10:51 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Referendumski karavan u Berlinu

    Referendum ne traže Rusi i Srbi, već narod Crne Gore

    Miroslav Karadaglić
    Region
    Preuzmite kraći link
    0 413
    Pratite nas

    Referendumski karavan vratio se u Crnu Goru, a za njim još dimi trag. A kako i ne bi posle pređenih 7 hiljada kilometara kroz koje su učesnici te neobične kampanje razgovarali sa zvaničnicima 12 zemalja i objasnili im da građani Crne Gore ne žele u NATO. Ovo je tek početak borbe za održavanje referenduma, kaže za Sputnjik Marko Milačić.

    Šestoro mladih predstavnika građanskog pokreta za neutralnost Crne Gore „Otpor beznađu“ krenulo je kombijem u Brisel da promoviše referendumsko odlučivanje o ulasku zemlje u NATO. U Kosovskoj Mitrovici, Skoplju, Beogradu i Banjaluci, kako su i očekivali, svi su ih odmah razumeli.

    Ali na razumevanje su naišli i u Zagrebu, gde su ih primile kolege iz partije „Živi zid“, zatim u Ljubljani, Beču, Pragu.

    Suština našeg puta je bila da na neki način povežemo region, ali i Evropu i njene institucije, da to bude celina kojoj ćemo preneti poruku 84 odsto građana Crne Gore koji smatraju da referendum sa pitanjem „Da li Crna Gora treba da uđe u NATO“ mora da bude održan, kaže Milačić.

    „Pokazali smo čitavim tim putem, ne samo kroz region, već i u evropskim zemljama, da je propaganda, koja je aktuelna već duže vreme u Crnoj Gori, da su za referendum i za neutralnost samo Rusi i Srbi zapravo netačna i da je propaganda. I na ovom putu smo potpuno egzaktno, na terenu, videli da je podrška referendumu potpuna na svim adresama gde smo bili, ali da je velika i podrška za neutralnost Crne Gore suprotno od propagande koju gledamo u Crnoj Gori“, kaže Milačić.

    Susreti sa zvaničnicima u svim zemljama bili su podjednako važni, ali čini se da su najveći odjek imale posete Berlinu i Briselu, odnosno Bundestagu i Evropskom parlamentu gde su učesnici karavana dobili nedvosmislenu podršku za održavanje referenduma. Svi su nam, bez izuzetka, rekli da je to elementarno demokratsko načelo, da je to nužnost, ukoliko Crna Gora želi da se zove demokratskom zemljom, posebno poslanici Bundestaga Aleksandar Noje i Inge Heger, dodaje naš sagovornik.

    „Oni su se ogradili od ratifikacije pristupnog protokola za ulazak Crne Gore u NATO koja se nedavno dogodila u Bundestagu. Apsolutno su podržali želju Crne Gore, a ja mislim da je to želja većinske Crne Gore i to pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja, da bude neutralna, da ne bude uvučena u sukobe, da bude deo mira, a ne deo rata“, kaže Milačić.

    On dodaje da su kao neobični putnici imali priliku da vide da je podrška velika i u samoj Nemačkoj, da je ogroman broj progresivnih snaga, ne samo političkih partija, već i nevladinih organizacija, pojedinaca, intelektualaca koji podržavaju put Crne Gore ka neutralnosti.

    Poslednja stanica karavana bio je Brisel, odnosno Evropski parlament. Naš sagovornik govorio je na panelu, koji je organizovala parlamentarka iz Letonije Tatjana Ždanok, o nužnosti referenduma u Crnoj Gori, ali i o trenutnoj političkoj situaciji u zemlji, prirodi crnogorske vlasti i potrebi za neutralnošću ove male balkanske zemlje.

    „Tu je bio okupljen ne mali broj evropskih parlamentaraca koji su se jako zainteresovali za temu, prišao mi je i ponudio razgovor i Havijer Houzo, član parlamenta iz Španije, on je potpredsednik Komiteta Evropskog parlamenta. Istakao je da je referendum neminovan, podržao je i želju Crne Gore da bude neutralna, rekavši da je NATO sve skuplji i ekspanzionistički“, ističe sagovornik Sputnjika.

    On dodaje da se ekipa karavana srela i sa, kako kaže, sjajnim intelektualcem Mišelom Kolonom, novinarom i izdavačem iz Brisela, ali i sa evropskim parlamentarcem Igorom Šoltesom iz Slovenije, koji je tom prilikom izjavio da je održavanje referenduma u jednoj zemlji na ovako važnu temu — pitanje društvene higijene.

    Izjavu su preneli mnogi mediji regiona, ali ne i crnogorski, koji su tek sporadično prenosili po neku vest iz karavana. Vlast se odlučila za prećutkivanje zato što nema odgovor, kaže Milačić.

    „Oni su navikli da se kreću u propagandnim klišeima da je svako ko je za referendum, pa i za neutralnost, četnik, Srbin ili putinofil, da je retrogradan. Te sisteme propagande uvek poremete ovakve stvari, kad se pođe na Zapad, pa kad dobijemo ogromnu podršku sa tih adresa, oni se uvek odluče za prećutkivanje. Ovo je zapravo početak kampanje za referendum, a borba za ovako važno pitanje uvek ima dva nivoa, spoljni i unutrašnji. Obaveštavanje međunarodne zajednice je prvi korak, a ako vlast ne organizuje referendum, organizovaće ga narod“, zaključuje Milačić.

    Vesti iz kampanje u crnogorske medije dospele su zahvaljujući učesnicima karavana koji su, bez obzira na uslove u kojima su radili, uložili veliki napor i gotovo svaki korak prenosili preko najvećeg alternativnog medija — društvenih mreža.

    Na najveću blokadu informacije su naišle na televizijama u Crnoj Gori. Zato ekipa priprema dokumentarni film posvećen putovanju, koje naš sagovornik naziva istorijskim i dodaje da će vreme pokazati da je tako.

     

    Slično:

    Crna Gora na ivici ambisa
    Crna Gora i dalje ne može bez Srbije
    Milo sudi rivalima i srpskom narodu
    Tagovi:
    referendumski karavan, demokratija, referendum, propaganda, Otpor beznađu, NATO, Marko Milačić, Belgija, Austrija, Makedonija, Nemačka, Hrvatska, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga