06:59 11 Decembar 2017
Beograd+ 6°C
Niš+ 7°C
Slušajte Sputnik
    Policija ispred suda u Podgorici, pre ulaska Medojevića  u sud

    Kome je u opoziciji bitnija naklonost Amerike od smene Mila

    © REUTERS/ Stevo Vasiljevic
    Region
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    2100

    Sve češće najave mogućeg povratka Demokratskog fronta u parlament, ukoliko se ostatak opozicije zaključno sa krajem septembra ogluši o njihov poziv za zajedničko djelovanje, čini se da bi ubrzo mogle postati realnost.

    Iako od strane takozvane „građanske opozicije“ unaprijed stižu osude u slučaju prekida bojkota parlamenta, utisak je da grupacije koje pripadaju tom političkom spektru za uzvrat ne nude nikakvu drugu vidljiviju alternativu ili rešenje za izlazak iz političke krize.

    Štaviše, na sceni je svojevrsna taktika aktivnog čekanja koja se za sada jedino sastoji od nadanja „građanske opozicije“ da bi neko pod pritiskom iz međunarodne zajednice mogao natjerati premijera Duška Markovića da raspiše vanredne parlamentarne izbore.

    I tu se zapravo završava čitava priča kada je u pitanju strategija „aktivnog čekanja“, pa utoliko neuvjerljivije djeluju ocjene lidera SDP-a Ranka Krivokapića da se bojkot parlamenta sam po sebi pokazao kao „jedini metod“ za rušenje „autokratskih režima“, referišući pritom na promjene vlasti u Makedoniji i Albaniji, takođe nakon bojkota parlamenta u tim zemljama.

    Nažalost, detalj koji Krivokapić propušta da navede jeste da su u oba slučaja (i u makedonskom i u albanskom) prilikom rušenja vlasti od strane opozicije danima i mjesecima bili organizovani masovni ulični protesti, što „građanska opozicija“ u Crnoj Gori ni ne razmatra.

    Komentarišući aktuelna događanja na crnogorskoj političkoj sceni, politički analitičar Igor Damjanović za Sputnik kaže da u dobrom dijelu crnogorske javnosti postoji iluzija da opozicija bojkotuje parlament i ne priznaje rezultate izbora, dok sa druge strane, opozicioni poslanici od konstituisanja parlamenta uredno uzimaju poslaničke plate i druge budžetske dotacije srazmjerne snazi njihovih opozicionih partija, pa je samim prihvatanjem finansijskih privilegija, koje proizilaze iz rezultata prošlogodišnjih izbora, opozicija te izbore i de facto priznala.

    „Potpuni apsurd je promovisati navodni bojkot skupštine, a sa druge strane aktivno se spremati za predsjedničke izbore, koje treba da raspiše skupština koju smatrate nelegitimnom. Reklo bi se da od povratka u parlament zaziru one parlamentarne frakcije, čiji poslanički klubovi nijesu spremni i sposobni za aktivnu parlamentarnu debatu. Dalji produžetak ovakvog stanja je besmislen, ukoliko već uzimaju svakog mjeseca stotine hiljada evra iz državnog budžeta na ime poslaničkih plata i drugih prinadležnosti, ne vidim zašto se opozicioni poslanici ne bi vratili na parlamentarna zasijedanja“, smatra Damjanović.

    Damjanović sugeriše da ako se analiziraju trenutni nastupi crnogorskih opozicionih subjekata, nameće se utisak da se malo što promijenilo od 2015. godine, jer je Demokratski front i tada pozivao na zajedničke proteste, što su predstavnici takozvane građanske opozicije, „po sugestijama zapadnih ambasada, ignorisali“.

    „Isti ti su se tada zalagali za dijalog sa režimom, što je rezultiralo formiranjem Vlade izbornog povjerenja. Čini se da takav scenario iz takozvane građanske opozicije priželjkuju i sada, a da za to imaju podršku određenih krugova sa Zapada. Predstavnicima ovih političkih frakcija neuporedivo je važnija naklonost ambasade SAD u Podgorici, od volje i preferencija vlastitih birača, koji žele pad režima DPS-a i kvalitativnu promjenu sistema, a ne državu na čijem čelu bi se našao bivši šef Đukanovićevih tajnih službi Duško Marković. Upravo ovaj scenario poslednjih mjeseci aktivno protežiraju iz američke ambasade i čini mi se da je većina takozvane građanske opozicije spremna da ga prihvati“.

    Prema ocjeni našeg sagovornika, indikativno je i ćutanje predstavnika građanske opozicije na, kako kaže „skandalozan“ način vođenja postupka sudije Suzane Mugoše u procesu za navodni „državni udar“ od 16. oktobra prošle godine.

    „Zabrana advokatima odbrane da u pretresu postave pitanje pod kojim okolnostima se jedan od svjedoka saradnika našao u zatvoru i druga, koja ozbiljno dovode u pitanje njegov kredibilitet, uz niz drugih skandaloznih postupaka, nije izazvao nikakvu reakciju osude iz građanske opozicije. Izgleda da je toj gospodi naklonost zapadnih ambasada, koje odavno vrše pritisak da afera „državni udar“ rezultira osuđujućim presudama, važnija čak i od poštovanja Ustava, zakona i elementarnih ljudskih prava, bez ikakvog pravnog osnova utamničenih ljudi“, zaključuje Damjanović. 

    Tagovi:
    crna Gora, opozicija, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga