14:39 28 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    0 116
    Pratite nas

    Skandal zbog krađe 2.900 muzejskih predmeta iz Narodnog muzeja Crne Gore potresa crnogorsku javnost, a još više nebriga države da zaustavi poharu koja traje gotovo ceo jedan vek. Kroz dveri tog zdanja iznošeni su Njegoševi stolovi, stolovače, skulpture, jatagani, odela, slike...

    Posle Drugog svetskog rata iz Državnog muzeja — Dvora kralja Nikole, uzeto je 49 značajnih predmeta na revers, među kojima fotelje i krevet kralja Nikole, koji Muzeju nikad nisu vraćeni! Tužilaštvo na Cetinju stavilo je tu priču „pod lupu“, a javnost nestrpljivo čeka rezultate u istrazi.

    Nekadašnji direktor Državnog muzeja prof. Risto Dragićević 24. jula 1951. godine u pismu Andri Mugoši, organizacionom sekretaru CK KP Crne Gore, saopštio je podatke da je od juna 1946. do oktobra 1949. izdato na privremenu upotrebu raznim nadleštvima, društvenim organizacijama i pojedincima 951 komad raznog muzejskog posuđa, nameštaja, odela, rublja i oružja, dok je rashodovano 268 komada odela i 161 komad nameštaja.

    „Za vreme austrougarske okupacije nije bilo moguće utvrditi tačan broj nestalih eksponata iz Muzeja, Biblioteke i Čitaonice, jer su sav inventar tih institucija odneli sa Cetinja austrougarski vojni funkcioneri“, kaže za „Novosti“ Jovan Markuš, bivši gradonačelnik Cetinja.

    Da bi zametnuli trag svom varvarstvu, zapalili su zgradu „Zetskog doma“, u kojoj su bile smeštene te institucije i to prilikom napuštanja Cetinja, oktobra 1918. godine. Deo eksponata je kasnije vraćen, ali vrlo malo u odnosu na svedočenja o broju vrednih knjiga i rukopisa koji su postojali u tim institucijama.

    Za razliku od današnjeg vremena, u doba Knjaževine Crne Gore eksponati u muzejima bili su neprikosnoveni, pa se nadležni nisu ustručavali da opomenu i kazne svakog ko bi se o njih ogrešio. Tako je vojni ministar Knjaževine Crne Gore, vojvoda pop Ilija Plamenac 28. septembra 1886. godine kaznio sina knjaza Nikole, prestolonaslednika Danila, jer je prekršio norme o čuvanju muzejskih predmeta, pošto je iz tadašnjeg Vojnog muzeja uzeo nekoliko predmeta.

    Bogorodica bez safira i rubina

    Ikona Bogorodice Filermose oskrnavljena je a da za to nije znala šira javnost. Da li se to dogodilo dok je 120 godina bila u ruskim lavrama, na putevima po Evropi, ili 1941. godine u smutnim danima aprilske bežanije od Beograda do Ostroga? Da li možda posle u Narodnoj Republici Crnoj Gori?

    „Sa nje su skinuta i tragom nestala dva krupna draga kamena — jedan od devet rubina bledocrvene boje u oreolu, prvi po redu u desnom kraku, gledano odozgo nagore i središnji, najveći od osam safira u đerdanu i na prsima Bogorodice“, kaže Budo Simonović, publicista iz Podgorice, koji se dugo bavio ovom temom.

    Na mestu gde je stajao rubin, baš kao i uz odgovarajući rubin na suprotnom, levom kraku, odnosno uz svih preostalih osam rubina u oreolu, i dalje se nalazi jedan mali dijamant, a na mestu gde je bio veliki safir u obliku ogromne kapi sada stoji neki zlatni ukras u obliku krstića sa belim kamenom u sredini. Nema ni safira ni dijamanata, na kakvim vise ostalih šest safira u đerdanu.

     

    Tagovi:
    dvor, kralj Nikola, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga