03:28 16 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Spomenik Ivu Andriću

    Andrićgrad: Otvoreno odeljenje za srpski jezik

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Region
    Preuzmite kraći link
    0 160
    Pratite nas

    Odeljenje za srpski jezik pri Andrićevom institutu u Andrićgradu treba da bude jedna od najznačajnijih, ako ne i najznačajnija naučna institucija za proučavanje srpskog jezika u Srbiji i Republici Srpskoj, i to po svom naučnom delovanju i rezultatima koji iz tog delovanja proisteknu, naglasio je rukovodilac ovog odeljenja Miloš Kovačević.

    Naglasivši da su višestruki razlozi za otvaranje Odeljenja za srpski jezik, a zapravo Instituta za srpski jezik, Kovačević je rekao Srni da odbrane srpskog jezika ne može biti bez njegovog naučnog istraživanja. 

    „Odbrana srpskog jezika mora biti naučno utemeljena i vezana za naučne institucije i naučne projekte. Opštepoznato je da Republika Srpska nema institut za srpski jezik i književnost, a on je neophodan iz više razloga“, istakao je Kovačević, koji je profesor književnosti na filozofskim fakultetima u Beogradu i Istočnom Sarajevu.

    Prvo, kaže on, zato što srpski jezik nigde nije tako ugrožen kao u BiH, a drugo, što se bolonjskim procesima nauka gotovo izmešta s fakulteta, što fakulteti postaju malo jače srednje škole, u najboljem slučaju naučno u rangu bivše više škole.

    „Treće, što muslimani — koji na sve načine žele takozvani bosanski jezik da nametnu kao zemaljski jezik, kao jezik i Srba i Hrvata i muslimana/Bošnjaka — već imaju institut, koji se sve više predstavlja kao institut koji izučava i pokriva jezičku problematiku cele BiH, neretko predstavljajući svetu falsifikate umesto istina, kao na primer onaj o ’bosančici‘ kao posebnom pismu različitom od srpske ćirilice, ili onaj o Povelji Kulina bana kao bošnjačkom dokumentu, ili onaj o tome da su svi koji žive u BiH jezički bliži takozvanom bosanskom nego srpskom jeziku i slično“, pojasnio je profesor Kovačević.

    I na kraju, istakao je Kovačević, jedan od bitnih razloga za osnivanje instituta jeste i taj da je Republika Srpska, sa istočnom Hercegovinom kao središtem istočnohercegovačkog dijalekta, koji je osnovica celog Vukov/sk/og srpskog književnog jezika, na neki način predodređena da u njoj bude institut za srpski jezik. 

    „Uostalom, nema nijedne zemlje na svetu, a posebno još ako je ugrožen njen nacionalni integritet, da ta zemlja nema institut za maternji jezik kao bazu izučavanja i negovanja vlastitog jezika, posebno još ako je on, kao srpski, osnovni nacionalni identitetski kriterijum“, naveo je profesor Kovačević.

    On je ocenio da Institut za srpski jezik treba da bude mesto za provođenje i potvrđivanje opštesrpske jezičke politike, prvo mesto za opštedruštvena lingvistička istraživanja, a samim tim i pravo mesto za negovanje i izučavanje srpskoga jezika i pisma.

    „Zato i jeste najprirodnije da je institut, po ugledu na nemački Geteov institut, ili španski Servantesov institut, vezan za ime najvećeg srpskog književnika, za Andrićevo ime, da je to Institut ’Ivo Andrić‘, u njegovom gradu — Andrićgradu, sa dva odeljenja: Odeljenjem za srpski jezik i Odeljenjem za srpsku književnost“, konstatovao je profesor književnosti.

    On je naglasio da je „bez osnivanja Odeljenja za srpski jezik pri Andrićevom institut u Andrićgradu teško i poverovati u uspešnu borbu za očuvanje srpskog jezika i ćirilice u BiH, a samim tim i u Republici Srpskoj, a sledstveno tome i za očuvanje samih Srba i Republike Srpske“.

    U Andrićevom institutu u Andrićgradu 12. maja otvoreno je Odeljenje za srpski jezik, a tada je održan i dvodnevni naučni skup o temi „Ivo Andrić i srpski jezik“, na kome je uzelo učešće 30 filologa iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore. 

    Tagovi:
    odeljenje, Andrićgrad, srpski jezik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga