03:45 25 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1270
    Pratite nas

    Kao hladan tuš za Podgoricu nedavno je stigla vijest od predsjednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da do 2025. godine EU planira da otvori vrata istovremeno za Srbiju i za Crnu Goru.

    Tako je zvanična Crna Gora, koja već dvije decenije svoju politiku isključivo bazira na otklonu i distanci od Srbije, ne bi li se na taj način što bolje dodvorila Zapadu, na koncu dočekala da joj zajedno sa Srbijom predviđaju ulazak u EU, a kako stvari trenutno stoje, ne bi bilo iznenađenje ni da je Srbija do kraja tog puta pretekne.

    Debakl političke Podgorice je utoliko veći jer su sve blago rečeno „nepopularne odluke“ crnogorskih vlasti, poput priznanja Kosova ili pak ulaska u NATO upravo pravdane bržom integracijom u EU tokove. I jedan od glavnih „argumenata“ promotera crnogorske nezavisnosti bio je otklon od Srbije upravo iz razloga opterećenosti raznim problemima poput pitanja Kosova, Haškog tribunala i slično.

    Komentarišući činjenicu da Crna Gora, iako ima mnogo manje stanovnika od Srbije i uveden evro, a nema o vratu „teg“" Kosova, i dalje ne može brže od Srbije da se integriše u EU, analitičar Matija Nikolić za Sputnjik objašnjava da je glavni uzrok toga aktuelno stanje u Crnoj Gori, koje u političkom i ekonomskom smislu ne ispunjava kriterijume koje od zvanične Podgorice zahtijeva Brisel.

    „Dovoljno je samo pogledati stopu nezaposlenosti koju objavljuje Zavod za zapošljavanje, a koja iznosi 20 odsto. Takođe, u Crnoj Gori imamo ozbiljnu političku krizu, vlast koja sa samo jednim ili dva mandata više donosi krupne i teške političke odluke, pa bojkot Parlamenta, suđenja opozicionim predstavnicima, ljudi završavaju u pritvoru mjesecima i mjesecima… Ne sprovode se ni odluke Ustavnog suda, što je nezamislivo na teritoriji Evropske unije, tako da sve ono što bi Unija zahtijevala u ovom trenutku Crna Gora nije u stanju da ispuni“, precizira Nikolić.

    Prema njegovom viđenju, jasno je da evropska politička javnost posmatra Srbiju i Crnu Goru u nekom zajedničkom paketu, pa kako smatra, okolnost da se vlast u Crnoj Gori hvalila da je lider u regionu (što je negdje podržavano i od strane Brisela), bila je mnogo više jedna „propagandna priča, nego što je to stvarno stanje na terenu“.

    „Danas kada su crnogorske vlasti ispunile neke političke ciljeve, prosto nikome više nije potrebno da održava ’šarenu lažu‘ da Crna Gora nema nekih gorućih problema. Istina je da Crna Gora ima neke unutrašnje probleme koji su se godinama i decenijama krili pod tepihom kako bi zemlja bila prikazivana ostalima u regionu kao primjer kako bi trebalo raditi. Ali vidimo da to ne izlazi na dobro i da se na kraju pokazuje prava slika“, kaže Nikolić.

    Naš sagovornik se takođe osvrnuo na manipulaciju u vezi sa ulaskom Crne Gore u NATO, kada se tvrdilo da će pristupanje toj vojnoj alijansi ubrzati evropski put zemlje, dok sada svi vide da on neće biti ništa brži u odnosu na Srbiju koja istrajava na politici vojne neutralnosti. 

    „Premijer Marković je prije dva tri dana rekao da je odluka o nezavisnosti Kosova donesena, iako je 80 odsto građana Crne Gore bilo protiv. Vjerovatno ćemo vrlo brzo čuti od nekog novog premijera da je i ova odluka o ulasku u NATO donesena, a da je isto toliko građana bilo protiv. Tako da je jasno da je priča o NATO-u bila samo propaganda od strane vlasti. NATO nije mogao biti nikakav podstrek za uključivanje Crne Gore u EU, mogao je biti samo ozbiljna kočnica, jer je sada svako pitanje NATO-a bolno za crnogorsko društvo koje je dobilo novu unutrašnju tačku razdora“, zaključuje Nikolić.

     

    Tagovi:
    crna Gora, Eu, NATO, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga