04:04 19 Septembar 2018
Slušajte Sputnik
    Ruski dobrovoljac pri srpskoj vojci, na grobu svog drugara, takođe Rusa, Aleksandra Jurjeviča, na groblju u Sarajevu, 1994 godine.

    „Vašington post“: Bosna se vraća u mrak — Dodik u srcu previranja

    © AFP 2018 / VLADIMIR VELENGURIN
    Region
    Preuzmite kraći link
    30106

    Uoči oktobarskih izbora u BiH i nakon predizbornog mitinga turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Sarajevu, kome je domaćin bio predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, američki dnevnik „Vašington post“ piše da Evropa i SAD moraju što pre da deluju i spreče da Bosna iskoči iz koloseka.

    List navodi da se na talasu širenja nacionalizma širom Evrope i ruske kampanje sabotiranja vlada, koje su u prijateljskim odnosima sa Zapadom, u Bosni i Hercegovini uzburkavaju etničke strasti.

    Vladimir Putin i Milorad Dodik na samitu u Sankt Peterburgu
    © Sputnik / Mihail Klimentьev

    U srcu previranja, smatra „Vašington post“, jeste predsednik Republike Srpske, manjeg entiteta u BiH, Milorad Dodik, koji želi da se otcepi od Bosne i da se možda pridruži Srbiji.

    Dodik, dodaje se, podržava i Hrvate, takođe konstitutivni narod u BiH, koji želi svoj entitet, ali čemu se žestoko protivi Izetbegović, koji je poručio da se to ne može dogoditi bez rata.

    „Vašington post“ za Dodika kaže da prkosi centralnoj vladi i da je blizak ruskom predsednikom Vladimiru Putinu, koji želi da, kako se navodi, iskoristi probleme Srba u regionu.

    „Zasad je Dodik odložio referendum o nezavisnosti RS. Ali i nakon što ga je Vrhovni sud BiH zabranio, on je održao probni referendum o obeležavanju 9. januara kao državnog praznika kada je 1992. godine Radovan Karadžić proglasio nezavisnu državu bosanskih Srba, koja je dovela do rata. Nakon što je Dodik osporio odluku suda, SAD su izrekle sankcije protiv njega. Ali to ga nije zaustavilo“, piše „Vašington post“.

    Dodik, piše list, često putuje u Moskvu, a ruski emigranti posećuju Banjaluku.

    „Post“ tvrdi da Rusija želi da Srbi blokiraju BiH ka članstvu u NATO.

    Pored toga, navodi se, Kremlj je otkrio da rastuće zanemarivanje Zapada to krhko područje čini plodnim za svoju protivzapadnu strategiju.

    Ukazuje se i na rast interesovanja Turske za Bosnu, te dodaje da je pre nekoliko dana turski predsednik Redžep Tajip Erdogan održao masovni skup u Sarajevu.

    Predizbornom kampanjom na mitingu za tursku dijasporu, Erdogan je iskoristio priliku da u Sarajevu „podstakne sektaško raspoloženje“, piše „Vašington post“.

    „Gomila je uzvikivala ’Alahu ahbar‘ i ’Sultan Erdogan‘, kada je turski predsednik došao sa Izetbegovićem, čija stranka Stranka demokratske akcije (SDA) razvija veze sa Erdoganovom Partijom pravde i razvoja.“

    Navodi se i da se u BiH u oktobru održavaju izbori na svim nivoima, te da će se Dodik kandidovati za stolicu u tročlanom predsedništvu, kako bi pratio „put ka nezavisnosti“ Republike Srpske, zbog čega su Bošnjaci, dodaje se, zabrinuti jer smatraju da to vodi državu u ratu.

    „Da bi sprečili novu nesreću u razbijenom delu sveta, gde je počeo Prvi svetski rat, Evropska unija, NATO i Sjedinjene Države trebalo bi bez odlaganja da povećaju diplomatsko angažovanje, kako bi ojačali svoje prisustvu u BiH.“

    Trebalo bi, smatra „Vašington post“, sa iskusnim pregovaračima da ožive Kancelariju visokog predstavnika, čiji je posao nadgledanje implementacije Dejtonskog sporazuma.

    „Bosni treba hitno posvetiti pažnju, jer u suprotnom, vreme od potpisivanja Dejtonskog sporazuma biće samo period odmora od balkanskih ratova“, zaključuje američki dnevnik.

    Tanjug

    Tagovi:
    Dejtonski sporazum, Prvi svetski rat, Vašington post, NATO, EU, Bakir Izetbegović, Milorad Dodik, Redžep Tajip Erdogan, Vladimir Putin, Rusija, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, SAD, Hrvatska, Srbija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga