06:12 29 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    9249
    Pratite nas

    Predsednik Makedonije sada može da ponudi mandat drugom kandidatu iz VMRO, koji bi takođe imao rok od 20 dana da formira vladu. Druga opcija je da mandat dobije Zaev, a najizvesnija da na jesen budu održani novi izbori.

    Ali Ahmeti, lider najveće albanske stranke, Demokratske unije Albanaca, bukvalno je u pet do dvanaest obavestio Nikolu Gruevskog, lidera VRMRO-DPMNE i mandatara za sastav nove vlade Makedonije, da ne želi da bude deo vlade koju predvodi Gruveski.

    Politički skup u Skoplju
    © REUTERS / Ognen Teofilvovski

    Ahmeti je tako Gruevskog stavio pred svršen čin jer je danas istekao rok da mandatar predsedniku Makedonije Đorđu Ivanovu saopšti da li je uspeo da sastavi vladu. Ahmeti je, prema rečima našeg sagovornika iz Skoplja, politikologa Branka Đorđevskog, ovakvu odluku saopštio samo sat vremena pošto je sa Gruevskim postigao dogovor o učešću u vladi, sa obrazloženjem da neće da formiraju vladu sa nekim čije postupke istražuje Specijalni sud.

    Đorđevski kaže da su sada sve opcije na stolu, od novih izbora preko davanja Zaevu mandata za sastava vlade, ali i mogućnosti da Ivanov ponudi mandat nekom drugom kandidatu iz VMRO.

    „Naš ustav je u ovom pitanju dosta fleksibilan i već smo 1992. imali situaciju da prvobitni mandatar iz VMRO nije uspeo da sastavi vladu, ali zato drugi jeste. Moguće je da se i sada tako desi“, napominje naš sagovornik.

    On kaže da bi ovim bilo kupljeno vreme za još 20 dana i pružena mogućnost da VMRO ipak formira vladu.

    „Ime koje se najčešće spominje kao mandatar VMRO, a kojem bi Ivanov umesto Gruevskog mogao da pruži novu šansu da formira vladu jeste Kiril Minovski, aktuelni ministar finansija, koji nema nikakav politički ’prtljag‘, i koji bi bio neutralno rešenje, na koje Albanci ne bi mogli da imaju nikakve primedbe. Drugo ime koje je u opticaju je Nikola Poposki, ministar za spoljnu politiku“, iznosi Đorđevski.

    Naš sagovornik ne odbacuje mogućnost da mandat bude ponuđen i Zoranu Zaevu, lideru opozicione SDSM, ali napominje da bi takva vlada bila kratkog daha zbog nemogućnosti da ispuni Albancima obećanja jer ne bi imao dvotrećinsku većinu za takve odluke.

    „Podsećam da su Albanci imali čitav spisak uslova za ulazak u Vladu od promene Ohridskog sporazuma pa do uvođenja albanskog jezika kao službenog, i tako dalje. Zaev je stao iza takvih predloga ali teško da može da ih ostvari jer većina njih zahteva ustavnu promenu koju VMRO neće podržati“, navodi Đorđevski.

    Na spekulacije da je Ahmeti odustao od vlade sa Gruevskim posle razgovora sa Edijem Ramom, albanskim premijerom, Đorđevski kaže da je sve moguće.

    „Nije tajna da su razgovori sa Ramom vođeni, kao i da Rama ne samo da ima uticaja na Albance već i na međunarodnom planu. Međunarodna zajednica ’naginje‘ ka Zaevu“, kaže on.

    On ne beži od mogućnosti da, ukoliko se Zaevu ponudi da formira vladu, on istakne albanskog kandidata za premijera Makedonije.

    „Sve je moguće, pa i to. Međutim, ipak mislim da su rešenje novi izbori na jesen“, zaključuje on.

    Ukoliko bi Zoran Zaev formirao vladu sa Albancima, to bi značilo da Makedonija definitivno ide u novi državni sistem, odnosno federalizaciju i podelu države na albansku i makedonsku jedinicu. Stručnjaci su još pre dve godine, kada je kriza u Makedoniji počela, upozoravali da bi Makedonija lako mogla da sklizne u „ruke Albanaca“. 

    Sve oči su sada uprte u kabinet Đorđa Ivanova, koji bi trebalo da donese odluku o daljim potezima.

    Gruevskom je trebao najmanje 61 poslanik od 120 u parlamentu kako bi mogao da formira vladu. VMRO-DPMNE je odmah posle odluke DUI saopštio da su novi izbori sada najbolja opcija da se okonča politička kriza. Prema proceduri, Gruevski sada mora da vrati mandat predsedniku Ivanovu, koji ima deset dana da pruži drugom kandidatu šansu da obezbedi većinu. Svako ko bude dobio mandat imaće još 20 dana da formira vladu, u kojoj će, kako god se okrene, DUI sa 10 poslanika imati ključnu ulogu.

    Izbori 11. decembra održani su nakon dugogodišnje političke krize koja je nastala nakon opozicionih optužbi da je bivši premijer Gruevski odgovoran za skandal sa ilegalnim prisluškivanjem, koji je otkriven 2015. godine. Gruevski je poricao optužbe, a posredstvom međunarodne zajednice i na zahtev opozicije formiran je specijalni sud koji istražuje optužbe. Zaev se, s druge strane, nalazi pod istragom zbog malverzacija u Strumici, gde je bio gradonačelnik.

    Slično:

    Makedonija može postati članica EU, ali bez „makedonizma“
    Makedonija: Gruevskom mandat za sastav vlade
    Makedonija — država ili protektorat?
    SDSM: Režim je poražen, Makedonija izabrala promene
    Makedonija: Rastu tenzije, mogući sukobi
    Makedonija: VMRO-DPMNE dobio 51 mandat, SDSM 49
    Makedonija bi mogla dobiti parlament i vladu do 31. januara
    Makedonija: Do 13 sati na birališta izašlo 34,83 odsto građana
    Makedonija, ili „Velika Albanija“
    Tagovi:
    dui, makedonija, Nikola Gruevski, Edi Rama, vlada, Albanci, Makedonija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga