02:29 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Protesti u Skoplju, Makedonija

    Preuzimaju li Zapad i Albanci Makedoniju?

    © AFP 2019 / Robert ATANASOVSKI
    Region
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    61157

    Posle albanskih stranaka „Besa“ i Alijansa za Albance i najveća albanska stranka DUI, do kraja nedelje, mogla bi javno da obelodani da daje podršku prozapadno orijentisanom makedonskom političaru Zoranu Zaevu za formiranje Vlade.

    U anketi koju je nedavno za jednu makedonsku medijsku kuću uradila agencija „M prospekt“ iz Skoplja, Makedonci su na pitanje za koju zemlju misle da im je posebno prijateljski naklonjena odgovorili — nijedna.

    Predizborni skupovi u Skoplju
    © AP Photo / Boris Grdanoski

    Duže od dve godine Makedonija živi u, moglo bi se slobodno reći, političkom paklu. Kriza nije rešena ni dva meseca od održavanja vanrednih političkih izbora, iako je većinu glasova odnela nacionalno orijentisana stranka VMRO-DPMNE na čelu sa Nikolom Gruevskim. Krivac zbog čega Gruevski nije uspeo da do 31. januara oformi Vladu jeste najveća albanska stranka DUI, koja je bukvalno u poslednjem trenutku odustala od već dogovorene koalicije.

    Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov još nije ponudio mandat za sastav Vlade drugoplasiranoj makedonskoj stranci SDSM-u, na čelu sa Zoranom Zaevim, koji u Makedoniji važi za čoveka Zapada i koji je javno rekao da je spreman da ovu državu federalizuje, odnosno podeli na dve jedinice — albansku i makedonsku.

    Čija će biti Makedonija možda će se znati do kraja ove nedelje, jer je Centralno predsedništvo Demokratske unije za integracije (DUI) najavilo je da će Zaevu do tada dati odgovor da li će ući u koaliciju sa njegovim Socijaldemokratskim savezom Makedonije (SDSM) ili ne. Makedonski mediji naveliko spekulišu da je stvar svršena i da će lider ove najveće albanske stranke Ali Ahmeti prozapadno orijentisanom Zaevu reći: „Da“. Međutim, ovaj brak koji bi mogao biti sklopljen iz čistog računa, savim sigurno, a to pokazuju sve analize, zauvek može da izbriše sa mape Makedoniju kakvu danas poznajemo.

    Zaevu su dve manje albanske stranke pokret „Besa“ i Alijansa za Albance već dale, posle drugog po redu od završetka izbora hitnog sastanka sa premijerom Albanije Edijem Ramom, svoju podršku, jer su dobile garancije od Zaeva da će ispuniti albanske uslove iz njihove izborne platforme — dvojezičnost na teritoriji cele Makedonije, ravnomernu raspodelu budžeta, integraciju u EU i NATO.

    Zaev je garantovao i za još dva albanska zahteva, da će produžiti rad Specijalnog tužilaštva za prisluškivane razgovore, formiranog posle dogovora iz Pržina na zahtev opozicije, kada su makedonske i albanske stranke uz posredovanje Amerike i EU i dogovorile vanredne izbore, i reviziju Ohridskog sporazuma. Ovo poslednje za Albance je i najvažnije. Podsećanja radi, tim sporazumom koji je utkan u Ustav Makedonije, posle oružanih sukoba Albanca i Makedonca 2001. godine, uspostavljen je mir. Sporazum je Albancima, pre svega, kao najvećoj manjini u Makedoniji, omogućio široka prava koja su na samoj granici sa pravom na autonomiju.

    Pogled na zgradu Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi.
    © AFP 2019 / ALEXANDER NEMENOV

    Vlada koju bi formirao Zoran Zaev Albancima bi omogućila da određenim zakonskim aktima (jer ne postoji dvotrećinska većina u Parlamentu za izmenu Ustava) dobiju punu autonomiju unutar Makedonije. Takav sled događaja značio bi faktički i teritorijalnu podelu ove države. A to bi dalje moglo da vodi ka takozvanom „kosovskom scenariju“, čime bi ostatak Makedonije bio teritorijalno sveden na razmere koje bi za Makedoniju kao državu bile neodržive. Ovakav scenario bi bez svake sumnje doveo ne do napetosti i nove destabilizacije, već do mnogo ozbiljnijih sukoba.

    Da li je tu mogućnost uočio i šef Delegacije EU Samuel Žbogar, ne znamo, tek, njegova poruka Makedoniji bila je da ne treba žuriti sa formiranjem nova Vlade. Sličnu poruku Zoranu Zaevu, koji je već nekoliko puta od predsednika Makedonije tražio mandat za formiranje Vlade, uputio je i evropski komesar za dobrosusedske odnose Johanes Han, ističući „da o svim otvorenim pitanja treba da se razgovara u okviru ustavnih rešenja“.

    Lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski rekao je da je spreman da ode u opoziciju, ukoliko suparnička stranka Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) potpiše zahteve koje je postavila albanska DUI, ali je ocenio da se tim zahtevima, među kojima je i uvođenje albanskog kao drugog zvaničnog jezika u Makedoniji, ne pomaže ni Albancima, ni Makedoncima.

    „To su zahtevi kojima se samo pravi netrpeljivost i koji će nas posvađati jedne sa drugima. Naši pregovori sa DUI koji nam je bio dugogodišnji partner u prošloj Vladi, propali su upravo zbog insistiranja da albanski bude zvanični jezik na teritoriji cele zemlje“, rekao je Gruevski u intervjuu za TV Nova.

    Bivši makedonski premijer u javnost je izneo i mišljenje da su „mediji koje finansira Soroš imali zadatak da ocrne njega i njegovu stranku i da ih predstave kao antialbance“, kako albanske stranke ne bi napravile koaliciju sa njima. On je zatražio i objašnjenje od Evropske komisije koja je iznela mišljenje da bi Makedonija umesto novih izbora, što je još otvorena opcija, novu Vladu trebalo da formira po principu „najšire moguće koalicije“. Gruevski je postavio pitanje i Ambasadi SAD u Skoplju da se izjasni da li Amerikanci podržavaju Vladu koju bi formiralo SDSM Zorana Zaeva.

    Politički skup u Skoplju
    © REUTERS / Ognen Teofilvovski

    U isto vreme, lider SDSM-a Zoran Zaev održao je sastanke sa ambasadorima Nemačke, Švedske, Poljske i Amerike, kojima je predočio potrebu da Makedonija krene napred i upoznao ih sa pregovorima koje vodi sa albanskim partijama o formiranju vladajuće koalicije i mogućnosti formiranja Vlade.

    Prema Ustavu Makedonije, ukoliko parlamentarna većina ne bude formirana, poslanici će morati da donesu odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i o raspuštanju Sobranja. Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji održani su 11. decembra. Parlament je konstituisan 30. decembra, a predsednik Sobranja i drugi organi Parlamenta nisu izabrani.

    Zaev je predsedniku Makedonije Đorđu Ivanovu rekao da je ubeđen da će formirati većinu od 62 ili 67 poslanika, u Parlamentu koji ima 120 mesta.

    Na vanrednim izborima održanim 11. decembra VMRO-DPMNE osvojio je 51 mandat, SDSM 49, Demokratska unija za integraciju (DUI) 10, Pokret „Besa“ pet, Alijansa za Albance tri i Demokratska partija Albanaca dva mandata. Konstituisan je Parlament, ali nije izabran mandatar jer nema parlamentarne većine.

    Makedonija na čelu sa Zaevim mogla bi da bude poslednji uspešan projekat Amerike, ili bolje rečeno bivše američke administracije u korist albanskih stranaka u Makedoniji. S obzirom na to, kao i na činjenicu da u Makedoniji najmanje prava glasa imaju sami Makedonci, nije ni čudo što veruju da im druge države nisu baš prijateljski naklonjene.

     

    Slično:

    IZBORNI REZULTATI: Da li će se Makedonija raspasti? (foto)
    Makedonija: Rastu tenzije, mogući sukobi
    SDSM: Režim je poražen, Makedonija izabrala promene
    Makedonija može postati članica EU, ali bez „makedonizma“
    Tagovi:
    dui, Zoran Zajev, Nikola Gruevski, kriza, Albanija, zapad, politika, izbori, Makedonija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga