19:25 05 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Podela Kosova

    Zašto se Makedonci boje podele Kosova

    CC0 / marijanana
    Region
    Preuzmite kraći link
    3826
    Pratite nas

    Na pominjanje mogućnosti podele Kosova ili razmene teritorija mnogi u Skoplju se naježe, piše „Dojče vele“.

    Sagovornici „Dojče velea“ napominju da Makedoniju može pogoditi domino efekat rešavanja kosovskog pitanja, te da zato treba požuriti u NATO.

    Makedonija mora da otvori četvoro očiju kako je ne bi udarili novi vetrovi iz severnog susedstva. U Srbiji se stvari u pogledu pitanja Kosova ubrzavaju, a javnost se intenzivno priprema za nekakvo rešenje. Iz istupa više srpskih zvaničnika i samog predsednika Vučića moglo se zaključiti da je na stolu i te kako stara priča o podeli Kosova ili zameni teritorija.

    Kako je u zagrebačkom nedeljniku „Globusu“ na osnovu svojih razgovara sa Vučićem procenio novinar Darko Hudelist, ideja srpskog predsednika je manje-više „Sever Kosova u zamenu za priznanje“, premda priznanje ne mora biti eksplicitno. Prištinski list „Gazeta ekspres“ javlja da su se u tom pravcu „dogovorili“ predsednici Tramp i Putin na nedavnom sastanku u Helsinkiju.

    Prema diplomatskim izvorima „Dojče velea“ u Skoplju, ove ideje nisu nove, ali su do sada iznošene samo kao probni baloni ili pak u zakulisnim pregovorima.

    Podela Kosova ili razmena teritorija je stara ideja nacionalista u Beogradu i Prištini, kaže Stevo Pendarovski, koordinator za pripremu Makedonije za članstvo u NATO. Ta ideja, prema njegovim rečima, nikada nije dobila podršku u relevantnim međunarodnim krugovima, koji su u procesu raspada Jugoslavije insistirali na ranije uspostavljenim administrativnim granicama republika te pokrajine KiM.

    Pendarovski priče o dogovoru Trampa i Putina o Kosovu naziva „špekulacijama“, čiji je uzrok temeljno nepoznavanje toga kako funkcioniše svetska politika.

    „Od Drugog svetskog rata velike geopolitičke kombinacije i podela interesnih sfera nikada se nisu dogovarale na bilateralnim susretima. Arapsko proleće ili aneksija Krima samo su dva od brojnih primera.“

    „Stav o tome da ne sme biti novog povlačenja granica na Balkanu, jer to sigurno uzrokuje domino efekat u regionu, poznat je odavno i primenjen bez izuzetka: od Dejtona, pa sve do poslednje odluke kosovskog parlamenta o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, koja je isposlovana masovnom diplomatskom artiljerijom“, kaže Pendarovski za „Dojče vele“.

    On je uveren da će rešenje kosovskog problema biti takvo da ne ugrožava regionalnu bezbednost i kaže da dva ključna elementa već dugo figuriraju u međunarodnoj zajednici:

    „Beograd neće eksplicitno priznati kosovsku nezavisnost, ali će morati da uspostavi diplomatske odnose sa Prištinom. Drugo, Srbi na severu će dobiti određeni stepen autonomije, koja neće smeti da se naziva ’autonomijom‘“.

    Makedonska politička elita je veoma zainteresovana da se međuetnički problemi u susedstvu ne rešavaju teritorijalno, to jest novim razgraničenjima i prekrajanjem mapa. Jer najmanje četvrtina građana su etnički Albanci, uglavnom koncentrisani na severozapadu zemlje.
    Stevo Pendarovski kaže da Makedonija ne treba da drema i čeka da sistemske domaće probleme reši neki svetski centar moći.

    „Naprotiv, Makedonija treba sama da ih reši i da spremna čeka razrešenje poslednjeg krupnog regionalnog pitanja za koje niko ne može isključiti da u određenom kontekstu neće proizvesti negativne implikacije po nas.“  

    Tagovi:
    podela, Makedonija, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga