06:43 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Dubrovnik

    Zvanično: Hrvatska prisvaja imovinu bivših SFRJ republika

    © Sputnik / Marijana Kolaković
    Region
    Preuzmite kraći link
    2036

    Hrvatski sabor usvojio je izmene i dopune Zakona o upravljanju državnom imovinom koji će resornom ministarstvu omogućiti da upravlja nekretninama, pa i da stavlja u funkciju one nekretnine za koje nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

    I pre nego što je usvojen u Saboru, taj zakon je izazvao veliko nezadovoljstvo u Srbiji i Bosni i Hercegovini jer će to, kako je shvaćeno, u praksi značiti da državu imovinu pravnih lica iz drugih republika bivše SFRJ, Hrvatska može da daje na upravljanje trećim osobama na 30 godina.

    Zbog toga su mnogi taj zakon protumačili kao „otimačinu“ zvaničnog Zagreba.

    Predsednik Saveza Srba u regionu Miodrag Linta izjavio je da izmene i dopune Zakona o raspolaganju državnom imovinom zapravo predstavlja završni čin „otimanja imovine srpskih preduzeća“.

    Linta je ocenio da Hrvatska krši Sporazum o sukcesiji i pozivao Srbiju da reaguje tako što će poslati elaborat Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i Savetu Evrope i tako upoznati međunarodnu zajednicu i javnost sa kršenjem ljudskih prava u Hrvatskoj.

    Ukazao je da je otimanje srpske imovine u Hrvatskoj počelo 1991. godine, ali i da i dan-danas traje.

    „Taj zakon predstavlja završni čin otimanja imovine srpskih preduzeća, fabrika i drugih institucija. Podsećam da je još vlada HDZ-a Josipa Jovanovića 1991. usvojila uredbu kojom je počelo otimanje srpske imovine. Vlasnik nekretnina se proglasi državnim neprijateljem i kreće prodaja uglednim HDZ-ovcima. Proces traje 27 godina“, rekao je Linta.

    Prema njegovim rečima, određene firme u Srbiji, koje su prošle sve sudske instance u Hrvatskoj, sada su došle pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, a Hrvatska, da bi sprečila eventualno povoljne presude Evropskog suda o vraćanju imovine srpskim firmama, „donosi taj skandalozni antievropski zakon“.

    Linta je naglasio da Hrvatska navedenim zakonom krši Sporazum o sukcesiji.

    „Tim zakonom Hrvatska krši ne samo sopstveni Ustav, evropsko zakonodavstvo, krši Bečki Sporazum o sukcesiji — Aneks G tog sporazuma koji se zove privatna svojina i stečena prava i u kojem se jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koje su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim. Hrvatska od 2004. godine, kada je taj sporazum stupio na snagu, odbija da vrati srpsku imovinu“, rekao je Linta.

    Pozvao je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije da napravi elaborat o kršenju prava srpskih građana i srpskih pravnih subjekata i upozna međunarodne organizacije i međunarodnu javnost i Ujedinjene nacije sa tim da Hrvatska krši temeljnu vrednost EU i današnje civilizacije — ljudska prava.

    Linta je izneo i procene o vrednosti otete imovine srpskih pravnih subjekata u Hrvatskoj.

    „Različite su procene, jedna od procena je da ta imovina srpskih pravnih subjekata vredi blizu dve milijarde evra. Radi se o velikoj vrednosti. Slična situacija je sa otimanjem imovine proteranih Srba i srpskih povratnika — 40.000 otetih stanarskih prava, 50.000 zaostalih neisplaćenih osoba za otetu dinarsku i deviznu štednju, 800.000 katastarskih parcela — otetog poljoprivrednog i šumskog zemljišta“, rekao je Linta.

    Ništa manje oštro reagovali su i zvaničnici BiH koji su, kako su preneli tamošnji mediji, već najavili brojne korake zbog novonastale situacije.

    „Nezavisne novine“ su ranije objavile da bi ministar pravde BiH Josip Grubeša uskoro trebalo da se tim povodom sastane s predstavnicima nadležnih institucija Hrvatske.

    „Najizglednije je da će taj sastanak biti održan u Zagrebu“, naveo je ovaj banjalučki dnevnik.

    Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, rekao je da je to loše rešenje po građane BiH, vlasnike i nosioce prava na imovinu i nekretnine u Hrvatskoj.

    „To pitanje nije se do sada tretiralo u institucijama BiH i na zvaničan stav i eventualni odgovor verovatno ćemo sačekati izvesno vreme“, kaže Šarović za „Nezavisne“.

    Fadil Novalić, premijer FBiH, rekao je da je urgentno dobio informaciju o novom Zakonu o upravljanju državnom imovinom u Hrvatskoj i da će hitno poslati urgenciju Savetu ministara BiH o zabrinutosti zbog imovine.

    „Druga stvar je da moramo dobro da razmislimo o izmeni Zakona o privatizaciji. Mi smo napravili jako veliku grešku koja je kasno otkrivena. Novim zakonom je rečeno: ’Isknjižite sve što je u inostranstvu od firmi, o tome će brinuti država‘, a imate recimo ’Energoinvestovu‘ zgradu negde u inostranstvu i onda kad država ode tamo, kažu: ’Hajde to identifikujte, ko je vlasnik‘“, rekao je Novalić i najavio da će zbog toga poslati hitnu urgenciju Savetu ministara.

    On je, međutim, primetio da je problem to što su sad kada se krene u knjiženje mnoge firme već nestale.

    Procenjuje se da pravna lica iz BiH u Hrvatskoj imaju imovinu vrednu više od 10 milijardi evra.

    BiH bi mogla da ostane bez Dečje bolnice u Cavtatu, vile „Aurora“ u Trstenom, hotela „Vis 2“ i drugih nekretnina u Dubrovniku.

    Odnosi se to i na 18 objekata u opštini Gradac, „Hepu“ u Makarskoj, „Energopetrolove“ pumpe, „Šipad“ u Šibeniku, Naftni terminal u Pločama…

    Tanjug

    Tagovi:
    Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga