01:31 17 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Crna Gora

    Ko finansira „drugu Crnu Goru“

    CC0 / pixabay
    Region
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    Balkanske igre bez granica (298)
    1443

    U Crnoj Gori postoji fenomen sličan onom što se kolokvijalno definiše kao Druga Srbija, ali se ta „Druga Crna Gora“ u ideološkom smislu ne razlikuje mnogo od vlasti, a zadatak joj je prije svega da utiče na „preumljenje“ i pripremu javnog mnjenja za ono što se sprema u zapadnim centrima moći.

    U Srbiji je već odavno dobro poznat pojam „druga Srbija“, koji se najčešće odnosi na čitav niz nevladinih organizacija, intelektualaca i medija, koji imaju zadatak da propagiraju prozapadne liberalne vrijednosti i obično se finansiraju uz pomoć ambasada i fondova koji dolaze sa Zapada. U Crnoj Gori nije tajna da postoji veoma snažan civilni sektor koji takođe godinama uživa blagodeti podrške zapadnih fondova i ambasada, ali se ipak ne može u potpunosti tvrditi da on predstavlja pandan „drugoj Srbiji“, jer se u slučaju Crne Gore radi o dijelu društva koji se u ideološkom smislu ne razlikuje previše od aktuelnog režima.

    Analitičar Igor Damjanović za Sputnjik kaže da se može „slobodno reći da u svakom društvu koje većinski odbija zapadne diktate postoji struktura slična tzv. ’drugoj Srbiji‘, pa je tako i u Crnoj Gori“, uz bitnu razliku da je ta struktura u Crnoj Gori „neuporedivo manje konfrontirana sa vlastima koje su Vašingtonu i Briselu jednako poslušne kao i masno plaćena crnogorska NVO elita“.

    Damjanović takođe podsjeća da u „finansiranje društveno-političkih projekata širom svijeta Vlada SAD i njihova finansijska elita godišnje investira nekoliko desetina milijardi dolara“, pri čemu od ukupne godišnje sume, kako kaže, „više miliona završi i u NVO sektoru malene Crne Gore“.

    „Prema nalazu američkog Centra za fondacije, za prvih devet godina crnogorske nezavisnosti, zaključno sa 2015. godinom, samo iz tri američka fonda — ’Čarls Stjuart Mot‘, NED i ’Rokfeler‘ — crnogorskom NVO sektoru donirano je 4,8 miliona dolara. Kada uzmemo u obzir da su se u tom periodu ovdašnje NVO finansirale iz nekoliko desetina fondova i drugih zapadnih izvora, nije teško pretpostaviti da se u crnogorski civilni sektor samo od ponovnog uspostavljanja nezavisnosti slilo nekoliko desetina miliona evra. Nameće se pitanje, kakav su benefit od tih silnih miliona osjetili građani Crne Gore“, objašnjava naš sagovornik.

    U tom smislu, Damjanović smatra da „ne treba biti previše pronicljiv da bi se razumjelo zašto američki krupni kapital, institucije EU i zapadne ambasade godišnje milione evra prebacuju u nevladin sektor“, dodajući, pritom, da se „iza parola o ljudskim pravima, zakonitosti i demokratizaciji društva, kao i o borbi protiv korupcije i diskriminacije ugroženih grupa“, u suštini krije „masno plaćena mreža agenata uticaja“.

    „Dva su karakteristična primjera koliko je crnogorskim sa Zapada finansiranim nevladinim organizacijama zaista stalo do vrijednosti za koje se navodno bore. Kada je prošle godine Crna Gora protivno volji većine građana nasilno uvučena u NATO, najistaknutije NVO su ili diskretno podržavale, ili ignorisale ovo narušavanje osnovnih postulata demokratije“, kaže naš sagovornik.

    Kao drugi primjer Damjanović takođe navodi aktuelni sudski proces za pokušaj rušenja ustavnog poretka na dan parlamentarnih izbora u oktobru 2016. godine, pri čemu je odnos lokalnog NVO sektora, po mišljenju našeg sagovornika, „istovjetan kao i prilikom prošlogodišnje NATO agresije“, što, smatra on, „na najbolji način pokazuje da je djelovanje vodećih crnogorskih NVO kontrolisano voljom i interesima njihovih donatora“.

    Novinarka „Srpske TV“ Ljubica Gojković takođe za Sputnjik ocjenjuje da su se „odavno stekli uslovi“ da se i u slučaju Crne Gore može govoriti o sličnom fenomenu koji se kolokvijalno definiše kao „druga Srbija“, ali da „sakrivajući se iza liberalnog i građanskog“, ta „druga Crna Gora“, prije svega ima zadatak da „utiče na preumljenje u Crnoj Gori i pripremu javnog mnjenja za ono što se sprema u zapadnim centrima moći“.

    Sagovornica Sputnjika dodaje da upravo „zapadne NVO u Crnoj Gori nerijetko pomažu proces slabljenja srpskog političkog bića“, dok sa druge strane, nastavlja ona, „otvoreno satanizuju medije i organizacije koje se zalažu za veze sa Rusijom“.

    „One učestvuju u stvaranju vještački nametnutog i kontrolisanog sistema koji ne odražava volju većine građana. Zato i takav NVO sektor, uz izuzetke kojih svakako ima, jeste kočničar neophodne demokratizacije društva“, tvrdi Gojkovićeva.

    Na pitanje odakle NVO sektor u Crnoj Gori crpi svoju neospornu moć i autoritet, Gojkovićeva objašnjava da je „u poslednjih desetak godina u Crnoj Gori izrasla čitava plejada uticajnih nevladinih organizacija koje se obično nalaze u orbiti medija i partija, odnosno — onoga što se u Crnoj Gori narodski rečeno zove: Druga familija“.

    „To je interesni konglomerat američke ambasade, medija, zapadnih adresa i ’građanskih‘ opozicionih partija koje sarađuju sa vlašću. Taj nevladin-medijsko-politički interesni blok se i formirao kako bi uticao na odvijanje političkih procesa koje se Crnoj Gori nameću kao državi ograničenog suvereniteta. Nikada te NVO neće kritikovati sluganski odnos Vlade prema zapadnim centrima moći, uvođenje sankcija Rusiji, sudsko-tužilački progon jedne opozicione grupacije, diskriminaciju srpskog naroda u Crnoj Gori, nasilno uvlačenje u NATO. Ali zato hoće, po narudžbi, svako miješanje Rusije u unutarnje procese u Crnoj Gori. Dok im, naravno, miješanje SAD u procese u Crnoj Gori ne smeta, jer se njihove aktivnosti u suštini poklapaju sa političkom strategijom američke ambasade za Crnu Goru“, kaže Gojkovićeva.

    Upravo zbog toga Gojkovićevu nije začudila činjenica da niko iz NVO sektora nije reagovao na nasilno uvlačenje Crne Gore u NATO, jer se, kako kaže, pojmovi „sloboda i demokratija“ u NVO sektoru „tumače selektivno, u zavisnosti od interesa finansijera koje zastupaju u Crnoj Gori“.

    Sa duge strane, dodaje naša sagovornica, „sve uticajne NVO u Crnoj Gori zastupale su tezu da Crna Gora treba da uđe u NATO, a neke su predstavljale i punktove NATO propagande koja je u medijima dobijala ogroman prostor dok su protivnici bili gotovo potpuno isključeni“.

    „U anale političke propagande ući će tumačenje direktora CEDEM-a Miloša Bešića, koji je izjavio da su protivnici NATO-a u Crnoj Gori ’domaćice i neobrazovani profili‘ stanovništva. Crna Gora je potom anektirana od strane NATO-a bez prethodnog konsultovanja naroda i bez sprovedene javne rasprave o tom pitanju. I NVO su time ispunile svoj zadatak. Za taj posao bile su godinama nagrađivane sumama novca sa evropskih i američkih adresa. Zato se može ustvrditi da su NVO igrači agenti stranog interesa koji u Crnoj Gori nameću ’demokratiju po mjeri američke ambasade‘“, jasna je Gojkovićeva.

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (298)
    Tagovi:
    finansiranje, NVO, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga