19:44 29 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    1411
    Pratite nas

    Jedna od najuglednijih svetskih novinskih agencija AFP objavila je opširan članak o nasleđu Franje Tuđmana.

    Turisti koji avionom putuju u glavni grad Hrvatske sleću na novi aerodrom „Franjo Tuđman“, nazvan po „ocu domovine“, koji se spominje u nedavnoj osuđujućoj presudi Haškog suda, piše AFP.

    Nedavna presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ostala je u senci dramatične smrti bosansko-hercegovačkog Hrvata Slobodana Praljka, koji je popio cijanid nakon što su mu sudije potvrdile kaznu za ratne zločine tokom devedesetih godina prošlog veka u BiH.

    Još veći značaj za Hrvatsku možda je imala sudijska ocena Tuđmana, koji je umro 1999. godine i koji je za većinu Hrvata i dalje heroj zbog činjenice da je Hrvatska pod njegovom vlašću postala nezavisna, uprkos greškama u njegovoj autokratskoj vladavini, stoji u članku agencije.

    Naime, u presudi Haškog suda šestorici optuženih Hrvata jasno je rečeno da je Tuđman delio njihovu zamisao o etničkom čišćenju muslimana u pokušaju ujedinjenja Hrvata u regionu, navodi AFP, pa podseća da je u ratu u BiH od 1992. do 1995. godine između Hrvata, Srba i muslimana stradalo oko 100.000 ljudi.

    AFP podseća na burne reakcije u Hrvatskoj na hašku presudu, među kojima ističu ocenu „Novog lista“ prema kojoj je „mrlja na hrvatskom vođstvu devedesetih dovela u pitanje sve ono što mislimo o sebi“.

    Uprkos presudi, 18. godišnjica Tuđmanove smrti obeležena je 10. decembra uobičajenim komemoracijama širom Hrvatske. Vodeći hrvatski funkcioneri položili su vence u bojama hrvatske zastave na impozantan Tuđmanov grob od crnog mermera u Zagrebu, podseća AFP.

    „Tuđman je bio državnik… znao je tačno koji je njegov cilj i ostvario ga je, a to je bilo stvaranje Hrvatske“, rekla je AFP-u penzionerka Katarina Hrkač na komemoraciji Slobodanu Praljku, koja je održana dan nakon godišnjice Tuđmanove smrti. AFP podseća i da je „Večernji list“ u subotu objavio specijal posvećen „ocu hrvatske države“.

    Tuđman je bio komunistički general koji je s vremenom postao nacionalistički disident, piše AFP, dodajući da je vodio Hrvatsku u periodu otcepljenja od Jugoslavije i u četvorogodišnjem ratu sa Srbima koji je usledio.

    Pogled na rat kao „oslobodilački rat protiv srpskih agresora“ je opšteprihvaćen u Hrvatskoj, ali mišljenja o Tuđmanovoj ulozi u konfliktu u BiH nisu tako monolitna, piše AFP.

    Kako je za AFP rekao istoričar Hrvoje Klasić, „nema nikakve sumnje da je vojno i političko vođstvo Hrvata u BiH bilo pod direktnim uticajem funkcionera u Zagrebu“. Klasić takođe upozorava na stvaranje „neke vrste kulta ličnosti i tabu tema“ u vezi sa Tuđmanom.

    „Svaka kritika Tuđmana ili njegove politike se, na neki način, smatra kritikom Hrvatske kao takve, što je katastrofalno“, rekao je Klasić.

    Bivša glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte rekla je 2001. godine da je Haški sud bio spreman da podigne optužnicu protiv Tuđmana u trenutku kad je umro od karcinoma 1999. godine.

    „Političari opet prihvataju Tuđmanovu negativnu baštinu i to je jako štetno“, upozorava Vesna Teršelič iz Dokumente, udruženja koja se bavi ratnim zločinima počinjenim u ratovima nakon raspada Jugoslavije.

    Teršeličeva je dodala kako hrvatski premijer Plenković „propušta priliku“ za ograđivanje Hrvatske od te zaostavštine.

    Markus Taner, specijalista za Balkan i autor knjige „Hrvatska: Nacija iskovana u ratu“, sumnja da presuda Haškog suda može da ima velik uticaj i značaj s obzirom na činjenicu da je Hrvatska članica Evropske unije i NATO-a. 

    „Hrvatska se zbog tih presuda oseća manje ranjivo nego što bi to bio slučaj pre 10 godina“, rekao je Taner za AFP.

     

    Tagovi:
    haški sud, Hag, ratni zločini, Slobodan Praljak, Franjo Tuđman, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga