13:06 10 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Makedonske zastave

    Za servilnost Skoplja Zapad nagradio — Albance

    © AP Photo / Boris Grdanoski
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2583
    Pratite nas

    Makedonija tek sada „živi“ svoje devedesete, koje su za sve ostale članice bivše SFRJ daleka prošlost. U isto vreme, postavlja se i pitanje — da li je ovo „nagrada“ Zapada za svojevremenu servilnost koju je Makedonija pokazala, ili osveta za sadašnju neposlušnost?

    Politička kriza u Makedoniji ulazi u treću godinu, a rešenja nema na vidiku. Ova bivša jugoslovenska republika jedina je 1991. godine referendumom mirnim putem istupila iz tadašnje SFRJ. U ratnom vihoru koji je besneo na prostorima SFRJ, taj mirni razlaz bio je, za Zapad koji je radio na razbijanju Titove Jugoslavije — primer kojim su mahali svetu.

    Predizborni skupovi u Skoplju
    © AP Photo / Boris Grdanoski

    Odluka vlasti u Makedoniji, bez ikakvog otpora, da je voljna pristupiti evroatlantskim integracijama, na Zapadu je pozdravljena aplauzom, a već 1999. godine Skoplje je postalo kandidat za prijem u punopravno članstvo NATO-a.

    Oružana pobuna Albanaca, koja je u Makedoniji izbila 2001. godine, rezultirala je potpisivanjem Ohridskog sporazuma, koji je albanskoj manjini u ovoj državi omogućio prava koja su više od prava uobičajena za manjinske zajednice. Iako Makedonci nisu baš rado stavili paraf na ovaj sporazum, koji je inače ugrađen u Ustav Makedonije, pod blagim pritiskom Zapada ipak su pristali. Ofanziva Albanaca je zaustavljena, a tadašnju makedonsku vlast Zapad je neku godinu kasnije nagradio kandidaturom za Evropsku uniju.

    Mirna Makedonija, u međuvremenu, uljuljkala se u zapadne lovorike, čekajući i nadajući se da će EU naći načina da grčki veto na prijem Skoplja u EU i NATO zbog imena „Makedonija“ — reši. Grčka, naime, smatra da je ime „Makedonija“ nešto što je vezano za Grčku istoriju i kulturu, dok Skoplje ne želi da se odrekne ovog imena.

    Međutim, desilo se nešto sasvim suprotno. Nepopustljivost Makedonije oko imena ne samo da nije dobro primljena u EU i dalje, već se i sama međunarodna zajednica okrenula protiv skopskih vlasti koje su godinama hvalili.

    Oružani sukobi Albanaca i makedonske policije 2015. u Kumanovu naglo su prenuli iz sna Makedonce koji su odjednom shvatili da vlast koja ih je godinama vodila nije više miljenik Zapada. U igru se ubacuje novi igrač zapadnih struktura, Zoran Zaev, ali i albanski faktor poučen uspehom iz 2001. godine, ovoga puta od Skoplja traže više, bezmalo konfederaciju Makedonaca i Albanaca. Drugim rečima, promenu državnog ustrojstva.

    Prilike su se dodatno pogoršale po Skoplje kada su odbili da uvedu sankcije Moskvi, a može se slobodno reći da je kriza eskalirala kada se ispostavilo da posle vanrednih parlamentarnih izbora, na koje su Makedonci pristali opet pod pritiskom Zapada, vladu neće praviti pobednička VMRO (Nikola Gruevski), već opoziciona SDSM (Zoran Zaev), i to uz pomoć albanskih stranaka koje su u igru ubacile takozvanu „tiransku platformu“, koja bi Albancima omogućila faktički istu moć u državi kao i većinskom narodu, Makedoncima.

    Đorđe Ivanov, predsednik Makedonije, odbija još da Zaevu dâ mandat za formiranje vlade sve dok se ne odrekne „tiranske platforme“, a Gruevski traži nove izbore. U međuvremenu, Albanija se pridružila Grčkoj u vetu na prijem Makedonije u NATO dok ne ispuni uslove albanske zajednice u ovoj državi.

    Edi Rama
    © AP Photo / Hektor Pustina

    U neku ruku, Skoplje tek sada „živi“ svoje devedesete, koje su za sve ostale članice bivše SFRJ daleka prošlost. U isto vreme, postavlja se i pitanje: da li je ovo „nagrada“ Zapada za svojevremenu servilnost koju je Makedonija pokazala, ili osveta za sadašnju neposlušnost?

    Dr Aleksandar Gajić, viši naučni saradnik na Institutu za evropske studije u Beogradu, kaže da bi iz ove perspektive gledano, zapravo bilo realno reći da je Makedonija takva kakva je — unitarna, samostalna i suverena država pod nazivom „Republika Makedonija“ — zapravo kupovala vreme, a da Zapad nije toliko gledao da kazni Makedoniju zbog neposlušnosti, koliko su želeli da nagrade one koji su im najverniji saveznici na Balkanu, a to je albanski etnički faktor.

    Albanci, dodaje naš sagovornik, očigledno žele da u celom regionu prekomponuju granice, počev od otimanja Kosova i Metohije iz sastava Republike Srbije, preko stvaranja „Iliride“ na prostoru Makedonije, „Čamerije“ u Grčkoj i deo Crne Gore gde Albanci takođe pretenduju na etničku teritorijalnost.

    „U tom smislu je Makedonija plen koji se žrtvuje zarad nekih širih strateških interesa zadovoljavanja onog etničkog faktora koji je u perspektivi njima najznačajniji, evroatlantista, strateški gledajući druge krupne geopolitičke igrače i odnos snaga na prostoru Balkana. Makedonija je u nemilost dospela onog momenta kada je pokušala da zaštiti svoj teritorijalni integritet i dosadašnji ustavni poredak uz ustupke koje je napravila sa Ohridskim sporazumom, ali i zbog njenih pokušaja da gravitira ka drugim geopolitičkim značajnim igračima kako bi ostvarila ekonomsku i političku vezu, kao i bilo koja druga ozbiljna država. Makedonski pokušaj je pre svega vezan za mogućnost građenja energetskog koridora kroz prostor Makedonije vezan za ’Turski tok‘ između Rusije i Turske i približavanje ekonomske i političke saradnje drugim slovenskim narodima na prostoru Balkana“, kaže dr Gajić.

    I EU i Amerika, dodaje naš sagovornik, zapravo podupiru, što direktno, što indirektno, pretenzije Albanaca da se Makedonija prekomponuje i pretvori u dvonacionalnu državu koja bi u jednom trenutku bila pocepana i kojoj bi bilo nametnuto drugo ime kako bi nastavila do sada neuspešne evropske integracije i kako bi ono što bi od te države ostalo ušlo u taj geopolitički korpus.

    „Ali to ne bi više bila država Makedonaca već entitet gde bi zapravo u jednom delu potpunu kontrolu imali Albanci, a u drugom delu oni koji su poslušni na štetu makedonskog naroda“, zaključuje dr Gajić.

    Da je Zapad Makedonijom faktički manipulisao skoro dve decenije, slaže se i direktor Centra za istraživanje i analitiku iz Skoplja Aleksandar Mitovski.

    On podseća da je 1992. godine Zapad obećao da će privremena referenca o imenu države BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija) trajati samo nekoliko meseci, a ona traje već 25 godina. Drugi ustupak Skoplja datira iz 2001. godine, kada je Amerika obećala, doduše i ispunila obećanje, da Makedoniji prizna ustavno ime Makedonije — Republika Makedonija, ali ako potpiše Ohridski sporazum.

    „I sad nam se preti sankcijama, zaustavljanjem evroatlantskih procesa samo da bi dobili ono što traže od Makedonije. Makedonija je bila servilna prema Zapadu svaki put kad im je to trebalo. Setimo se samo koji je narodni bunt izbio kad je Makedonija dozvolila NATO avionima da poleću iz Makedonije da bombarduju Srbiju, ali makedonska Vlada je tada to prihvatila. Oni znaju da je ovde u Makedoniji međuetnički sukob neuralgična tačka koju mogu svakog trena da pritisnu i da dobiju to što žele. To se i sada događa“, naglašava Mitovski.

    Edi Rama
    © AP Photo / Darko Vojinovic

    Makedonija je proglasila nezavisnost i izašla iz SFRJ 8. septembra 1991. godine, kada se 95 odsto građana na referendumu izjasnilo za nezavisnost.

    Diplomatske odnose sa Republikom Makedonijom Srbija je uspostavila u aprilu 1996. godine, pod imenom Republika Makedonija, a ne pod imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Srbija je, dakle, jedna od 131 zemlje u svetu koja priznaje Republiku Makedoniju pod njenim ustavnim imenom.

     

    Slično:

    Makedonija — krizi nema kraja
    Tusk: Makedonija mora da formira vladu
    Makedonija: Albanski ambasador na raportu zbog „Slavomakedonaca“
    Makedonija: Albanci o ulasku u novu vladu odlučuju u ponedeljak
    Makedonija: Počele konsultacije o izboru predsednika parlamenta
    Makedonija danas bira predsednika Sobranja: Džaferi najozbiljniji kandidat
    Makedonija: Gruevskom mandat za sastav vlade
    Makedonija može postati članica EU, ali bez „makedonizma“
    Makedonija najkorumpiranija, a gde je Srbija
    Tagovi:
    kriza, Makedonija, zapad, Albanci, Makedonija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga