji proporcionalni izborni sistem. Makedonija je podeljena na šest izbornih jedinica, i svaka jedinica daje po 20 poslanika. Kolko će Albanci imati poslanika zavisi od toga koliko će osvojiti glasova u Skoplju, Tetovu… Dosadašnja praksa je pokazala da broj albanskih poslanika varira između 25 i 27. U ovoj situaciji, ovaj broj može da makedonskoj partiji koja bude gubitnik na izborima, i osvoji recimo 40 mandata, dâ podršku i omogući formiranje vlade, uz prihvatanje njihovih uslova.

    Zbog takve mogućnosti, naš sagovornik iz Makedonije smatra da bi lako moglo da se desi da se Makedonija u ponedeljak probudi u goroj političkoj situaciji nego što je bila pre izbora.

    Pravo glasa u Makedoniji ima oko dva miliona birača.   

     

    Slično:

    Makedonija neće biti protektorat kao Kosovo i BiH
    Makedonija: Prevremeni parlamentarni izbori 11. decembra
    Makedonija: Demonstranti bojama gađali zgradu Vlade (video)
    #SputnjikIntervju: Makedonija i ceo Balkan su pod „tihom okupacijom Amerike“ (audio)
    Makedonija bi ponovo mogla da „bukne“
    Makedonija: Albanci se poradovali premijeru iz svojih redova
    Tagovi:
    ustav, izbor, Ohridski sporazum, Makedonija, vlada, Albanci, Makedonija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga