01:43 26 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    10686
    Pratite nas

    Ideja slovenačkog predsjednika Boruta Pahora o regionalizaciji EU, koju je u listu „Delo“ razradio bivši slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel, sjajna je poruka šta eventualno Srbiju i Crnu Goru očekuje kada uđu u EU, a ona glasi da u Evropi očigledno postoje različiti razredi država.

    Po pravilu, kad god „vizionari“ iz regiona počnu da bistre visoku politiku i pojave se sa idejama i inicijativama kako bi trebalo dalje da se razvijaju Evropska unija, NATO i srodnim temama — jasno je da se radi isključivo o prenosiocima poruka nekog od većih igrača, pa bilo da se radi o nekoj državi ili strukturi koja dolazi iz srca same Evrope, ili da pak direktiva potiče lično od „najuticajnije države EU“ — Amerike.

    U tom smislu ova inicijativa neodoljivo podsjeća na jednu inicijativu poteklu iz regiona, ovog puta od hrvatske predsjednice Kolinde Grabar Kitarović od prije neku godinu, koja se tada snažno založila za stvaranje vertikale Jadran — Crno more — Baltik radi navodnog jačanja saradnje ovih država na političkom, ekonomskom i bezbjednosnom planu. Iako je gospođa Kitarović tada tvrdila da se radi o „osobno“ njenoj ideji — istu je lično, čak godinu dana prije Kitarovićeve šapnuo novinarima Barak Obama u Varšavi, kada je objašnjavao da Rusija „ne smije preći osovinu koja se proteže od Baltičkog do Jadranskog mora“.

    Dakle, u ovom slučaju Kitarovićeva je kao bivši NATO činovnik samo sprovodila u djelo strategiju koja Istočnu Evropu posmatra kao tampon-zonu između Rusije i država stare Evrope. Zato na povremene inicijative lokalnih političara koje su međunarodnog karaktera uvijek treba obratiti pažnju — jer su one odličan indikator namjera i razmišljanja njihovih sponzora.

    Sada, vratimo se na „slovenačku“ ideju Evrope podijeljene u takozvane megaregije, i zapitajmo se šta nam ona govori i poručuje. Rupel predlaže mogućnost podjele EU na manje jedinice koje bi prema geografskom ili interesnom načelu sastavljale „srodne“ države. Shodno tome, kao jednu od mogućnosti, on navodi kombinaciju sa formiranjem istočne, zapadne, sjeverne, južne i centralne megaregije, kao budućim sastavnim dijelovima današnje EU.

    Politički i privredno najjaču grupu, po toj zamisli, činile bi članice zapadne megaregije — Belgija, Francuska, Holandija, Irska, Luksemburg i Njemačka. Svoju Sloveniju Rupel vidi u centralnoj megaregiji, zajedno sa Austrijom. Na sjeveru bi se udružile skandinavske i baltičke države, a u južnu megaregiju mediteranske članice Kipar, Grčka, Italija, Malta, Portugalija i Španija.

    U tom slučaju, predviđa on, Hrvatska bi, zajedno sa Bugarskom i Rumunijom, činila istočnu megaregiju, dok bi se, kad za to dođe vrijeme, istočnoj megaregiji redom priključivali Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo, Turska i Ukrajina, objašnjava Rupel.

    Ovo razmišljanje zaista je jako indikativno i zanimljivo, i na njega bi trebalo obratiti posebnu pažnju, naročito iz vizure zemalja kao što su Srbija i Crna Gora, koje se zvanično nalaze na „evropskom putu“ i pretenduju da postanu članice EU. Naime, priču o dugom putovanju za Evropu balkanskih država godinama prate obećanja o napretku, visokom standardu, vladavini prava, demokratiji i životu poput onog iz bajke.

    Ova slovenačka inicijativa je sjajna poruka šta eventualno Srbiju i Crnu Goru očekuje kada uđu u EU. A ta poruka glasi da u Evropi očigledno postoje različiti razredi i klubovi država, i da iako su sve zemlje za evropskim stolom načelno jednake — neke su ipak „jednakije“ od drugih.

    A to što se otvoreno vrši diferencijacija na politički i privredno različite grupe zemalja poručuje samo jedno — ne, Mojkovac nikada neće biti na nivou Pariza, niti je to ikada bila namjera ni zamisao evropske ideje! Niti je, poznajući real politiku, logično da neka država teži da je bilo ko sustigne, ili ne daj bože pretekne po moći i uticaju.

    Ono što je očevidno jeste da je plan da regija istočne Evrope, kako je opisana ovom idejom, ostane takozvani meki trbuh i neka vrsta tampon-zone i brane evropskog kontinenta. A činjenica da su Srbija i Crna Gora predviđene u istom paketu sa Ukrajinom i Turskom najbolje govori o svijetloj evropskoj budućnosti koja nas čeka.

    Koliko je važno da se određena država kvalifikuje za određenu „ligu Evrope“ možda ipak ponovo najljepše objašnjava i sam Rupel — navodni inicijator ove ideje. Kako kaže, postoji i druga moguća podjela Evrope, prema kojoj bi ona mogla biti regionalno podijeljena prema okeanima i morima kojima gravitiraju pojedine države.

    U tom slučaju, Rupel upozorava da bi se Slovenija našla u istoj evropskoj grupi sa Hrvatskom, što prema mišljenju Slovenca ne bi nikako bilo poželjno. On je takvo mišljenje pravdao činjenicom da Slovenija sa Hrvatskom ima neriješeno granično pitanje oko granice na moru — pa „samo“ iz tog razloga ne bi bilo poželjno da se Slovenija u ovakvim podjelama petlja sa ostalim republikama bivše Jugoslavije.

    Tagovi:
    regije, EU, Borut Pahor
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga