09:58 03 Jun 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2210
    Pratite nas

    Kada je u pitanju magloviti državni udar, nema pozitivnog ishoda. Već 19. jula i zvanično počinje suđenje optuženima za tu aferu. Šta god i kakav god da na koncu bude epilog, on može proizvesti samo dalje nezadovoljstvo i tenzije u društvu.

    Već devet mjeseci je prošlo od održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori koji su protekli u neprijatnoj atmosferi „državnog udara“, a da se razrešenje političke krize proizašle iz rezultata nikako ne nazire. Naprotiv, utisak je da je kriza u kojoj se nalazi crnogorsko društvo danas značajno produbljenija, dok istovremeno ekonomski, pravni i politički sistem zemlje klizi ka haosu.

    Podsjećanja radi, aktuelne crnogorske vlasti teško su optužile jesenas Rusiju i opozicioni Demokratski front za navodni pokušaj državnog udara na izborni dan 16. oktobra prošle godine. Ipak, jedino što se danas sa sigurnošću može kazati jeste da ni nakon pristojne vremenske distance i kakvog-takvog smirivanja strasti, država Crna Gora i njeno specijalno tužilaštvo nisu dali na uvid ni domaćoj, a ni široj javnosti bilo kakve ubjedljive dokaze i objašnjenja za tako ozbiljne optužbe.

    Štaviše, sasvim je realna opasnost da će čitav slučaj dominantno ostati u nekoj vrsti magle, i opasnoj zoni isključivo političke interpretacije događaja vezanih za navodni državni udar, pri čemu će ih očigledno svako tumačiti na način kako mu to najviše politički odgovara i pogoduje. Naravno, u politici nije novost da se zarad interesa po pitanju različitih fenomena i događaja imaju oprečna mišljenja i stavovi, što je i u ovom slučaju upečatljivo nedavno demonstrirala i Velika Britanija, kada je ta zemlja u jednom trenutku praktično preuzela vodeću ulogu u projektu uvlačenja Crne Gore u NATO na međunarodnom planu.

    Nažalost, istinska nevolja po Crnu Goru oslikava se u detalju što crnogorska saga o državnom udaru nema i ne može baš imati istovjetne posledice i ishode po, na primer, Veliku Britaniju i samu Crnu Goru. Naravno da sa pozicije vitalnih britanskih interesa to ni u kom slučaju ne može biti pitanje od prvorazrednog značaja, pa su, što se Britanaca tiče, dopuštena razna kreativna tumačenja slučaja.

    Zamagljenost i nerešavanje afere „Državni udar“ ili pak njen ishod na način koji ostavlja ozbiljan prostor za sumnju u pravičnost sudskog postupka, čini se da već parališe i ostavlja nesagledive posledice po dalji društveni i politički život u zemlji.

    To se već i te kako ogleda u prečesto naelektrisanoj društvenoj zbilji, teškim riječima i optužbama, progonom, hapšenjima i represijom nad čelnicima opozicije, u sumnji javnosti u savjestan rad državnih organa i tužilaštva, kao i zatezanjem retorike do tačke kada se potežu i sintagme poput one da je „zemlja na ivici građanskog rata“.

    Sve u svemu, kada se na pomenuto još doda duboka ekonomska kriza i sve bijedniji položaj običnog čovjeka, dobija se jedan posve mučan ambijent.

    Takođe, jedan interesantan detalj jeste okolnost da se obično standardna propaganda prilikom uvlačenja bilo koje zemlje u NATO fokusira na tobožnju veću demokratizaciju društva, vladavinu prava i uvećanje ljudskih sloboda. U crnogorskom slučaju, to je sasvim izokrenuto, pa se stiče utisak da režim članstvo u Alijansi posmatra poput izdate blanko karte za obračun sa neistomišljenicima.

    Kako god bilo, čini se da po pitanju državnog udara za Crnu Goru nema pozitivnog ishoda, i da se situacija samo kreće od loše ka još goroj. Dana 19. jula i zvanično će početi suđenje optuženima za tu aferu. Šta godi i kakav god da na koncu bude epilog tog suđenja, on može proizvesti samo dalje nezadovoljstvo i tenzije u društvu.

    U slučaju oslobađajućeg ishoda za optužene, pokrenulo bi se pitanje legaliteta i legitimiteta kako vlasti dobijene na osnovu takvih izbornih rezultata, tako i same odluke o ulasku države u NATO, koja očigledno nije plod unutardruštvenog konsenzusa.

    U slučaju optužujuće presude, tenzije i dalje unutarpolitičko zaoštravanje i eskalacija bili bi neizbježni. A da ne govorimo o okolnosti da je čak i političkim pristalicama NATO-a (makar onima iz opozicije), jasno da je čitav proces u biti farsa.

    Na kraju, postoji i treća opcija koja ostaje veoma realna, a odnosi se na odluku režima da se sudski proces o državnom udaru rastegne da traje godinama, pri čemu bi se sam proces permanentno koristio kao mehanizam pritiska na političke protivnike i oponente. Nije poznato kakve bi koristi crnogorsko društvo moglo da ima od toga, sem što bi jedan takav scenario bio trajna garancija napetosti društvenog života u zemlji, i samo skrenuo pozornost sa odveć nagomilanih stvarnih životnih problema države i društva u koje je Crna Gora odavno zapetljana do guše.

    Tagovi:
    crna gora, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga